Анастасија Брајовић

Анастасија Брајовић
Лични подаци
Датум рођења	(1943-08-13)13. август 1943.
Место рођења	Панчево, Окупирана Србија
Датум смрти	10. октобар 1995.(1995-10-10) (52 год.)
Место смрти	Подгорица, СР Југославија
Занимање	Сликар
Породица
Супружник	Драгољуб Батo Брајовић
Уметнички рад
Поље	Сликарство, Педагогија

Анастасија Брајовић (Панчево, 13. август 1943. – Подгорица, 10. октобар 1995.) била је српска сликарка и педагошкиња.

Биографија

Анастасија Брајовић је похађала уметнички курс у Шуматовачкој у Београду (1959–1960). Студирала је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду (1960–1965), у класи професора Зорана Петровића.

Радила је као наставник на Педагошкој академији у Никшићу (1965–1968), у подгоричкој гимназији "Слободан Шкеровић" (1968–1976) и у основној школи „Сутјеска“ у Подгорици. Усавршавала се у Паризу, Бечу, Будимпешти, Напуљу, Риму, Фиренци и Венецији. Сликала је пејзаже, мртве природе, птице и портрете.

Самосталне изложбе

• Титоград/Подгорица (1966, 1972, 1982, 1992, постхумно 1996);
• Херцег Нови (1972);
• Котор (1978);
• Ријека Црнојевића (1978);
• Сомбор, Апатин (1984);
• Кула (1985);
• Београд (1986);
• Свети Стефан (1987);
• Жанвилије (1990);
• Петровац (1988);
• Обервилије (1990);
• Париз (1990);
• Игало (1994);
• Жабљак (1995).

Колективне изложбе

• Цетиње
• Тузла
• Суботица
• Титоград
• Битољ
• Копенхаген
• Анкара
• Каиро
• Александрија
• Тунис
• Клагенфурт
• Штутгарт
• Хамбург
• Манхајм
• Осло
• Кошице

Уметнички стил

На пејзажима препознатљивих црногорских крајева или детаљима из природе изражавала се брзим потезом и пригушеном колоритном скалом блиских тонова или контрастима мирне површине акварелне суптилности са експресивно обрађеним партијама. На исти начин, од рационалног до експресивног израза, тумачила је мртве природе, посебно цвеће. У сликама мртвих природа са цвећем, била је изразити колориста.

Најпознатије слике

• Аутопортрет, 1962.
• Суви локвањ, 1984.
• Камењар, 1986.
• Спушка главица, 1986.
• Орја Лука, 1986.
• Под Ловћеном, 1987.
• Панорама Будве, 1993.

Награде

• Откупне награде Цетињског салона "Југословенска ликовна уметност 13. новембар“, Цетиње (1975);
• Откупне награде УЛУЦГ (1984);
• Друга награда на изложби "Уметници Титограда" (1985).

Литература

• Р. Ћетковић, „Свјежина умјетничког смисла: поетска стварност“, Ликовни живот – прикази, прикази, чланци, Подгорица, 1996, 20, 187-188;
• О. Перовић, „Узбуђење крајоликом“, Ликовна хроника, Монитор, Подгорица, 1998, 145–146;
• Н. Вујошевић, „Анастасија Брајовић“, Мементо, Црногорска модерна уметност, Подгорица, 2005, 313–317.

Види још

• Списак српских сликара