Едвард Бернајз
Едвард Бернајз | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Едвард Луиз Бернајз |
Датум рођења | 22 новембар, 1891. |
Место рођења | Беч, Аустроугарска |
Датум смрти | 9. март 1995.103 год.) ( |
Место смрти | Кембриџ, Масачусетс, САД |
Образовање | Универзитет Корнел |
Породица | |
Супружник | Дорис Флајшман (в. 1922 — с. 1980) |
Научни рад | |
Поље | Психологија, социологија |
Познат по |
|
Потпис |
Едвард Луиз Бернајз (енгл. Edward Louis Bernays; 22. новембар 1891 − 9. март 1995) је био амерички пионир у области односа са јавношћу и пропаганде, а у својој читуљи назван „отцем односа с јавношћу“.[1] Његове најпознатије кампање укључују покушаје из 1929. да промовише пушење жена брендирањем цигарета као феминистичких „Бакља слободе“, и његов рад за United Fruit Company 1950-их, повезан са рушењем демократски изабране владе Гватемале под дириговањем ЦИА-е. 1954. Радио је за десетине великих америчких корпорација, укључујући Procter & Gamble и General Electric, и за владине агенције, политичаре и непрофитне организације. Његов ујак је био психоаналитичар Сигмунд Фројд.
Од многих његових књига, Crystallizing Public Opinion (1923) и Propaganda (1928) привукле су посебну пажњу као рани напори да се дефинише и теоретизира област односа с јавношћу. Позивајући се на дела писаца као што су Гистав ле Бон, Вилфред Тротер, Волтер Липман и Сигмунд Фројд (ујак), описао је масе као ирационалне и подложне инстинкту стада — и навео како вешти практичари могу да користе психологију гомиле и психоанализу да их контролише на жељене начине.[2][3] Бернајз је касније синтетизовао многе од ових идеја у својој послератној књизи Односи са јавношћу (1945), која описује науку о управљању информацијама које организација даје јавности, на начин који је најповољнији за организацију. Он то чини тако што прво даје преглед историје односа с јавношћу, а затим даје увид у његову примену.
Бернајза је Life прогласио за једног од 100 најутицајнијих Американаца двадесетог века.[4] Био је предмет целе биографије Ларија Таја под насловом The Father of Spin (1999), а касније и награђиваног документарног филма Адама Кертиса из 2002. за ББЦ под насловом The Century of the Self.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Edward Bernays, 'Father of Public Relations' And Leader in Opinion Making, Dies at 103”. The New York Times. 10. 3. 1995. Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2017.
- ^ Bernays, Edward (1923). Crystallizing Public Opinion. Ig Publishing. ISBN 1-935439-26-X.
- ^ Bernays, Edward (1928). Propaganda. Ig Publishing. ISBN 0-9703125-9-8.
- ^ Ewen, Stuart (1996). „Visiting Edward Bernays”. PR! A Social History Of Spin. Basic Books. Архивирано из оригинала 5. 9. 2008. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ewen, Stuart (1996). „Chapter 1: Visiting Edward Bernays”. PR! A Social History Of Spin – Chapter 1. Basic Books. Архивирано из оригинала 5. 9. 2008. г.
- Bernays, Edward (1923). Crystallizing Public Opinion. Ig Publishing. ISBN 978-1-935439-26-4.
- Bernays, Edward (1928). Propaganda. Ig Publishing. ISBN 978-0-9703125-9-4.
- Bernays, Edward. Biography of an Idea: Memoirs of Public Relations Counsel Edward L. Bernays New York: Simon and Schuster, 1965.
- Cutlip, Scott M. (1994). The Unseen Power: Public Relations. A History. UK: Lawrence Erlbaum. ISBN 978-0-8058-1465-1.. Hove.
- Ewen, Stuart (1996). PR! A Social History of Spin. New York: Basic Books (Perseus). ISBN 978-0-465-06179-2.
- Marks, Barry Alan. "The Idea of Propaganda in America." PhD dissertation accepted at the University of Minnesota, 1957.
- Olasky, Marvin. "Reception of Edward Bernays’ Doctrine of ‘Manipulating Public Opinion". Paper presented at the Annual Meeting of the Association for Education in Journalism and Mass Communication, 6 August 1984; (ERIC).
- Olasky, Marvin. "Bringing ‘Order Out of Chaos": Edward Bernays and the Salvation of Society Through Public Relations". Journalism History, 12(1), Spring 1985.
- Rampton, Sheldon, and John Stauber (2001). Trust Us, We’re Experts! How Industry Manipulates Science and Gambles With Your Future. New York: Jeremy P. ISBN 978-1-58542-059-9. .. Tarcher/Putnam.
- Tye, Larry (1998). The Father of Spin: Edward L. Bernays and the Birth of Public Relations. New York: Crown. ISBN 978-0-8050-6789-7.
- American National Biography . 2. Oxford University Press. 1999..
- John Stauber and Sheldon Rampton. Toxic Sludge Is Good For You: Lies, Damn Lies and the Public Relations Industry.
- Edward Bernays (1965). Biography of an Idea: Memoirs of a Public Relations Counsel. (excerpt )
- Curtis, Adam (26. 11. 2008). „Century Of Self. 1-1 Happiness Machines”. BBC. Приступљено 12. 2. 2010.
- „Freud's Nephew and the Origins of Public Relations”. National Public Radio. Приступљено 12. 2. 2010.
- Nimmo, Dan D.; Newsome, Chevelle (1997). Political Commentators in the United States in the 20th Century: A Bio-Critical Sourcebook. Westport, Conn.: Greenwood Press. стр. 1–9. ISBN 978-0-313-29585-0.
- Marvin Olasky column on his interview with Bernays at Townhall.com Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2008)
- Wilfred Trotter (1919). Instincts of the Herd in Peace and War. – 4th impression, with postscript. New York, MacMillan.
- Stephen Bender. Karl Rove & the Spectre of Freud’s Nephew, LewRockwell.com, 2005-02-04
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Edward L. Bernays papers
- Edward L. Bernays papers, 1982–1998 (bulk 1993–1995) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2017)
- Edward L. Bernays tells the story of "Torches of Freedom" in his own words – video clip −1999
- „Everett Dean Martin and Edward L. Bernays, Are We Victims of Propaganda? (Library of Congress reproduction from The Forum Magazine, March, 1929)”. Memory.loc.gov. Приступљено 12. 2. 2010.
- Едвард Бернајз на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Edward L. Bernays на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Едвард Бернајз на сајту Internet Archive (језик: енглески)