Вратар на Жепи
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B5.jpg/220px-%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B5.jpg)
Вратар је средњовјековни град у Републици Српској подигнут на брду изнад истоименог села недалеко од Хан Пијеска, у општини Рогатица. Град је припадао српској племићкој породици Дињичића и представљао је један од њихових граничних градова. Испод утврђења на локалитету Подграђе евидентирани су археолошки остаци занатског субурбја. Турци су га заузели 1463. године, након чега је недуго затим напуштен и срушен.[1] Задњи помен Вратар града је из 1485. године.[2]
Положај и одлике[уреди | уреди извор]
Саграђен је на неприступачном гребену изнад села, у облику неправилног петоугла дужине 120 метара и ширине до 28 метара. Уз сјеверни нешто неприступачнији бедем изграђене су три куле, правоугаона Донжон кула са дужином од 15 пута 10 метара и зидовима дебелим до 2,8 метара; бедемска осмоугаона кула промјера 7,2 и дебљином зида око 1,20 метара и сјеверозападна угаона кула овалног облика промјера око 6 метара. У средини јужног зида изграђена је правоугаона бедемска кула, док је у југоисточном углу упечатљива округла кула вањског промјера од око 6,5 метара.[1]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B8%D0%B4_%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5.jpg/200px-%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%B7%D0%B8%D0%B4_%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B5.jpg)
Од југоисточне куле према сјевероистоку видљив је одбрамбени зид утврђења. Недалеко од самог утврђења налази се самостална одбрамбена кула у народу позната као Дињичића[3] кула. Њен вањски промјер износи око 9,5 м са дебљином зида 2 метра.[1] Тврђава је датирана у касни средњи вијек.[2]
На самој тврђави налазе се два стећка православне орјентације, један сљемењак и други у облику сандука. Испод града на локалитету Јасик налази се још 8 стећака.[4]
Галерија[уреди | уреди извор]
Фотографије са тврђаве.
-
поглед са тврђаве
-
Јеринина столица
-
остаци куле
-
одбрамбена кула
-
поглед
-
стећци на тврђави
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Реџић 2009, стр. 221.
- ^ а б Археолошки лексикон Босне и Херцеговине 1988, стр. 108.
- ^ Крсмановић; Сокановић; Косорић 2011, стр. 29.
- ^ Бешлагић 1971, стр. 246.
Литература[уреди | уреди извор]
- Реџић, Хусреф (2009). Средњовјековни градови у Босни и Херцеговини. Сарајево: Сарајево-паблишинг. ISBN 978-9958-21-511-7.
- Археолошки лексикон Босне и Херцеговине. 3. Sarajevo: Земаљски музеј Босне и Херцеговине. 1988. стр. 73. Архивирано из оригинала 17. 04. 2016. г. Приступљено 25. 07. 2016.
- Бешлагић, Шефик (1971). Стећци: каталошко топографски преглед. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4.