Еумен II
Еумен II | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Еумен II |
Датум рођења | 220. п. н. е. |
Датум смрти | 159. п. н. е. |
Породица | |
Супружник | Стратоника |
Родитељи | Атал I |
Династија | Аталиди |
Период | 197–159. п. н. е. |
Претходник | Атал I |
Наследник | Атал II Филаделф |
Еумен II (грч. Εὐμένης Βʹ), презимена Сотер што значи „Спасилац“, је био владар Пергама, син Атала I и краљице Аполоне и члан династије Аталид. Владао је од 197-159. п. н. е.
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је најстарији од четворо синова Атала I и краљице Аполоне, верује се да је рођен пре 220. п. н. е. Ишао је корацима његовог оца, када је ступио на престо, сарађивао је са Римљанима и супротставио се македонској а после и селеукидској експанзији према Егеју, што је довело до пораза Антиоха „Великог“ у бици за Магнезију 190. п. н. е.[1] Одбио је да се ожени ћерком Антиоха III, када је сазнао да ће се Селеукидско царство сукобити са Римом.[2] Потом се оженио Стратоником од Пергама, ћерком Аријарата IV (Краљ Кападокије). Заједно су имали сина Атала III.
Експанзија краљевства
[уреди | уреди извор]Еумен је пратећи кораке свог оца, помагао Римљанима кад год је могао, прво у римско-селеукидском рату, слао је свог брата Атала II[3] као преговарача и дипломату. Успешно је пружио подршку Римљанима у бици за Магнезију, где је Антиох III поражен. Потом је помогао Римљанима у рату против Набиса, и на крају у трећем македонском рату, где је помогао Римљанима да поразе македонску и тракијску војску у бици за Калинику против Персеја од Македоније. Потом је био у рату са краљем Битиније, Прусијем I, године 183. п. н. е., иако је био поражен, добио је римску подршку и битка се завршила његовом победом.[4]
После апамеанског мира, године 188. п. н. е., је придобио територије Фригије, Лидије, Писидије, Памфилије и делове Ликије од Римљана.[5] Поделом Мале Азије између њихових савезника, Родоса и Пергама, Римљани су се постарали да ниједна држава не постане превише моћна у тој регији. Римљани су такође успели да остани умешани у афере хеленске политике у тој регији.[6]
Пропаст дипломатских односа са Римом
[уреди | уреди извор]Римљани су сумњали да прави завере са Персејем од Македоније. Године 167. п. н. е., Римљани су покушали да изведу пуч и да на престо ставе Еуменовог брата Атала II. Када је Еуменово здравље почело да слаби, његов брат Атал II је ступио на власт као регент, године 160. п. н. е.[7][8] Пошто је Еуменов син Атал III био сувише млад да влада, његов брат је ступио на престо и оженио се његовом женом Стратоником, године 158. п. н. е.[7]
Заоставштина
[уреди | уреди извор]Једна од Еуменових великих достигнућа јесте проширење Пергамске библиотеке и изградња стое у атинском акропољу.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Livius. Eumenes II Soter. „Battle of Magnesia: Antiochus defeated by the Romans and Pergamenes”
- ^ Appain. The Syrian Wars. „But the latter, seeing that Antiochus was about to engage in war with the Romans and that he wanted to form a marriage connection with him on this account, refused her.”
- ^ Livius. Eumenes II Soter. „Attalus II Philadelphus visits Rome and warns against Antiochus III..”
- ^ Livius. Eumenes II Soter. „183: War against king Prusias I of Bithynia; although Eumenes is defeated, Roman support gives him in the end victory.”
- ^ Livius. Eumenes II Soter. „Peace of Apamea: Rome awards Pergamon large parts of Asia Minor, including Ephesus, Telmessus, and Tralles.”
- ^ Gera, Dov (1998). Judaea and Mediterranean Politics: 219 to 161 B.C.E. (на језику: енглески). BRILL. ISBN 9789004094413.
- ^ а б Strabo, 13.4.2
- ^ Hansen, pp. 44–45; Hurwit, p. 271.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hansen, Esther V.. (1971). The Attalids of Pergamon. ISBN 978-0-8014-0615-7.. Ithaca, New York: Cornell University Press; London: Cornell University Press Ltd. .
- Kosmetatou, Elizabeth (18. 8. 2003). „The Attalids of Pergamon”. Ур.: Erskine, Andrew. A Companion to the Hellenistic World. Wiley. стр. 159—174. ISBN 978-0-631-22537-9.
- Polybius, Histories, Evelyn S. Shuckburgh (translator); London, New York. Macmillan (1889); Reprint Bloomington (1962). Online version at the Perseus Digital Library