Nikomed III
Nikomed III | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 2. vek p. n. e. |
Porodica | |
Potomstvo | Nikomed IV |
Roditelji | Nikomed II |
Prethodnik | Nikomed II |
Naslednik | Nikomed IV |
Nikomed III od Bitinije ili Nikomed III Euerget (grč. Νικομήδης Εὐεργέτης, je bio kralj Bitinije u periodu od 127. -- 94. p. n. e.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Bio je sin kralja Nikomeda II. Nastavio je očev savez i vazalni odnos sa Rimskim carstvom . Kada je Gaj Marije tražio da mu pošalje vojsku kao pomoć u ratu sa Kimbrima odbio je sa opravdanjem da su svi slobodni građani Bitinije završili u dužničkom ropstvu zbog pohlepnih rimskih sakupljača poreza publikana. Rimski Senat je nakon toga zabranio prodaju u ropstvo slobodnih građana rimskih saveznika.[1]
U periodu od 108.-104. p. n. e. ušao je u savez sa kraljem Mitridatom VI od Ponta , kraljem Pontskog kraljevstva napao na Paflagoniju. Nakon osvajanja Pafalgoniju su podelili.
U Kapadokiji je vladao kralj Arijarat VI, oženjen Mitridatovom sestrom Laodikaom. Mitridat je uspeo da ga otruje i od 116. p. n. e. Laodika je vladala kao regent u ime svojih maloletnih sinova. Nikomed III je 102. p. n. e. izvršio invaziju na Kapadokiju i onda se oženio Laodikom da bi zajedno vladali. Međutim ponovo se umešao Mitridat VI, koji je sa vojskom upao u Kapadokiju, i prisilio Laodiku i Nikomeda da napuste Kapadokiju.[2].
Mitridat VI od Ponta je pokušao da vlada pomoću svoga nećaka Arijarata VII, ali kada se Arijarat nije pokazao kooperativan ubio ga je i na tron je postavio svoga maloletnoga sina, dajući mu ime Arijarat IX. U Kapadokiji je oko 97. p. n. e. izbila pobuna protiv marionetske vlasti, a Nikomed III je naredne godine poslao vojsku u Kapadokiju sa ciljem da na tron postavi Arijarata VIII, mlađega brata od Arijarata VII, ali Mitridat ugušio pobunu.
Nikomeda III od Bitinije je nasledio sin Nikomed IV Filopator.[3]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „O. L. Gabelko. str. 9–10”. Arhivirano iz originala 16. 03. 2011. g. Pristupljeno 24. 09. 2015.
- ^ Martin Schottky: Nikomedes 5. In: Der Neue Pauly (DNP). Band 8, Metzler. . Stuttgart. 2000. pp. 932. ISBN 978-3-476-01478-8.
- ^ McGing 1986, str. 143.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- McGing, B. C. (1986). The foreign policy of Mithridates VI Eupator, King of Pontus. Leiden: BRILL. ISBN 978-90-04-07591-7.