Дивљи краставац
Дивљи краставац | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | C. pedata
|
Биномно име | |
Cyclanthera pedata (Лине) Schrader
| |
Синоними[1] | |
|
Дивљи краставац, познат по свом Кечуа имену каива[2] или ачукча[2][3], представља зељасту лозу која се гаји ради јестивог зрелог плода, који се углавном користи као поврће. Каива је позната само у култивисаном облику, а њени плодови који су већи у односу на блиско сродне дивље врсте говоре о потпуно одомаћеној биљци. Његова употреба сеже много векова уназад о чему сведочи древна фитоморфна керамика из Перуа која описује овај плод.
Порекло и ширење
[уреди | уреди извор]Одомаћена је у Андима и традиционално је узгајана од Колумбије до Боливије, каива се тренутно гаји и у многим деловима Централне Америке. Моче култура је показивала фасцинираност пољопривредом и то је показала у својој уметности. Каива је често приказивана на њиховој керамици.[4]
Коришћење у исхрани
[уреди | уреди извор]Млади плодови се једу сирови, а старији плодови се кувају.[5] Период бербе траје 2-3 недеље.[6] Плодови каиве имају укус сличан краставацу. Плод има велику шупљину у којој се развијају семена, која може бити испуњена другим производима, да би се направила каива јела. Млади изданци и листови такође се могу јести као зелениш.[5]
Слике
[уреди | уреди извор]-
Цвеће
-
Воће
-
Пресек
-
Семе
-
Каива по представљени у култури Мочика керамика
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "The Plant List: A Working List of All Plant Species"
- ^ а б Diccionario Quechua - Español - Quechua, Academía Mayor de la Lengua Quechua, Gobierno Regional Cusco, Cusco 2005 (Quechua-Spanish dictionary) see: achoqcha
- ^ Teofilo Laime Ajacopa, Diccionario Bilingüe Iskay simipi yuyayk'ancha, La Paz, 2007 (Quechua-Spanish dictionary)
- ^ Berrin, K. & Larco Museum 1997
- ^ а б Plants for a Future
- ^ "Cultivo de Caigua". (језик: шпански) 2011-06-07. Alternativa Ecológica. Agricultura urbana y rural. Lima, Peru.
Литература
[уреди | уреди извор]- Berrin, K. & Larco Museum (1997). "The Spirit of Ancient Peru: Treasures from the Larco Museum". Thames and Hudson, New York.