Дипломатски пасош
Дипломатски пасош је посебна путна исправа која се издаје државним представницима и другим лицима са дипломатским статусом у циљу заштите и доказивања дипломатског статуса. Намена и природа ове путне исправе су дефинисани правилима међународног јавног права. Основни документи којима се регулише статус носиоца дипломатског пасоша су Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961. године, а када се ради о међународним дипломатама у систему Уједињених нација, Општа конвенција о привилегијама и имунитетима УН из 1946. године. Носилац дипломатског пасоша има пуни дипломатски имунитет и дипломатске привилегије у држави у којој врши своје функције или у којој службено борави. Статус лица са овим документом при неслужбеном боравку у трећој држави је регулисан пре свега со домаћим правом и праксом те државе. Поред чланова дипломатског кора, чланови њихових породица које су део истог домаћинства у држави акредитације исто тако поседују дипломатски пасош и ако је то предвиђено домаћим законодавством исти поседују и дипломатске личне карте или легитимације које се издају лицима са дипломатским статусом. Дипломате Уједињених нација и специјализованих агенција на УН-а поседују посебан вид на дипломатског пасоша Уједињених нација United Nations Laissez-Passer.[1] Таква путна исправа се издаје сагласно члану VII од Опште конвенције о привилегијама и имунитетима УН из 1946. године. У овом документу је изричито формулисано да се дипломатски статус и коришћење дипломатских привилегија и имунитета даје искључиво у функцији вршења дужности и функција међународне организације. Слични вид путне исправе је службени пасош. Службени имунитети и службене привилегије су садржане у Конвенцији о конзуларним односима из 1963. године.
У Републици Србији је Правилником Министарства спољних послова регулисано које категорије могу поседовати дипломатски пасош. Поред дипломатског персонала министарства спољних послова, односно лица са статусом од аташеа и секретара до саветника и амбасадора, дипломатски пасош поседују Председник Републике, Премијер, министри у Влади, Председник скупштине и председници највиших право-судних тела Републике Србије, највиши органи безбедносних и обавештајних служби, као и друга лица којима се дипломатски статус даје дискреционим правом у циљу вршења послова од интереса за Републику Србију у иностранству.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Дипломатски пасош Републике Србије -
Пасош УН-а -
Дипломатски пасош Немачке -
Дипломатски пасош САД -
Дипломатски пасош Велике Британије -
Дипломатски пасош Руске Федерације
Литература
[уреди | уреди извор]- Игор Јанев, Увод у дипломатију, АГМ Књига. 2015. ISBN 978-86-86363-64-0.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Професионални службеници нивоа P2, P3, P4, као и дипломатски службеници нивоа P5 и D1 (директори оделења) добијају плави Laissez-Passer (где се последњима нивоа P5 и D1 признаје дипломатски статус), а највиши функционери-дипломате нивоа D2 (високи директори департмана УН-а (DDG)или органа или Агенција односно великих програмских јединица или целина у систему УН) и виши добијају дипломатски црвени Laissez-Passer (ниво Помоћника Генералног Секретара УН, Генералног Подсекретара УН (USG) и Заменика Генералног Секретара УН (DSG)). Црвени Laissez-Passer добија и Генерални Секретар УН, као и Генерални директори Агенција у систему УН, укључујући и Генералног директора Међународне Агенције за Атомску Енергију (као "аутономне агенције" у систему УН).