Пређи на садржај

Епископ шабачко-ваљевски Мелетије

С Википедије, слободне енциклопедије
Мелетије
(Марковић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија шабачка
Чинепископ
Титулаепископ шабачки
СедиштеШабац
Године службе18471848.
НаследникЈоаникије Нешковић
Лични подаци
Световно имеМилан Марковић
Датум рођења(1806-01-10)10. јануар 1806.
Место рођењаВранеши, код Врњачке Бање, Краљевина Србија
Датум смрти26. октобар 1848.(1848-10-26) (42 год.)
Место смртиШабац, Краљевина Србија

Мелетије (световно Милан Марковић; Вранеши, код Врњачке Бање, 10. јануар 1806Шабац, 26. октобар 1848) био је епископ шабачко-ваљевски. Такође је био игуман Манастира Љубостиње (18351842) теолог и архимандрит.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Епископ Мелетије (Марковић) рођен је 10. јануара 1806. године у селу Вранеши код Врњачке Бање. Школовао се у Манастиру Љубостиња код Трстеника, гдје је добио и монашки чин. Митрополит Агатангел га је унаприједио у чин јерођакона 5. августа 1825, а митрополит Кирил у јеромонаха 20. септембра 1826. године.[1]

Архимандрит Мелетије Марковић, који је Љубостињом управљао између 1835. и 1842. године, пошао је стопама свог претходника па је обезбедио преко потребну обрадиву земљу за њиве и пашњаке.[1] Откупио је три воденице и изградио још једну, око порте је започео изградњу заштитног зида, а цркву покрио ћерамидом. У његово време, у лето 1839. године, организован је пренос моштију Стефана Првовенчаног из Каленића у Студеницу, те су краљеве мошти 20. августа преноћиле у манастиру.[2]

Доласком Уставобранитеља на власт долази и до одмазде против бројних свештених лица, која су била присталице Обреновића. Архимандрит Мелетије био је један од првих који су то доживели. Најпре је послат на епитимију у манастир Рачу, да би му затим било дозвољено да се 1843. врати у Љубостињу, али не као управитељ.[3]

Из непознатих разлога Мелетије чак бежи у Аустрију, одакле се, уз благослов и опрост Цркве враћа у Љубостињу 1845. године, и од Макарија преузима управу над манастиром, која је трајала до 1847. године, када Мелетије постаје епископ шабачки.

Неко вријеме је био придворни монах митрололита Мелентија Павловића. Потом постаје архимандрит манастира Љубостиње и члан апелаторијске конзисторије. Боравио је три године у Светој Гори и Цариграду и по повратку је опет старјешина у Љубостињи. Постао је епископ шабачки 4. маја 1847.

Упокојио се у Шапцу 26. октобара 1848. године где је сахрањен.[4]

  1. ^ а б „Манастир Љубостиња Archives”. Епархија крушевачка (на језику: српски). Архивирано из оригинала 06. 04. 2022. г. Приступљено 2022-02-21. 
  2. ^ „МАНАСТИР ЉУБОСТИЊА ::: MANASTIR LJUBOSTINJA”. www.zaduzbine-nemanjica.rs. Приступљено 2022-02-21. 
  3. ^ Editor, BLAGO. „Манастир Љубостиња”. Фонд Благо (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-21. 
  4. ^ Ћирковић, Хаџи Срђан. „Љубостиња”. Ходочасник (на језику: српски). Приступљено 2022-02-21. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Игуман Манастира Љубостиње
18351842
Макарије (Петровић)
Макарије (Петровић)
Игуман Манастира Љубостиње
18451847
Епископ шабачко-ваљевски
18471848