Pređi na sadržaj

Atelektotrauma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Atelektotrauma je povreda pluća povezana sa ponovljenim otvaranjem i zatvaranjem (aktiviranjem i kolapsom) oštećenih alveola pluća tokom mehaničke ventilacije.[1]

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Mehanička ventilacija pri malim (apsolutnim) zapreminama pluća može da izazove povredu pluća kroz više mehanizama, kao što su:

U ovim slučajevima nastaje karakteristična povreda pluća sa ljuštenjem epitela, stvarnjem hijalinske membrane i plućnog edema koja je nazvana „atelektrauma“.[2]

Atelektrauma je pojačana u plućima, u kojima postoje izražene homogenosti u ventilaciji.[5] Od pre mnogo decenija, pokazano je da sile istezanja u plućnom parenhima na marginama između aeriranih i atelektatskih regiona mogu biti i do četiri do pet puta veće od onih u drugim plućnim regionima.[6]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Carrasco Loza, R; Villamizar Rodríguez, G; Medel Fernández, N (2015-06-26). „Ventilator-Induced Lung Injury (VILI) in Acute Respiratory Distress Syndrome (ARDS): Volutrauma and Molecular Effects”. The Open Respiratory Medicine Journal. 9: 112—119. ISSN 1874-3064. PMC 4541417Slobodan pristup. PMID 26312103. doi:10.2174/1874306401509010112. 
  2. ^ a b Slutsky, Arthur S. (1999). „Lung Injury Caused by Mechanical Ventilation”. Chest. 116: 9S—15S. ISSN 0012-3692. doi:10.1378/chest.116.suppl_1.9s-a. 
  3. ^ Bilek, Anastacia M.; Dee, Kay C.; Gaver, Donald P. (2003-02-01). „Mechanisms of surface-tension-induced epithelial cell damage in a model of pulmonary airway reopening”. Journal of Applied Physiology. 94 (2): 770—783. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/japplphysiol.00764.2002. 
  4. ^ lbert, R. K. (2012). „The role of ventilation-induced surfactant dysfunction and atelectasis in causing acute respiratory distress syndrome.”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 185: 702—8. .
  5. ^ Slutsky, Arthur S.; Ranieri, V. Marco (2013-11-28). „Ventilator-Induced Lung Injury”. New England Journal of Medicine. 369 (22): 2126—2136. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmra1208707. 
  6. ^ Mead, J; Takishima, T; Leith, D (1970). „Stress distribution in lungs: a model of pulmonary elasticity.”. Journal of Applied Physiology. 28 (5): 596—608. ISSN 8750-7587. doi:10.1152/jappl.1970.28.5.596. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).