Бајо Бошковић
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Бајо Бошковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1835. |
| Место рођења | Орја Лука, код Даниловграда, Црна Гора |
| Датум смрти | 1876. |
| Место смрти | Орја Лука, код Даниловграда, { Књажевина Црна Гора |
Бајо Бошковић (Орја Лука, код Даниловграда, 1835. — Орја Лука, код Даниловграда, 1876) је био сенатор, бригадир. Рођен је у брдском племену Бјелопавлићи, Црна Гора.
Био је један од завереника против кнеза Данила 1853. године и учествовао је у оружаној побуни у Бјелопавлићима 1854. године. Побуна је угашена. Након изглађивања односа са Данилом постављен је за командира у Бјелопавлићима и командовао је у рату са Омер-пашом 1862. године. Успјешно је водио борбе у Мартинићима, Орјој Луци, Команима и Загарачу, 1871. године па је именован за првог начелника области у Морачи.
Био је члан Сената на Цетињу, учествовао је у Херцеговачком устанку 1875. године заједно са војводом Пеком Павловићем. Водио је преговоре са аустријским фелдмаршалом Родићем у Суторини.
Прославио се у бици на Вучјем долу 1876. године, након чега је постао члан Војног савјета кнеза Николе. Због својих ратних заслуга одликован је значајним руским и црногорским одликовањима, а кнез Никола га је опјевао у Бјелопавлићком колу.
Један је од најбољих познавалаца обичајног права у Црној Гори.
Његов син је Блажо Бошковић.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- А. Пејовић, Из Црне Горе и Херцеговине, успомене војевања за народно ослобођење 1876, Нови Сад 1891;
- М. Ђурђевић, Мемоари са Балкана 1858—1878, Сарајево 1910.
- др. Никола Шкеровић директор Државног архива, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.
- 1. Српска породична енциклопедија, Народна књига, Београд 2006
