Јан Бранислав Мичатек
| Јан Бранислав Мичатек | |
|---|---|
 Јан Бранислав Мичатек | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. новембар 1837. |
| Место рођења | Тренчинске Станковце,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 24. јануар 1905. (67 год.) |
| Место смрти | Кисач, Аустроугарска |
Јан Бранислав Мичатек (svk. Ján Branislav Mičátek; Мале Станковце (данас Тренчинске Станковце), 19. новембар 1837 — Кисач, 24. јануар 1905) био је словачки учитељ, песник, национални радник, члан и један од оснивача Матице словачке.
Биографија
[уреди | уреди извор]Отац му је такође био учитељ и предавао је писцу Јану Калинчиаку, који је касније постао професор филозофије и ректор гимназије у Модри. Ту је Мичатек завршио обуку за учитеља.
Године 1857. почиње да ради као учитељ у селу Лалић у Војводини, где заједно са колегом Јозефом Годром ради на националном буђењу Словака. У Лалићу остаје све до 1862. године, када прелази у Кисач, где се стално настанио. Са доласком Мичатека у Кисач долази до националног освешћивања Словака у месту.
Мичатек је присуствовао прослави организованој поводом извођења прве словачке позоришне представе у Бачком Петровцу коју је режирао Виктор Рохоњ (1845-1923). Том приликом је ватрено рецитовао песме са националном тематиком. Касније ће заједно са Рохоњем бити оптужен од угарских власти за подстицање нетолеранције према мађарском народу.
Био је организатор аматерског позоришта у Кисачу и оснивач Словачког читатељског друштва и библиотеке. Године 1863. учествовао је у оснивању Матице словачке у Мартину, чији је био повереник за Бачку.
Своје песме и чланке објављивао је у бројним словачким часописима. Био је дописник Орла, Сокола, Pešťbudínskych vedomostí, а писао је и за српске новине и часописе, попут новосадског Невена.
Због свог националног ангажмана имао је сталне спорове са угарским властима. Када је 1894. почела оштра мађаризација Мичатеку је одузето радно место и присилно је пензионисан.[1]
Породица
[уреди | уреди извор]Оженио се Алжбетом, девојачко Маршал, сестром писца Густава Маршала Петровског, са којим је имао деветоро деце, али троје је прерано преминуло, тако да је имао три сина и три ћерке.
Најстарији син Јан Сватоплук био је свештеник у САД. Владимир је био средњи син и био је учитељ у Кисачу, а Људевит Милош је био адвокат, политичар и издавач - уредник Долноземског Словака. Његов брат Владимир, заједно са сестром Ержиком, преводио је дела бројних српских писаца и на тај начин унапредио добре односе између Словака и Срба.[1]
Смрт
[уреди | уреди извор]Јан Мичатек умро је 24. јануара 1905. у Кисачу. Само дан пре тога на изборима за Угарски сабор у изборној јединици у Кулпину изабран је заједнички кандидат Срба и Словака Милан Хоџа. Велики допринос овом политичком успеху дао је и Мичатек. Сахрани је присуствовао Хоџа и многи истакнути представници Словака и Срба.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Ján Branislav Mičátek”. www.slovackizavod.org.rs.