Борак или мачији реп (лат. Hippuris vulgaris) је врста која припада фамилији Plantaginaceae. Род обухвата четири врсте, а H. vulgaris је једина врста која расте на територији Србије.^[2] Име рода потиче од старогрчких речи ἵππος — коњ и οὐρά — реп.

Опис

Борак
	Hippuris vulgaris L.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Tracheophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Lamiales
Породица:	Plantaginaceae
Род:	Hippuris
Врста:	H. vulgaris
Биномно име
	Hippuris vulgaris; L.
Синоними
	Limnopeuce vulgaris (L.) Vaill. ex Greene ; Isnardia palustris Lucé ; Caullinia hippuroides Raf.; Hippuris eschscholtxii Cham. ex Ledeb; Hippuris fluitans Lilj. ex Hising. ; Hippuris fluviatilis Hoffm.; Hippuris generalis E.H.L.Krause ; Hippuris melanocarpa N.Semenova ; Hippuris palustris Gorter; Hippuris polyphylla Raf.; Hippuris verticillata Gilib.; Hippuris spiralis D. Yu.Gorter;

Борак је вишегодишња водена биљка са једноставном и голом стабљиком високом до 45 cm. Стабљика је усправљена, чврста, чланковита и при врху сужена. Ризом је пузећи, укорењен. Листови су линеарни до линеарно-ланцетасти, распоређени су пршљенасто (до 16 у пршљену). Цветови су седећи и налазе се у лисним пазусима. Чашични листићи изузетно ситни, док круница недостаје. Цвета од маја до августа, а опрашује се анемофилијом. Код ове врсте је присутна протерогонија. Плод је јајаста орашица са усеченим врхом и заосталим прашником и стубићем. Расејава се хидрохорно и епизоохорно.^[3]

Распрострањење и станиште

Врста има циркумбореално распрострањење. На Балканском полуострву је ограниченог и дисјунктног распрострањења. У Србији је забележена у околини Апатина, Сомбора, Каћа, Зрењанина, Сремских Карловаца, Новом Београду и Засавици. На великом броју забележених локалитета субпопулације су ишчезле. Забележени локалитети представљају јужну границу ареала ове реликтне врсте у Европи. Врста расте у стајаћим и споротекућим еутрофним водама, мочварама, малим језерима и на обалама река и потока на пешчаној и глиновитој подлози.^[3]^[4]

Угроженост и заштита

Врста је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, проглашена као строго заштићена врста на територији Републике Србије. Као главни негативни фактори наводе се хидро-мелиоративни захвати и еутрофикација водених станишта. На Новом Београду врста је ишчезла услед интезивне убранизације, док је у рукавцима Бегеја и Дунава, као и у Петроварадинском риту, нестала услед еутрофикације која је условила доминацију снажнијих хидрофита. Неки локалитети борка се налазе у оквиру заштићених подручја (Специјални резерват природе Горње Подунавље, Специјални резерват природе Засавица, Специјални резерват природе Царска бара).^[4]

Употреба

Борак се пре свега користио у исхрани и етномедицини ван европског континента. Људи су га на Аљасци брали током касне јесени и користили као додатак чорбама од ђигерице бакалара. ^[5] Међутим, људи су козумирали и сирове листове и младе изданке. Мелем од ове врсте се употребљавао као ефикасно средство против рана по телу, док се сируп примењивао током кашља и туберкулозе. ^[6] Фитохемијска истраживања су показала да борак садржи иридоиде и фенилетаноиде, као и хексадеканску киселину и фитол који чине ову врсту потенцијално употребљивом у фармацеутској индустрији. ^[7]

Галерија

ХСтаниште борка
Цветови
Распоред листова
Попречни пресек изданка

Референце

^ „Hippuris vulgaris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2023.
^ „Hippuris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2023.
^ ^а ^б Јосифовић, M. (1973). Флора СР Србије 5. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 54-55.
^ ^а ^б Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 296-298.
^ Ager, T. A.; Ager, L. P. (1980). „Ethnobotany of the eskimos of Nelson Island, Alaska”. Arctic Anthropology. 17(1): 26—48.
^ Shang, X.; Tao, C.; Mio, X.; Wang, D.; Wang, Y.; Yang, Y.; Pan, H. (2012). „Ethno-veterinary survey of medicinal plants in Ruoergai region, Sichuan province, China”. Journal of ethnopharmacology. 142(2): 390—400.
^ Cianfaglione, K.; Papa, F.; Maggi, F. (2017). „Volatile components of horsetail (Hippuris vulgaris L.) growing in central Italy”. Natural Product Research. 31(19): 2316—2320.

Спољашње везе

Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива

Црвена књига флоре Србије
Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.

[POWO-1] „Hippuris vulgaris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2023.

[POWооO-2] „Hippuris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2023.

[Флора-3] а ^б Јосифовић, M. (1973). Флора СР Србије 5. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 54-55.

[Црвена-4] а ^б Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 296-298.

[aгер-5] Ager, T. A.; Ager, L. P. (1980). „Ethnobotany of the eskimos of Nelson Island, Alaska”. Arctic Anthropology. 17(1): 26—48.

[shang-6] Shang, X.; Tao, C.; Mio, X.; Wang, D.; Wang, Y.; Yang, Y.; Pan, H. (2012). „Ethno-veterinary survey of medicinal plants in Ruoergai region, Sichuan province, China”. Journal of ethnopharmacology. 142(2): 390—400.

[pappa-7] Cianfaglione, K.; Papa, F.; Maggi, F. (2017). „Volatile components of horsetail (Hippuris vulgaris L.) growing in central Italy”. Natural Product Research. 31(19): 2316—2320.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]