Дивљи краставац
| Divlji krastavac | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. pedata
|
| Binomno ime | |
| Cyclanthera pedata (Line) Schrader
| |
| Sinonimi[1] | |
| |
Divlji krastavac, poznat po svom Kečua imenu kaiva[2] ili ačukča[2][3], predstavlja zeljastu lozu koja se gaji radi jestivog zrelog ploda, koji se uglavnom koristi kao povrće. Kaiva je poznata samo u kultivisanom obliku, a njeni plodovi koji su veći u odnosu na blisko srodne divlje vrste govore o potpuno odomaćenoj biljci. Njegova upotreba seže mnogo vekova unazad o čemu svedoči drevna fitomorfna keramika iz Perua koja opisuje ovaj plod.
Poreklo i širenje
[uredi | uredi izvor]Odomaćena je u Andima i tradicionalno je uzgajana od Kolumbije do Bolivije, kaiva se trenutno gaji i u mnogim delovima Centralne Amerike. Moče kultura je pokazivala fasciniranost poljoprivredom i to je pokazala u svojoj umetnosti. Kaiva je često prikazivana na njihovoj keramici.[4]
Korišćenje u ishrani
[uredi | uredi izvor]Mladi plodovi se jedu sirovi, a stariji plodovi se kuvaju.[5] Period berbe traje 2-3 nedelje.[6] Plodovi kaive imaju ukus sličan krastavacu. Plod ima veliku šupljinu u kojoj se razvijaju semena, koja može biti ispunjena drugim proizvodima, da bi se napravila kaiva jela. Mladi izdanci i listovi takođe se mogu jesti kao zeleniš.[5]
Slike
[uredi | uredi izvor]-
Cveće -
Voće -
Presek -
Seme -
Kaiva po predstavljeni u kulturi Močika keramika
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ "The Plant List: A Working List of All Plant Species"
- ^ a b Diccionario Quechua - Español - Quechua, Academía Mayor de la Lengua Quechua, Gobierno Regional Cusco, Cusco 2005 (Quechua-Spanish dictionary) see: achoqcha
- ^ Teofilo Laime Ajacopa, Diccionario Bilingüe Iskay simipi yuyayk'ancha, La Paz, 2007 (Quechua-Spanish dictionary)
- ^ Berrin, K. & Larco Museum 1997
- ^ a b Plants for a Future
- ^ "Cultivo de Caigua". (jezik: španski) 2011-06-07. Alternativa Ecológica. Agricultura urbana y rural. Lima, Peru.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Berrin, K. & Larco Museum (1997). "The Spirit of Ancient Peru: Treasures from the Larco Museum". Thames and Hudson, New York.
