Borak ili mačiji rep (lat. Hippuris vulgaris) je vrsta koja pripada familiji Plantaginaceae. Rod obuhvata četiri vrste, a H. vulgaris je jedina vrsta koja raste na teritoriji Srbije.^[2] Ime roda potiče od starogrčkih reči ἵππος — konj i οὐρά — rep.

Opis

Borak
	Hippuris vulgaris L.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Tip:	Tracheophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Lamiales
Porodica:	Plantaginaceae
Rod:	Hippuris
Vrsta:	H. vulgaris
Binomno ime
	Hippuris vulgaris; L.
Sinonimi
	Limnopeuce vulgaris (L.) Vaill. ex Greene ; Isnardia palustris Lucé ; Caullinia hippuroides Raf.; Hippuris eschscholtxii Cham. ex Ledeb; Hippuris fluitans Lilj. ex Hising. ; Hippuris fluviatilis Hoffm.; Hippuris generalis E.H.L.Krause ; Hippuris melanocarpa N.Semenova ; Hippuris palustris Gorter; Hippuris polyphylla Raf.; Hippuris verticillata Gilib.; Hippuris spiralis D. Yu.Gorter;

Borak je višegodišnja vodena biljka sa jednostavnom i golom stabljikom visokom do 45 cm. Stabljika je uspravljena, čvrsta, člankovita i pri vrhu sužena. Rizom je puzeći, ukorenjen. Listovi su linearni do linearno-lancetasti, raspoređeni su pršljenasto (do 16 u pršljenu). Cvetovi su sedeći i nalaze se u lisnim pazusima. Čašični listići izuzetno sitni, dok krunica nedostaje. Cveta od maja do avgusta, a oprašuje se anemofilijom. Kod ove vrste je prisutna proterogonija. Plod je jajasta orašica sa usečenim vrhom i zaostalim prašnikom i stubićem. Rasejava se hidrohorno i epizoohorno.^[3]

Rasprostranjenje i stanište

Vrsta ima cirkumborealno rasprostranjenje. Na Balkanskom poluostrvu je ograničenog i disjunktnog rasprostranjenja. U Srbiji je zabeležena u okolini Apatina, Sombora, Kaća, Zrenjanina, Sremskih Karlovaca, Novom Beogradu i Zasavici. Na velikom broju zabeleženih lokaliteta subpopulacije su iščezle. Zabeleženi lokaliteti predstavljaju južnu granicu areala ove reliktne vrste u Evropi. Vrsta raste u stajaćim i sporotekućim eutrofnim vodama, močvarama, malim jezerima i na obalama reka i potoka na peščanoj i glinovitoj podlozi.^[3]^[4]

Ugroženost i zaštita

Vrsta je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, proglašena kao strogo zaštićena vrsta na teritoriji Republike Srbije. Kao glavni negativni faktori navode se hidro-meliorativni zahvati i eutrofikacija vodenih staništa. Na Novom Beogradu vrsta je iščezla usled intezivne ubranizacije, dok je u rukavcima Begeja i Dunava, kao i u Petrovaradinskom ritu, nestala usled eutrofikacije koja je uslovila dominaciju snažnijih hidrofita. Neki lokaliteti borka se nalaze u okviru zaštićenih područja (Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, Specijalni rezervat prirode Zasavica, Specijalni rezervat prirode Carska bara).^[4]

Upotreba

Borak se pre svega koristio u ishrani i etnomedicini van evropskog kontinenta. Ljudi su ga na Aljasci brali tokom kasne jeseni i koristili kao dodatak čorbama od đigerice bakalara. ^[5] Međutim, ljudi su kozumirali i sirove listove i mlade izdanke. Melem od ove vrste se upotrebljavao kao efikasno sredstvo protiv rana po telu, dok se sirup primenjivao tokom kašlja i tuberkuloze. ^[6] Fitohemijska istraživanja su pokazala da borak sadrži iridoide i feniletanoide, kao i heksadekansku kiselinu i fitol koji čine ovu vrstu potencijalno upotrebljivom u farmaceutskoj industriji. ^[7]

Galerija

HStanište borka
Cvetovi
Raspored listova
Poprečni presek izdanka

Reference

^ „Hippuris vulgaris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Hippuris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b Josifović, M. (1973). Flora SR Srbije 5. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 54-55.
^ ^a ^b Stevanović, V. (1999). Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. str. 296-298.
^ Ager, T. A.; Ager, L. P. (1980). „Ethnobotany of the eskimos of Nelson Island, Alaska”. Arctic Anthropology. 17(1): 26—48.
^ Shang, X.; Tao, C.; Mio, X.; Wang, D.; Wang, Y.; Yang, Y.; Pan, H. (2012). „Ethno-veterinary survey of medicinal plants in Ruoergai region, Sichuan province, China”. Journal of ethnopharmacology. 142(2): 390—400.
^ Cianfaglione, K.; Papa, F.; Maggi, F. (2017). „Volatile components of horsetail (Hippuris vulgaris L.) growing in central Italy”. Natural Product Research. 31(19): 2316—2320.

Spoljašnje veze

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva

Crvena knjiga flore Srbije
Ovaj takson je ubeležen u Crvenu knjigu flore Srbije usled svoje ugroženosti ili nestanka sa teritorije Srbije.

[POWO-1] „Hippuris vulgaris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[POWооO-2] „Hippuris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Флора-3] Josifović, M. (1973). Flora SR Srbije 5. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 54-55.

[Црвена-4] Stevanović, V. (1999). Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. str. 296-298.

[aгер-5] Ager, T. A.; Ager, L. P. (1980). „Ethnobotany of the eskimos of Nelson Island, Alaska”. Arctic Anthropology. 17(1): 26—48.

[shang-6] Shang, X.; Tao, C.; Mio, X.; Wang, D.; Wang, Y.; Yang, Y.; Pan, H. (2012). „Ethno-veterinary survey of medicinal plants in Ruoergai region, Sichuan province, China”. Journal of ethnopharmacology. 142(2): 390—400.

[pappa-7] Cianfaglione, K.; Papa, F.; Maggi, F. (2017). „Volatile components of horsetail (Hippuris vulgaris L.) growing in central Italy”. Natural Product Research. 31(19): 2316—2320.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]