Пређи на садржај

Жиличасти купусар

С Википедије, слободне енциклопедије

Жиличасти купусар
Pieris napi
Pieris napi, женка
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. napi
Биномно име
Pieris napi

Жиличасти купусар[1][2] (лат. Pieris napi) лептир је из породице белаца (лат. Pieridae).

Жиличасти купусар на белгијским Арденима

Дужина предњег крила износи 21—25 mm. Врсту одликује жутобела основна боја доње стране задњих крила, са сиво до зелено обојеном нерватуром. Гусенице су неспецифичне су морфологије и малих димензија, а попут сродника из породице белаца прекривене су типичним, минутним сетама на заравњеним основама. Овакве сете дају гусеници орошен изглед и добар су карактер за одвајање гусеница белаца од других зелених, немаркираних гусеница. Боја интегумента је зелена, а спиракулуме окружују жута поља која се сусрећу и чине спиракуларну линију. Вентрални део интегумента светлији је од дорзалног. Хране се биљним врстама: Sisybrium officinale, Alliaria petiolata, Cardamine pratene, Roripa nastutium-aquaticum, Sinapis arvensis, Cardamine amara, Brassica oleracea и Raphanus raphanistrum, и за разлику од малог купусара, ретко се виђају на гајеним варијететима купуса. Врста презимљава у стадијуму лутке, која је најчешће зелена, али може бити и жута, смеђа или маркирана црним кратким пругама.[3]

Станиште

[уреди | уреди извор]

Влажне травнатне и цветне ливаде са сеновитим подручјем, рубови шума, плодне ливаде представљају станиште овог лептира. Касније генерације се могу наћи и на другачијим стаништима у потрази за алтернативним биљкама хранитељкама. Оваква станишта могу бити доста сувља, али са доста цветних површина. Жиличасти купусар настањује ареал са великом амплитудом надморске висине; од 0 до 2.500 метара надморске висине (2.500 m у централној Европи, 2.600 m у Италији, 3.600 m у Мароку).

Распрострањење

[уреди | уреди извор]
Распрострањење жиличастог купусара у Србији
  присутан

Насељава већи део Европе, укључујући медитеранска острва: Корзика, Сицилија, Крф, Тасос. Широко је распрострањена и честа врста па је тип дистрибуције холарктички. Присуство ове врсте није забележено на Атлантским острвима, Сардинији, Криту и Шетландским острвима.

Сезона лета

[уреди | уреди извор]

Број генерација варира у зависности од локације и сезоне. У северном делу Европе постоје две до три генерације од априла до раног септембра. У топлијим пределима могу се јавити и четири генерације. У јужној Европи постоје три или више генерација које се делимично преклапају, а јављају се од марта до октобра.

Сличне врсте

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2013. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  2. ^ Pieris napi. HabiProt Alciphron. Архивирано из оригинала 08. 01. 2018. г. Приступљено 07. 01. 2018. 
  3. ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Pieris Napi”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-14. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik
  • Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011) Дневни лептири Засавице

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]