Јово Кричковић
| Јово Кричковић | |
|---|---|
 Јово Кричковић, 1982. године | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Јовица Кричковић |
| Датум рођења | 13. март 1938. |
| Место рођења | Могорић, код Госпића, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 4. април 2006. (68 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
| Занимање | Пјевач, композитор, текстописац, пјесник, приповједач, афористичар |
| Музички рад | |
| Активни период | 1958—2006. |
| Жанр | Крајишка музика |
| Инструмент | Вокал |
Јово Кричковић (Могорић, код Госпића, 13. март 1938 – Загреб, 4. април 2006) био је српски пјевач, композитор и текстописац, извођач крајишке изворне пјесме, те пјесник, приповједач и афористичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јовица Јово Кричковић је рођен 13. марта 1938. године у Могорићу код Госпића.[1] Рану младост је провео у тешкој материјалној оскудици, како због ратних околности, тако избог преране смрти његовог оца. Ипак, због такве је ситуације брзо стасао, научивши читати још прије поласка у основну школу. Такође, као врло младог, почеле су га привлачити природне љепоте, као и фолклор и традиционални обичаји његовог завичаја.[1]
Прве јавне наступе Јово Кричковић је имао за вријеме служења војног рока, који је служио у Гардијској бригади Југословенске народне армије. Паралелно с пјевањем, наставио се бавити крајишком традицијом и обичајима. Почетком 1960-их сели се у Загреб, у Драшковићеву улицу, гдје започиње службу милиционера, коју ће обављати све до пензионисања. За све то вријеме ни на тренутак не занемарује пропагирање личке и крајишке пјесме, те пропагирање личке и крајишке етнографске баштине. Зато се Јово Кричковић у културној и естрадној јавности, од средине 1960-их година, почиње све више етаблирати, како као пјевач, тако и као пјесник, приповједач и афористичар, снимајући плоче, те наступајући у низу радијских, а касније и телевизијских емисија. Бива цијењен и у музиколошким круговима као један од пионира међу сакупљачима личких народних напјева и другог народног блага.[1]
Како би спријечио да такве пјесме не падну у заборав, крајем 1960-их и током 1970-их година, снимио је низ сингл-плоча, углавном у едицији Југотона и ПГП РТБ-а. Први сингл, под називом Кршна Лико, снимио је 1968. године за загребачки Југотон.[2] Током 1970-их наступао је у низу емисија и учествовао у продукцији низа документарних емисија, сниманих од стране Радио-телевизије Загреб, у којима је презентовао традиционалне напјеве и нове пјесме компоноване у традиционалном духу, као и традиционална кола. Неке од тих емисија су Преко Капеле, личке горе зелене (1972),[3] Прело у Могорићу (1973),[3] Бриње моје (1978),[3] Зелено је лишће јелово (1978),[3] те емисија Лички дивани (1986),[3] у којој је, као водитељ, причао личке вицеве и афоризме заједно с Нелом Ержишник, којој је то био један од првих наступа у улози бабе Икаче.[1][4][5]
Као значајан сегмент на пољу скупљања народног блага могла би се истакнути објава пјесмарице Личке пјесме, штампане 1972. године у издавачкој кући Стварност из Загреба, која доноси текстове и нотне записе великог броја изворних личких и крајишких напјева. Године 1982, за београдски ПГП РТБ, објавио је свој једини музички албум (лонг-плеј плочу и музичку касету), под називом Кршна Лико.[6] Албум је био осмишљен као компилација низа најпопуларнијих старих личких пјесама. Због тога га је критика више пута истакнула као једног од најбољих модерних интерпретатора овог жанра.[1]
Осим што се бавио етнографским радом и пјевањем, Јово Кричковић је и сам писао пјесме, како текстове, тако и мелодије,[7] те и њих изводио на народним сијелима и у концертним дворанама, у земљи и иностранству. Наступао је у склопу КУД-а Иво Хергешић, КУД-а Ружица Бркљачић (с којим је 1986. године остварио и наступ пред пуном Малом двораном загребачког Дома спортова), те у склопу Удружења писаца аматера Хрватске. Свој музички и књижевни рад представио је наступајући у низу мјесних заједница широм Хрватске и Србије.[1] Године 1986. написао је текст насловне пјесме Липа моја мати далматинском пјевачу Младену Биочини.[8]
Избор својих најбољих ауторских радова, како поетских, тако и прозних, Јово Кричковић је сабрао у збирци пјесама и приповједака Соколови лете, 1989. године, у издању загребачке издавачке куће Просвјета. Ово је дјело настало као плод дугогодишњег Кричковићевог труда да личком фолклору придода нека савремена пјесничка средства и тематику. Књига садржи велики број пјесама, махом љубавне или хумористичне тематике, подијељених у два поглавља: Жалобне пјесме и Шаљиве пјесме. Од прозних радова које ова књига доноси, ваља истакнути приповијетку Дане Кубура, замишљену као прототип својеврсног личког пучког кабареа, прожетог личким хумором. Иначе, личност Дане Кубуре као стереотипног Личанина Кричковић је тематизовао у више својих дјела, укључујући и никад извођену драму Како је Дане Кубура иша у Јамерику, у цјелости писану локалним личким дијалектом Кричковићевог родног краја. Због писања на локалном дијалекту, од стране критике је био називан „личким Домјанићем“.[1]
Поред пјесничког и пјевачког дјеловања, Јово Кричковић је био активан и у спорту. Био је члан Клуба борилачких вјештина, те члан Планинарског савеза Југославије.[1]
Био је ожењен супругом Маријом (1935–2014), са којом није имао дјеце.[1][9]
Преминуо је 4. априла 2006. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.[1]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Снимио је један музички албум и неколико музичких синглова.
