Еумен II

Еумен II
Еумен II
	Биста Еумена II
Лични подаци
Пуно име	Еумен II
Датум рођења	220. п. н. е.
Датум смрти	159. п. н. е.
Породица
Супружник	Стратоника
Родитељи	Атал I
Династија	Аталиди
Период	197–159. п. н. е.
Претходник	Атал I
Наследник	Атал II Филаделф

Еумен II (грч. Εὐμένης Βʹ), презимена Сотер што значи „Спасилац“, је био владар Пергама, син Атала I и краљице Аполоне и члан династије Аталид. Владао је од 197-159. п. н. е.

Биографија

Био је најстарији од четворо синова Атала I и краљице Аполоне, верује се да је рођен пре 220. п. н. е. Ишао је корацима његовог оца, када је ступио на престо, сарађивао је са Римљанима и супротставио се македонској а после и селеукидској експанзији према Егеју, што је довело до пораза Антиоха „Великог“ у бици за Магнезију 190. п. н. е.^[1] Одбио је да се ожени ћерком Антиоха III, када је сазнао да ће се Селеукидско царство сукобити са Римом.^[2] Потом се оженио Стратоником од Пергама, ћерком Аријарата IV (Краљ Кападокије). Заједно су имали сина Атала III.

Експанзија краљевства

Еумен је пратећи кораке свог оца, помагао Римљанима кад год је могао, прво у римско-селеукидском рату, слао је свог брата Атала II^[3] као преговарача и дипломату. Успешно је пружио подршку Римљанима у бици за Магнезију, где је Антиох III поражен. Потом је помогао Римљанима у рату против Набиса, и на крају у трећем македонском рату, где је помогао Римљанима да поразе македонску и тракијску војску у бици за Калинику против Персеја од Македоније. Потом је био у рату са краљем Битиније, Прусијем I, године 183. п. н. е., иако је био поражен, добио је римску подршку и битка се завршила његовом победом.^[4]

После апамеанског мира, године 188. п. н. е., је придобио територије Фригије, Лидије, Писидије, Памфилије и делове Ликије од Римљана.^[5] Поделом Мале Азије између њихових савезника, Родоса и Пергама, Римљани су се постарали да ниједна држава не постане превише моћна у тој регији. Римљани су такође успели да остани умешани у афере хеленске политике у тој регији.^[6]

Пропаст дипломатских односа са Римом

Римљани су сумњали да прави завере са Персејем од Македоније. Године 167. п. н. е., Римљани су покушали да изведу пуч и да на престо ставе Еуменовог брата Атала II. Када је Еуменово здравље почело да слаби, његов брат Атал II је ступио на власт као регент, године 160. п. н. е.^[7]^[8] Пошто је Еуменов син Атал III био сувише млад да влада, његов брат је ступио на престо и оженио се његовом женом Стратоником, године 158. п. н. е.^[7]

Заоставштина

Једна од Еуменових великих достигнућа јесте проширење Пергамске библиотеке и изградња стое у атинском акропољу.

Види још

Референце

^ Livius. Eumenes II Soter. „Battle of Magnesia: Antiochus defeated by the Romans and Pergamenes”
^ Appain. The Syrian Wars. „But the latter, seeing that Antiochus was about to engage in war with the Romans and that he wanted to form a marriage connection with him on this account, refused her.”
^ Livius. Eumenes II Soter. „Attalus II Philadelphus visits Rome and warns against Antiochus III..”
^ Livius. Eumenes II Soter. „183: War against king Prusias I of Bithynia; although Eumenes is defeated, Roman support gives him in the end victory.”
^ Livius. Eumenes II Soter. „Peace of Apamea: Rome awards Pergamon large parts of Asia Minor, including Ephesus, Telmessus, and Tralles.”
^ Gera, Dov (1998). Judaea and Mediterranean Politics: 219 to 161 B.C.E. (на језику: енглески). BRILL. ISBN 9789004094413.
^ ^а ^б Strabo, 13.4.2
^ Hansen, pp. 44–45; Hurwit, p. 271.

Литература

Hansen, Esther V.. (1971). The Attalids of Pergamon. ISBN 978-0-8014-0615-7. . Ithaca, New York: Cornell University Press; London: Cornell University Press Ltd. .
Kosmetatou, Elizabeth (18. 8. 2003). „The Attalids of Pergamon”. Ур.: Erskine, Andrew. A Companion to the Hellenistic World. Wiley. стр. 159—174. ISBN 978-0-631-22537-9.
Polybius, Histories, Evelyn S. Shuckburgh (translator); London, New York. Macmillan (1889); Reprint Bloomington (1962). Online version at the Perseus Digital Library

[1] Livius. Eumenes II Soter. „Battle of Magnesia: Antiochus defeated by the Romans and Pergamenes”

[2] Appain. The Syrian Wars. „But the latter, seeing that Antiochus was about to engage in war with the Romans and that he wanted to form a marriage connection with him on this account, refused her.”

