Ателектотраума

Ателектотраума је повреда плућа повезана са поновљеним отварањем и затварањем (активирањем и колапсом) оштећених алвеола плућа током механичке вентилације.^[1]

Етиопатогенеза

Механичка вентилација при малим (апсолутним) запреминама плућа може да изазове повреду плућа кроз више механизама, као што су:

понављајуће отварање и затварање дисајних путева и плућних јединица.^[2]^[3]
ефекти на функцију сурфактанта,^[4]
регионална хипоксија.

У овим случајевима настаје карактеристична повреда плућа са љуштењем епитела, стварњем хијалинске мембране и плућног едема која је названа „ателектраума“.^[2]

Ателектраума је појачана у плућима, у којима постоје изражене хомогености у вентилацији.^[5] Од пре много деценија, показано је да силе истезања у плућном паренхима на маргинама између аерираних и ателектатских региона могу бити и до четири до пет пута веће од оних у другим плућним регионима.^[6]

Извори

^ Carrasco Loza, R; Villamizar Rodríguez, G; Medel Fernández, N (2015-06-26). „Ventilator-Induced Lung Injury (VILI) in Acute Respiratory Distress Syndrome (ARDS): Volutrauma and Molecular Effects”. The Open Respiratory Medicine Journal. 9: 112—119. ISSN 1874-3064. PMC 4541417 . PMID 26312103. doi:10.2174/1874306401509010112.
^ ^а ^б Slutsky, Arthur S. (1999). „Lung Injury Caused by Mechanical Ventilation”. Chest. 116: 9S—15S. ISSN 0012-3692. doi:10.1378/chest.116.suppl_1.9s-a.
^ Bilek, Anastacia M.; Dee, Kay C.; Gaver, Donald P. (2003-02-01). „Mechanisms of surface-tension-induced epithelial cell damage in a model of pulmonary airway reopening”. Journal of Applied Physiology. 94 (2): 770—783. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/japplphysiol.00764.2002.
^ lbert, R. K. (2012). „The role of ventilation-induced surfactant dysfunction and atelectasis in causing acute respiratory distress syndrome.”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 185: 702—8. .
^ Slutsky, Arthur S.; Ranieri, V. Marco (2013-11-28). „Ventilator-Induced Lung Injury”. New England Journal of Medicine. 369 (22): 2126—2136. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmra1208707.
^ Mead, J; Takishima, T; Leith, D (1970). „Stress distribution in lungs: a model of pulmonary elasticity.”. Journal of Applied Physiology. 28 (5): 596—608. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/jappl.1970.28.5.596.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Carrasco Loza, R; Villamizar Rodríguez, G; Medel Fernández, N (2015-06-26). „Ventilator-Induced Lung Injury (VILI) in Acute Respiratory Distress Syndrome (ARDS): Volutrauma and Molecular Effects”. The Open Respiratory Medicine Journal. 9: 112—119. ISSN 1874-3064. PMC 4541417 . PMID 26312103. doi:10.2174/1874306401509010112.

[:0-2] а ^б Slutsky, Arthur S. (1999). „Lung Injury Caused by Mechanical Ventilation”. Chest. 116: 9S—15S. ISSN 0012-3692. doi:10.1378/chest.116.suppl_1.9s-a.

[3] Bilek, Anastacia M.; Dee, Kay C.; Gaver, Donald P. (2003-02-01). „Mechanisms of surface-tension-induced epithelial cell damage in a model of pulmonary airway reopening”. Journal of Applied Physiology. 94 (2): 770—783. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/japplphysiol.00764.2002.

[4] rt, R. K. (2012). „The role of ventilation-induced surfactant dysfunction and atelectasis in causing acute respiratory distress syndrome.”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 185: 702—8. .

[5] Slutsky, Arthur S.; Ranieri, V. Marco (2013-11-28). „Ventilator-Induced Lung Injury”. New England Journal of Medicine. 369 (22): 2126—2136. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmra1208707.

[6] Mead, J; Takishima, T; Leith, D (1970). „Stress distribution in lungs: a model of pulmonary elasticity.”. Journal of Applied Physiology. 28 (5): 596—608. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/jappl.1970.28.5.596.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]