Пређи на садржај

Џамија султана Сулејмана Величанственог у Београду

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Џамија султана Сулејмана Величанственог
Основне информације
ЛокацијаБеоград, Србија
Религијаислам
Архитектонски опис
Архитект(и)Мимар Синан
Стил архитектурекласичан цариградски стил
ТворацСулејман Величанствени
Број минарета1

Џамија султана Сулејмана Величанственог била је једна од београдских џамија на Горњем граду на Дорћолу, а први пут се помиње у турском документу из 1630. године.

Опште информације

[уреди | уреди извор]

За време турске владавине постојале су три џамије султана Сулејмана Величанственог, а као највећа и најлепша истицала се џамија у близини Дефтердарове капије, изнад чесме Мехмед-паше Соколовића. Отомански путописац Евлија Челебија описује ову џамију на следећи начин : „Ту има Сулејман-ханова џамија која је покривена плавим оловом. То је врло светла џамија са елегантним, високим и симетричним минаретом који је диван као допуштена магија”.[1]

Неимар ове џамије био је Мимар Синан који је за ову џамију истакао : „С овим минаретом у земљи алманској у Београду, главном граду Унђуровине (Угарске), показао сам врхунац свог мајсторства. То је велика вештина. Нека остали неимари, ако могу, направе бар од дрвета овакав уметнички изграђен минарет'. Ето тако је витак и висок овај муслимански минарет.”[1]

Грађена је као једнопросторна поткуполна џамија класичног цариградског стила са виском и витким минаретом.[2]

Џамија Сулејмана Величанственог налазила се у близини чесме Мехмед-паше Соколовића, а испред михраба ове џамије налазио се један зид, описан да је био „тврд као да га је градио Шедад”.[3][4][н. 1] Због близине чесме, могуће да се она користила за абдест.[5][1]

У 18. веку ова џамија се помиње у турском документу из 1630. године, где се назива Царевом. Исто тако ју је називао Хаџи Калфа, а 1663. године према Отендорфу је била једина џамија у Горњем граду на Дорћолу.[6][5]

Није познато како је џамија нестала, ако је нису срушили Аустријанци током двогодишње владавине тврђавом (1688—1690), онда је страдала у експлозији барутног магацина у цитадели 8. октобра 1690. године, када је цео унутрашњи град са дворцем деспота Стефана Лазаревића сравњен са земљом. Према Елезовићу, ова џамија постојала је до 1716. године, јер је у њеном дворишту те године сахрањен Дамат Али-паша.[5] Сретен Поповић каже да је после 1717. године претворена у католичку цркву.[6] Приликом темељне реконструкције тврђаве 1720-1736. године, тај део горњоградског платоа су Аустријанци снизили за неколико метара и нивелисали га на данашњи ниво.[5] Том приликом „ископани“ су и темељи џамије тако да се данас не може са сигурношћу рећи где се тачно налазила ова џамија.[5][1]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Шедад је био легендарни јеменски краљ из династије Химјерида, који је тамо владао у раном средњем веку и прославио се подизањем великих и тврдих грађевина, а нарочито дивног врта под именом Ирем, које Евлија упоређује са многим баштама, као што тврде грађевине упоређује са грађевинама тог краља.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Nestale džamije”. beotura.edukacija21.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2021. г. Приступљено 11. 10. 2021. 
  2. ^ „Džamije u Beograu”. bmesihat.org. 12. 7. 2017. 
  3. ^ Челеби 1967, стр. 79
  4. ^ Челеби 1967, стр. 80
  5. ^ а б в г д „Џамије из прошлости Београда (Mosques from Belgrade's past)”. researchgate.net. Приступљено 11. 10. 2021. 
  6. ^ а б Ђурић-Замоло, 1977: 51

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џамија_султана_Сулејмана_Величанственог_у_Београду&oldid=26802226”