[3] Livius. Eumenes II Soter. „Attalus II Philadelphus visits Rome and warns against Antiochus III..”

[4] Livius. Eumenes II Soter. „183: War against king Prusias I of Bithynia; although Eumenes is defeated, Roman support gives him in the end victory.”

[5] Livius. Eumenes II Soter. „Peace of Apamea: Rome awards Pergamon large parts of Asia Minor, including Ephesus, Telmessus, and Tralles.”

[6] Gera, Dov (1998). Judaea and Mediterranean Politics: 219 to 161 B.C.E. (на језику: енглески). BRILL. ISBN 9789004094413.

[:0-7] а ^б Strabo, 13.4.2

[8] Hansen, pp. 44–45; Hurwit, p. 271.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

п р у Хеленистички владари
Аргијади	Пердика I Аргеј I Филип I Аероп I Алкета Аминта I Александар I Пердика II Архелај Орест Аероп II Аминта II Паузаније Аминта III Аргеј II Александар II Птолeмеј Пердика III Аминта IV Филип II Александар III (Велики) Филип III Александар IV
Антигониди	Антигон I Деметрије I Антигон II Деметрије II Антигон III Филип V Персеј Филип VI
Птолемејиди	Птолемеј I Птолемеј II Птолемеј III Птолемеј IV Птолемеј V Птолемеј VI Птолемеј VIII Птолемеј IX Птолемеј X Береника III Птолемеј XI Птолемеј XII Клеопатра V Клеопатра VI Береника IV Птолемеј XIII Птолемеј XIV Клеопатра VII Птолемеј XV
Селеукиди	Селеук I Антиох I Антиох II Селеук II Селеук III Антиох III Селеук IV Антиох IV Антиох V Деметрије I Александар I Деметрије II Антиох VI Диодот Трифон Антиох VII Александар II Селеук V Антиох VIII Антиох IX Селеук VI Антиох X Еузеб Антиох XI Епифан Деметрије III Еукареј Филип I Филаделф Антиох XII Дионис Антиох XIII Азијатик Филип II Филоромеј
Лизимаси	Лизимах
Антипатриди	Касандар Филип IV Македонски Александар V Македонски Антипатер II Македонски Антипатер Етесијас Состен Македонски
Аталиди	Филетареј Еумен I Атал I Еумен II Атал II Атал III Еумен III
Грчко-бактријски краљеви	Диодот I Сотер Диодот II Еутидем I Деметрије I од Бактрије Еутидем II Антимах I Панталеон Агатокле од Бактрије Деметрије II од Индије Еукратид I Платон од Бактрије Еукратид II Хелиокле I
Индо-грчки краљеви	Деметрије I од Бактрије Антимах I Панталеон Агатокле од Бактрије Аполодот I Деметрије II од Индије Антимах II Менандер I Зоилос I Агатоклеја Краљ Лисија Стратон I Антиалкида Хелиокле II Поликсен Деметрије III Аникет Филоксен Диомед Сотер Аминта Никатор Епандер Теофил (краљ) Пеуколај Трасон Никија (краљ) Менандер II Артемидор Хермеј Архебије Телефос Аполодот II Хипострат Дионисије (краљ) Зоилос II Аполофан Стратон II
Краљеви Битиније	Ботеирас од Битиније Бас од Битиније Зипоет I од Битиније Никомед I Зипоет II од Битиније Етазета од Битиније (регент) Зиелас од Битиније Прусија I Прусија II Никомед II Никомед III Никомед IV Сократ Хрест
Понтски краљеви	Митридат I од Понта Ариобарзан од Понта Митридат II од Понта Митридат III од Понта Фарнак I од Понта Митридат IV од Понта Митридат V од Понта Митридат VI Понтски Фарнак II од Понта Дарије од Понта Арсак од Понта Полемон I Питодорида Понтска Полемон II
Краљеви Комагене	Птолемеј од Комагене Сам II од Комагене Митридат I Калиник Антиох I Митридат II од Комагене Антиох II Митридат III од Комагене Антиох III Антиох IV
Краљеви Кападокије	Аријарат I од Кападокије Аријарат II од Кападокије Ариамен од Кападокије Ариарат III од Кападокије Ариарат IV од Кападокије Ариарат V од Кападокије Ороферн од Кападокије Ариарат VI од Кападокије Ариарат VII од Кападокије Ариарат VIII од Кападокије Ариарат IX од Кападокије Ариобарзан I од Кападокије Ариобарзан II од Кападокије Ариобарзан III од Кападокије Ариарат X од Кападокије Архелај од Кападокије
Краљеви Босфора	Митридат VI Понтски Фарнак II од Понта Асандер са Динамис Митридат I од Босфора Асандер са Динамис Динамис са Полемон I Полемон I са Питоридом Тиберије Јулије Аспург Митридат III са Гепепирије Митридат III Кот I
Легендарни краљеви	Каран Коин Тирима

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF 2 3 4 WorldCat
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Пољска
Уметничке	ULAN
Остале	Енциклопедија Британика IdRef