Jan Branislav Mičatek
| Jan Branislav Mičatek | |
|---|---|
 Jan Branislav Mičatek | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. novembar 1837. |
| Mesto rođenja | Trenčinske Stankovce,  Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 24. januar 1905. (67 god.) |
| Mesto smrti | Kisač, Austrougarska |
Jan Branislav Mičatek (svk. Ján Branislav Mičátek; Male Stankovce (danas Trenčinske Stankovce), 19. novembar 1837 — Kisač, 24. januar 1905) bio je slovački učitelj, pesnik, nacionalni radnik, član i jedan od osnivača Matice slovačke.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Otac mu je takođe bio učitelj i predavao je piscu Janu Kalinčiaku, koji je kasnije postao profesor filozofije i rektor gimnazije u Modri. Tu je Mičatek završio obuku za učitelja.
Godine 1857. počinje da radi kao učitelj u selu Lalić u Vojvodini, gde zajedno sa kolegom Jozefom Godrom radi na nacionalnom buđenju Slovaka. U Laliću ostaje sve do 1862. godine, kada prelazi u Kisač, gde se stalno nastanio. Sa dolaskom Mičateka u Kisač dolazi do nacionalnog osvešćivanja Slovaka u mestu.
Mičatek je prisustvovao proslavi organizovanoj povodom izvođenja prve slovačke pozorišne predstave u Bačkom Petrovcu koju je režirao Viktor Rohonj (1845-1923). Tom prilikom je vatreno recitovao pesme sa nacionalnom tematikom. Kasnije će zajedno sa Rohonjem biti optužen od ugarskih vlasti za podsticanje netolerancije prema mađarskom narodu.
Bio je organizator amaterskog pozorišta u Kisaču i osnivač Slovačkog čitateljskog društva i biblioteke. Godine 1863. učestvovao je u osnivanju Matice slovačke u Martinu, čiji je bio poverenik za Bačku.
Svoje pesme i članke objavljivao je u brojnim slovačkim časopisima. Bio je dopisnik Orla, Sokola, Pešťbudínskych vedomostí, a pisao je i za srpske novine i časopise, poput novosadskog Nevena.
Zbog svog nacionalnog angažmana imao je stalne sporove sa ugarskim vlastima. Kada je 1894. počela oštra mađarizacija Mičateku je oduzeto radno mesto i prisilno je penzionisan.[1]
Porodica
[uredi | uredi izvor]Oženio se Alžbetom, devojačko Maršal, sestrom pisca Gustava Maršala Petrovskog, sa kojim je imao devetoro dece, ali troje je prerano preminulo, tako da je imao tri sina i tri ćerke.
Najstariji sin Jan Svatopluk bio je sveštenik u SAD. Vladimir je bio srednji sin i bio je učitelj u Kisaču, a Ljudevit Miloš je bio advokat, političar i izdavač - urednik Dolnozemskog Slovaka. Njegov brat Vladimir, zajedno sa sestrom Eržikom, prevodio je dela brojnih srpskih pisaca i na taj način unapredio dobre odnose između Slovaka i Srba.[1]
Smrt
[uredi | uredi izvor]Jan Mičatek umro je 24. januara 1905. u Kisaču. Samo dan pre toga na izborima za Ugarski sabor u izbornoj jedinici u Kulpinu izabran je zajednički kandidat Srba i Slovaka Milan Hodža. Veliki doprinos ovom političkom uspehu dao je i Mičatek. Sahrani je prisustvovao Hodža i mnogi istaknuti predstavnici Slovaka i Srba.[1]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v „Ján Branislav Mičátek”. www.slovackizavod.org.rs.