Албуми
[уреди | уреди извор]Синглови
[уреди | уреди извор]- Кад запјева зора са прозора (ПГП РТБ, 1977)[10][11]
- Пјевај ми, соколе (Алта, 1973)
- Тужне дане ми остављаш, шлагери (Интертон, 1972)[12]
- Кршни Личанин (Дискос, 1971)[13]
- Лика, Лика (Југотон, 1969)[14]
- Кршна Лико (Југотон, 1968)[2]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Личке пјесме (Стварност, Загреб, 1972)[15][16][17][18]
- Како је Дане Кубура иша у Јамерику, драма[1]
- Соколови лете (Просвјета, Загреб, 1989)[19][20][21]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Jovo Kričković – sakupljač i interpretator ličkog narodnog blaga”. P-portal (на језику: хрватски). 2022-12-24. Приступљено 2024-06-20.
- ^ а б „Jovo Kričković – Kršna Liko”. discogs. Приступљено 20. јун 2024.
- ^ а б в г д „Попис архивираних емисија народне глазбе и обичаја”.
- ^ „Novogodišnji 1. program TV ZG '80: Arsen Dedić, Oliver Dragojević, Novi fosili i pregršt disco hitova”. Приступљено 2024-06-20.
- ^ „Lykosi 2.dio”. licki-muzicari (на језику: немачки). Приступљено 2024-06-20.
- ^ а б „Jovo Kričković – Kršna Liko”. discogs. Приступљено 20. јун 2024.
- ^ „Jovo Kričković”. discogs. Приступљено 20. јун 2024.
- ^ „Mladen Biočina – Lipa Moja Mati (Pjesme Majci)”. discogs. Приступљено 20. јун 2024.
- ^ Primož Črnčec (Gramofon) (2017-04-06), Jovo Kričković – Tužne Dane Mi Ostavljaš *1972* /// *vinyl* *mono*, Приступљено 2024-06-20
- ^ PGP RTS - Zvanični Kanal (2016-03-09), Jovo Krickovic - Gon goveda Maro moja - (Audio 1977) HD, Приступљено 2024-06-20
- ^ „Jovo Kričković – Kad Zapjeva Zora Sa Prozora”. discogs. Приступљено 20. јун 2024.
- ^ „Jovo Kričković – „Tužne Dane Mi Ostavljaš””. discogs. Приступљено 20. јун 2024.
- ^ „Jovo Kričković – Kršni Ličanin”. discogs. Приступљено 20. јун 2024.
- ^ „Jovo Kričković – Lika, Lika”. discogs. Приступљено 20. јун 2024.
- ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba -”. katalog.kgz.hr. Приступљено 2024-06-20.
- ^ „Licke Pjesme by Krickovic, Jovo: Very Good Soft cover (1972) First Edition. | Ken Jackson”. www.abebooks.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-20.
- ^ Biblos, Antikvarijat. „Ličke pjesme knjige Kričković Jovo”. Antikvarijat Biblos (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-20.
- ^ „LIČKE PJESME Jovo Kričković - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2024-06-20.
- ^ „Katalog Knjižnica grada Zagreba -”. katalog.kgz.hr. Приступљено 2024-06-20.
- ^ „Sokolovi lete Jovo Kričković”. www.knjigoriaplanet.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-06-20.
- ^ „SOKOLOVI LETE - Jovo Kričković Potpis autora”. www.njuskalo.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-06-20.