Џамија султана Сулејмана Величанственог у Београду
Џамија султана Сулејмана Величанственог | |
---|---|
Основне информације | |
Локација | Београд, Србија |
Религија | ислам |
Архитектонски опис | |
Архитект(и) | Мимар Синан |
Стил архитектуре | класичан цариградски стил |
Творац | Сулејман Величанствени |
Број минарета | 1 |
Џамија султана Сулејмана Величанственог била је једна од београдских џамија на Горњем граду на Дорћолу, а први пут се помиње у турском документу из 1630. године.
Опште информације
[уреди | уреди извор]За време турске владавине постојале су три џамије султана Сулејмана Величанственог, а као највећа и најлепша истицала се џамија у близини Дефтердарове капије, изнад чесме Мехмед-паше Соколовића. Отомански путописац Евлија Челебија описује ову џамију на следећи начин : „Ту има Сулејман-ханова џамија која је покривена плавим оловом. То је врло светла џамија са елегантним, високим и симетричним минаретом који је диван као допуштена магија”.[1]
Неимар ове џамије био је Мимар Синан који је за ову џамију истакао : „С овим минаретом у земљи алманској у Београду, главном граду Унђуровине (Угарске), показао сам врхунац свог мајсторства. То је велика вештина. Нека остали неимари, ако могу, направе бар од дрвета овакав уметнички изграђен минарет'. Ето тако је витак и висок овај муслимански минарет.”[1]
Грађена је као једнопросторна поткуполна џамија класичног цариградског стила са виском и витким минаретом.[2]
Џамија Сулејмана Величанственог налазила се у близини чесме Мехмед-паше Соколовића, а испред михраба ове џамије налазио се један зид, описан да је био „тврд као да га је градио Шедад”.[3][4][н. 1] Због близине чесме, могуће да се она користила за абдест.[5][1]
У 18. веку ова џамија се помиње у турском документу из 1630. године, где се назива Царевом. Исто тако ју је називао Хаџи Калфа, а 1663. године према Отендорфу је била једина џамија у Горњем граду на Дорћолу.[6][5]
Није познато како је џамија нестала, ако је нису срушили Аустријанци током двогодишње владавине тврђавом (1688—1690), онда је страдала у експлозији барутног магацина у цитадели 8. октобра 1690. године, када је цео унутрашњи град са дворцем деспота Стефана Лазаревића сравњен са земљом. Према Елезовићу, ова џамија постојала је до 1716. године, јер је у њеном дворишту те године сахрањен Дамат Али-паша.[5] Сретен Поповић каже да је после 1717. године претворена у католичку цркву.[6] Приликом темељне реконструкције тврђаве 1720-1736. године, тај део горњоградског платоа су Аустријанци снизили за неколико метара и нивелисали га на данашњи ниво.[5] Том приликом „ископани“ су и темељи џамије тако да се данас не може са сигурношћу рећи где се тачно налазила ова џамија.[5][1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Шедад је био легендарни јеменски краљ из династије Химјерида, који је тамо владао у раном средњем веку и прославио се подизањем великих и тврдих грађевина, а нарочито дивног врта под именом Ирем, које Евлија упоређује са многим баштама, као што тврде грађевине упоређује са грађевинама тог краља.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Nestale džamije”. beotura.edukacija21.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2021. г. Приступљено 11. 10. 2021.
- ^ „Džamije u Beograu”. bmesihat.org. 12. 7. 2017.
- ^ Челеби 1967, стр. 79
- ^ Челеби 1967, стр. 80
- ^ а б в г д „Џамије из прошлости Београда (Mosques from Belgrade's past)”. researchgate.net. Приступљено 11. 10. 2021.
- ^ а б Ђурић-Замоло, 1977: 51
Литература
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |