Пређи на садржај

Антонио Карлос Жобим

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Карлос Жобим
Лични подаци
Датум рођења(1927-01-25)25. јануар 1927.
Место рођењаРио де Жанеиро, Бразил
Датум смрти9. децембар 1994.(1994-12-09) (67 год.)
Место смртиЊујорк, САД

Антонио Карлос Жобим (порт. Antonio Carlos Jobim; Рио де Жанеиро, 25. јануар 1927 — Њујорк, 9. децембар 1994) је био бразилски композитор и пијаниста, и творац музичког стила боса нова са Жоао Жилбертом. Његове најпознатије композиције су "Garrota de Ipanema" ("The Girl from Ipanema"), "Corcovado", "Desafinado", "One Note Samba", "Insensatez", и многе друге, компоноване углавном почетком шездесетих. Међу извођачима његове музике су Жоао Жилберто, Аштруд Жилберто, Стен Гец, Ела Фицџералд, и многи други џез музичари и певачи.[1]

Године 1965, албум Гец/Гилберто је био први џез албум који је освојио Греми награду за албум године. Такође је освојио награду за најбољи џез инструментални албум – појединачни или групни и за најбољи пројектовани албум, некласични. Сингл са албума „Garota de Ipanema” („Девојка из Ипанема”), који је компоновао Жобим, постао је једна од најснимљенијих песама свих времена, а албум је освојио и награду за плочу године. Жобим је компоновао многе песме које су сада укључене у џез и поп стандардне репертоаре. Песму „Девојка из Ипанема“ други извођачи су снимили преко 240 пута.[2] Његов албум из 1967. са Френком Синатром, Francis Albert Sinatra & Antônio Carlos Jobim, номинован је за албум године 1968.

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Антонио Карлос Жобим рођен је у округу средње класе Тијука у Рио де Жанеиру. Његов отац, Хорхе де Оливеира Жобим (Сао Габриел, Рио Гранде до Сул; 1889–1935), био је писац, дипломата, професор и новинар. Он је потицао је из угледне породице, био је пранећак Хозеа Мартинса да Круза Жобима,[3] сенатора, државног саветника и лекара цара Дом Педра II. Док је студирао медицину у Европи, Жозе Мартинс је свом презимену додао Жобим, одајући почаст селу одакле је његова породица у Португалу, жупи Санта Круз де Жовим, Порто.[4][5] Његова мајка, Нилза Брасилеиро де Алмеида (око 1910–1989), била је делимично староседелачког порекла из североисточног Бразила.[6]

Музички утицаји

[уреди | уреди извор]

Жобимови музички корени били су чврсто усађени у дело Пикингуинха, легендарног музичара и композитора који је започео модерну бразилску музику 1930-их. Међу његовим учитељима били су Луција Бранко и од 1941. године Ханс-Јоахим Келројтер, немачки композитор који је живео у Бразилу и увео атоналну и дванаесттонску композицију у земљи. На Жобима су такође утицали француски композитори Клод Дебиси и Морис Равел, као и бразилски композитори Ари Барозо и Хејтор Виља-Лобос, који је описан као Жобимов „најважнији музички утицај“.[7] Међу многим темама, његови текстови су говорили о љубави, самооткривању, издаји, радости и посебно о птицама и природним чудима Бразила, попут шуме „Мата Атлантика“, ликовима бразилског фолклора и његовом родном граду Рио де Жанеиру.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Жобим је четрдесетих година прошлог века почео да свира клавир по баровима и ноћним клубовима Рио де Жанеира, а почетком 1950-их радио је као аранжер у студију Континентал, где је снимио своју прву композицију априла 1953, када је бразилски певач Маурици Моура снимио је Инцертеза, композицију Тома Жобима са текстом Њутна Мендонсе.[8][9]

Године 1958. бразилски певач и гитариста Жоао Жилберто снимио је свој први албум са две најпознатије песме Тома Жобима: Desafinado и Chega de Saudade. Овај албум инаугурише покрет Боса Нова у Бразилу. Софистициране хармоније његових песама привукле су пажњу џез музичара у Сједињеним Државама, углавном након првог наступа Тома Жобима у Карнеги холу, 1962.[10]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Жобим је био ожењен Терезом Отером Хермани од 15. октобра 1949. и са њом је имао двоје деце: Паула Жобима (рођен 1950), архитекта и музичар, (отац Данијела Жобима (рођеног 1973) и Доре Жобим (рођене 1976)); и Елизабет „Бет” Жобим (рођене 1957), сликарке. Жобим и Тереза су се развели 1978. Дана 30. априла 1986. оженио се 29-годишњом фотографкињом Аном Беатриз Лонтра, са којом је имао још двоје деце: Жоао Франциска Жобим (1979–1998) и Марија Луиза Хелена Жобим (рођена 1987). Данијел, Паулов син, следио је пут свог деде поставши пијаниста и композитор,[11] и извео је „Девојку са Ипанеме“ током церемоније отварања Летњих олимпијских игара 2016. у Рио де Жанеиру.[12]

Смрт

[уреди | уреди извор]
Жобимов гроб на гробљу Светог Јована Крститеља у Рио де Жанеиру

Почетком 1994. године, након што је завршио свој албум Антонио Брасилеиро, Жобим се пожалио свом доктору Роберту Хугу Коста Лими на проблеме са мокрењем. Подвргнут је операцији у болници Маунт Синај у Њујорку 2. децембра 1994. године. Дана 8. децембра, док се опорављао од операције, имао је срчани застој узрокован плућном емболијом, а два сата касније још један застој срца, од којег је преминуо.[13] Иза њега су остала деца и унуци. Његов последњи албум Антонио Брасилеиро објављен је постхумно три дана након његове смрти.

Његово тело је сахрањено 20. децембра 1994. Сахрањен је на гробљу Светог Јована Крститеља у Рио де Жанеиру.[14]

Оставштина

[уреди | уреди извор]

Жобим је био иноватор у употреби софистицираних хармонских структура у популарној песми. Неки од његових мелодијских обрта, као што је мелодија која инсистира на дурском седмом акорду, постали су уобичајена појава у џезу након што их је он користио.[15]

Међу бразилским сарадницима и тумачима Жобимове музике су Винисијус де Мораес, Жоао Жилберто (често се сматра кокреатором или творцем боса нове), Чико Буарке, Еду Лобо, Гал Коста, Елис Регина, Серђо Мендес, Аштруд Жилберто и Флора Пурим. Значајне аранжмане Жобимових композиција написали су Еумир Деодато, Нелсон Ридл, а посебно диригент/композитор Клаус Огерман.[16]

Он је освојио награду за животно дело на 54. додели Греми награда 2012. године.[17] Као постхумни омаж, 5. јануара 1999. године, општина Рио де Жанеиро променила је назив међународног аеродрома Галеао у Рију, који се налази на острву Говернадор, да носи име овог композитора. Аеродром Галеао се експлицитно помиње у његовој композицији „Самба до Авиао“. Године 2014. Жобим је постхумно примљен у Кућу славних латино текстописца.[18] Магазин Билборд је 2015. прогласио Жобима за једног од 30 најутицајнијих латино уметника свих времена.[19]

Амерички савремени џез певач Мајкл Франкс посветио је свој албум Напуштена башта из 1995. сећању на Жобима.[20] Енглески певач и текстописац Џорџ Мајкл често је признавао Жобимов утицај. Његов албум Олдер из 1996. године био је посвећен Жобиму,[21] а он је снимио „Десафинадо” на Ред Хот + Рио (1996) са Аструд Гилберто.

