Вукмановац
Вукмановац | |
|---|---|
 Панорама места | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Рековац |
| Становништво | |
| — 2011. |  358 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 50′ 04″ С; 21° 09′ 23″ И / 43.8345° С; 21.1565° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 283 m |
.svg)  Вукмановац Вукмановац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | JA |
Вукмановац је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 358 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]До Другог српског устанка Вукмановац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Вукмановац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Вукмановац живи 413 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,8 година (47,4 код мушкараца и 52,0 код жена). У насељу има 183 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| Вукмановац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 40 | 39 | 39 | 40 | 39 | 39 | 44 | 45 | 48 | 48 | 46 | 48 | |
| Пореске главе* | - | 46 | 54 | 53 | 54 | 54 | 59 | 60 | 59 | 58 | 57 | 56 | |
| Арачке главе** | 104 | 115 | 106 | 119 | 123 | 126 | 135 | 139 | 144 | 141 | 146 | 144 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
Становништво према полу и старости[4]
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 15 | 18 | ||
| 75—79 | 19 | 31 | ||
| 70—74 | 13 | 22 | ||
| 65—69 | 21 | 22 | ||
| 60—64 | 17 | 25 | ||
| 55—59 | 5 | 5 | ||
| 50—54 | 26 | 20 | ||
| 45—49 | 10 | 17 | ||
| 40—44 | 17 | 11 | ||
| 35—39 | 15 | 12 | ||
| 30—34 | 8 | 11 | ||
| 25—29 | 5 | 10 | ||
| 20—24 | 12 | 12 | ||
| 15—19 | 18 | 12 | ||
| 10—14 | 14 | 10 | ||
| 5—9 | 9 | 6 | ||
| 0—4 | 4 | 5 | ||
| Просек : | 47,4 | 52,0 | ||
Домаћинства
| ||||||||||||||||||||||||
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 201 | 45 | 127 | 21 | 8 | 0 |
| Женски | 228 | 27 | 132 | 60 | 8 | 1 |
| УКУПНО | 429 | 72 | 259 | 81 | 16 | 1 |
Становништво по делатностима које обавља
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 84 | 38 | 0 | 0 | 27 |
| Женски | 70 | 48 | 1 | 0 | 9 |
| УКУПНО | 154 | 86 | 1 | 0 | 36 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 3 | 3 | 0 | 6 |
| Женски | 0 | 0 | 6 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 3 | 9 | 0 | 7 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 3 | 1 | 0 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 2 | 3 | 4 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Лепосава Мијушковић (1882-1910), социјалистикиња и књижевница, сматра се првом српском ауторком која је писала прозу са лезбејским мотивима.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Leposava Mijušković: Lezbejska proza iz Jagodine pre sto godina”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-05-24.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.
