Пређи на садржај

Група неутралних и несврстаних европских земаља

С Википедије, слободне енциклопедије
Група неутралних и несврстаних европских земаља
Група неутралних и несврстаних европских земаља
  Неутралне европске земље чланице групације
  Несврстане европске земље чланице групације
Типнеформална групација држава
Чланови Аустрија,
 Финска,
 Шведска,
 Швајцарска
 СФР Југославија
 Кипар
 Малта

Група неутралних и несврстаних европских земаља, понекад познате под скраћеницом НН државе,[1][2] билa je неформална групација држава у Европи током Хладног рата. Чиниле су је државе које нису биле део НАТО савеза нити Варшавског пакта, већ су биле или неутралне или чланице Покрета несврстаних. Група је окупљала неутралне државе као што су Аустрија, Финска, Шведска и Швајцарска с једне стране, и несврстане СФР Југославију, Кипар и Малту с друге стране, које су делиле интерес за очување своје независне ванблоковске позиције у односу на НАТО, Европску заједницу, Варшавски пакт и Савет за узајамну економску помоћ.[3] Релативно високо развијене европске неутралне државе су сарадњу са несврстаним државама (нарочито са СФР Југославијом као једним од оснивача и лидера покрета) сматрале начином за снажније заступање мира, разоружања и уздржаности великих сила него што би им то дозвољавала њихова ограничена ранија међусобна сарадња.[4]

Група је сарађивала у оквиру Конференције о безбедности и сарадњи у Европи (КБСЕ) у настојању да сачува резултате Хелсиншког споразума.[5] У том оквиру, Југославија је сарађивала са Аустријом и Финском на посредовању између блокова и организовала други самит КБСЕ 1977. године у Београду, предложила нацрте о заштити националних мањина, који су и данас важећи и централни делови одредби ОЕБС-а о правима мањина.[6]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Håkan Wiberg (1994). „Neutral and Non-Aligned States in Europe and NOD”. Ур.: Bjorn Moller. Non-offensive Defence For The Twenty-first Century. Routledge. ISBN 9780429039300. 
  2. ^ Tvrtko Jakovina (2011). Treća strana Hladnog rata. Fraktura. ISBN 978-953-266-203-0. 
  3. ^ Fischer, Thomas; Aunesluoma, Juhana; Makko, Aryo (2016). „Neutrality and Nonalignment in World Politics during the Cold War”. Journal of Cold War Studies. 18 (4): 4—11. doi:10.1162/JCWS_a_00677. 
  4. ^ Hakovirta, Harto (1983). „Effects of Non-Alignment on Neutrality in Europe: An Analysis and Appraisal”. Cooperation and Conflict. 18 (1): 57—75. JSTOR 45083856. doi:10.1177/001083678301800105. 
  5. ^ Martinović, S. (1983). „Foreign Policy of Yugoslavia”. Pakistan Horizon. 36 (1): 28—31. JSTOR 41394717. 
  6. ^ Trültzsch, Arno. „An Almost Forgotten Legacy: Non-Aligned Yugoslavia in the United Nations and in the Making of Contemporary International Law”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Група_неутралних_и_несврстаних_европских_земаља&oldid=28451274”