Званична маскота Летњих параолимпијских игара 2016. у Рио де Жанеиру, Том, добила је име по њему.[22]

Дискографија и композиције

[уреди | уреди извор]

[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rio unveils statue of father of bossa nova Tom Jobim”. Euronews. 10. 12. 2014. 
  2. ^ „Ecad divulga rankings no centenario de Vinicius de Moraes”. UOL. Приступљено 8. 8. 2014. 
  3. ^ Programa Roda Viva (TV Cultura), entrevista Tom Jobim Domingo, 19 de Dezembro de 1993 (PGM0385) Online transcription and video of the interview Архивирано 6 јул 2011 на сајту Wayback Machine
  4. ^ CORADINI, O. L.: Important families and the professional elite within brazilian medicine. História, Ciências, Saúde—Manguinhos, III (3) 425–466, November 1996 – February 1997. Online .pdf Архивирано 5 јун 2011 на сајту Wayback Machine
  5. ^ SILVA, Innocêncio Francisco da: Diccionario Bibliographico Portuguez: Applicaveis a Portugal e ao Brasil, Lisboa 1860, p. 62
  6. ^ Cabral, Sergio (1987). Tom Jobim. : Texto de Sergio Cabral. The Archive of Contemporary Music. Rio de Janeiro : CBPO. 
  7. ^ Ewans, Michael; Halton, Rosalind; Phillips, John A. (2004). Music Research: New Directions for a New Century (на језику: енглески). Cambridge Scholars Press. ISBN 978-1-904303-35-0. 
  8. ^ Béhague, Gerard (2001), „Jobim, Antônio Carlos [Tom]”, Oxford Music Online, Oxford University Press, doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.44182 
  9. ^ „Incerteza”. Jobim Institute. 
  10. ^ „Tom Jobim”. portal.jobim.org. Архивирано из оригинала 28. 05. 2020. г. Приступљено 28. 9. 2019. 
  11. ^ Cohen, Aaron (13. 9. 2012). „Bebel Gilberto doesn't let her family legacy be a road map”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 08. 11. 2012. г. Приступљено 23. 4. 2013. 
  12. ^ Cantor-Navas, Judy (17. 8. 2016). „'Girl From Ipanema' Makes Olympic Comeback”. Billboard. Приступљено 6. 5. 2018. 
  13. ^ Cabral, Sergio (2008): Antônio Carlos Jobim – Uma Biografia (1st Edition). São Paulo, Brazil: IBEP Nacional. ISBN 85-7865-011-5
  14. ^ Jonglez, Thomas (22. 6. 2016). „Finding peace with the 'little angels' of Rio's São João Batista cemetery”. The Guardian. Приступљено 18. 9. 2021. 
  15. ^ MacDowell, João; The Harmonic Development of Brazilian Song, Rio de Janeiro,1999.
  16. ^ Red Bull Music Academy (2005) Eumir Deodato – Boy from Rio Pt. 1, Accessed 6 December 2006. Архивирано 25 октобар 2006 на сајту Wayback Machine
  17. ^ Mendes, Sergio (31. 1. 2012). „Lifetime Achievement Award: Antonio Carlos Jobim”. The Recording Academy. Приступљено 23. 4. 2013. 
  18. ^ „Special Awards – Latin Songwriters Hall of Fame”. Latin Songwriters Hall of Fame. 2013. Приступљено 23. 3. 2014. 
  19. ^ „The 30 Most Influential Latin Artists of All Time”. Billboard. 28. 4. 2015. Приступљено 1. 5. 2015. 
  20. ^ O'Toole, Kit (26. 3. 2008). „Michael Franks's Abandoned Garden an Eloquent Tribute to Jobim”. Blogcritics Music. Архивирано из оригинала 13. 04. 2012. г. Приступљено 9. 3. 2012. 
  21. ^ „Serious George Is Back”. Newsweek. 19. 5. 1996. 
  22. ^ Rio 2016 (15. 12. 2014). „Rio 2016 Paralympic mascot named 'Tom'”. Official Website of the Paralympic Movement. International Paralympic Committee. Приступљено 8. 8. 2016. 
  23. ^ „Browsing Discos by Date”. jobim.org. Приступљено 28. 9. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Антонио Карлос Жобим на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонио_Карлос_Жобим&oldid=28542952”