Никомед III
Никомед III | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. век п. н. е. |
Породица | |
Потомство | Никомед IV |
Родитељи | Никомед II |
Претходник | Никомед II |
Наследник | Никомед IV |
Никомед III од Битиније или Никомед III Еуергет (грч. Νικομήδης Εὐεργέτης, је био краљ Битиније у периоду од 127. -- 94. п. н. е.
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је син краља Никомеда II. Наставио је очев савез и вазални однос са Римским царством . Када је Гај Марије тражио да му пошаље војску као помоћ у рату са Кимбрима одбио је са оправдањем да су сви слободни грађани Битиније завршили у дужничком ропству због похлепних римских сакупљача пореза публикана. Римски Сенат је након тога забранио продају у ропство слободних грађана римских савезника.[1]
У периоду од 108.-104. п. н. е. ушао је у савез са краљем Митридатом VI од Понта , краљем Понтског краљевства напао на Пафлагонију. Након освајања Пафалгонију су поделили.
У Кападокији је владао краљ Аријарат VI, ожењен Митридатовом сестром Лаодикаом. Митридат је успео да га отрује и од 116. п. н. е. Лаодика је владала као регент у име својих малолетних синова. Никомед III је 102. п. н. е. извршио инвазију на Кападокију и онда се оженио Лаодиком да би заједно владали. Међутим поново се умешао Митридат VI, који је са војском упао у Кападокију, и присилио Лаодику и Никомеда да напусте Кападокију.[2].
Митридат VI од Понта је покушао да влада помоћу свога нећака Аријарата VII, али када се Аријарат није показао кооперативан убио га је и на трон је поставио свога малолетнога сина, дајући му име Аријарат IX. У Кападокији је око 97. п. н. е. избила побуна против марионетске власти, а Никомед III је наредне године послао војску у Кападокију са циљем да на трон постави Аријарата VIII, млађега брата од Аријарата VII, али Митридат угушио побуну.
Никомеда III од Битиније је наследио син Никомед IV Филопатор.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „O. L. Gabelko. стр. 9–10”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2011. г. Приступљено 24. 09. 2015.
- ^ Martin Schottky: Nikomedes 5. In: Der Neue Pauly (DNP). Band 8, Metzler. . Stuttgart. 2000. pp. 932. ISBN 978-3-476-01478-8.
- ^ McGing 1986, стр. 143.
Литература
[уреди | уреди извор]- McGing, B. C. (1986). The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus. Leiden: BRILL. ISBN 978-90-04-07591-7.