Залихе
Залихе су средства која се држе ради продаје у редовном пословању, у процесу производње након којега се продају или у облику основног и помоћног материјала који се троши у производном процесу или приликом пружања услуга.
Подела залиха
[уреди | уреди извор]У рачуноводству се деле на:
- залихе материјала у складишту,
- залихе недовршене производње и полупроизводи,
- залихе готових производа,
- залихе робе,
- стална средства и средства обустављеног пословања и
- дати аванси
Залихе материјала
[уреди | уреди извор]Материјал у скадишту подразумева залихе сировина, основног и помоћног материјала, осталог материјала, горива и мазива, алата и инвентара који се отписује у целини (као што су ауто-гуме и амбалажа). У предузећима која се одлуче да у финансијском књиговодству обухватају стање, набавку и трошење материјала, на посебним аналитичким рачунима у оквиру овог рачуна воде се одступања од планских набавних цена, исправка вредности и ревалоризација залиха.
Залихе недовршене производње и полупроизводи
[уреди | уреди извор]Недовршена производња обухвата почетно стање, смањење или повећање вриједности залиха недовршене производње, полупроизвода и делова, као и незавршених услуга по цени коштања, односно по нето продајној цени (фер вриједности) у зависности од тога која је нижа.
Залихе готових производа
[уреди | уреди извор]Готови производи обухватају почетно стање, смањење или повећање вриједности залиха готових производа, као и готових услуга по цијени коштања, односно по нето продајној цијени (фер вриједности) у зависности од тога која је нижа.
Залихе робе
[уреди | уреди извор]Роба обухвата залихе робе која се налази у складишту, стоваришту или продајним објектима. Укључује набавну вриједност робе, порезе, разлику у цијени (маржа) и остале зависне трошкове.
Дати аванси
[уреди | уреди извор]Дати аванси обухватају авансе дате добављачу за набавку материјала и робе. Задужује се овај рачун у корист рачуна са кога је извршено плаћање.
Рачуноводствене евиденције залиха
[уреди | уреди извор]Евидентирање промена на залихама се може вршити по количинским и вредоносним показатељима, па се разликују[1]:
- магацинска евиденција,
- материјална евиденција и
- финансијска евиденција.
Магацинска евиденција је евиденција по врсти и количини залиха коју води складиштар. Магацинска евиденција се води на магацинским картицама за сваку врсту залиха.
Материјална евиденција обухвата евиденцију по врстама, количини и вредности залиха. На овакав начин се за сваку врсту залиха обезбеђује количински и вредносни показатељи кориштењем материјалних картица.
Финансијска евиденција се води у финансијском рачуноводству. Бележи се финансијска вредност за одређене врсте залиха: материјал, недовршена производња, недовршене услуге, готови производи и роба.
Цене по којима се воде залихе
[уреди | уреди извор]Залихе се могу води по:
- стварним ценама,
- планским ценама и
- продајним ценама.
Методе за утврђивање трошкова залиха
[уреди | уреди извор]Трошкови залиха се утврђују помоћу неколико метода:
- метода једне идентификације,
- ФИФО метода,
- метода пондерисане просечне цене,
- ЛИФО метода и
- ХИФО метода.
За потребе финансијског извештавања морају се поштовати одредбе Међународног рачуноводственог стандарда 2 - Залихе који су дозвољене само неке од наведених метода, док се за потребе интерног извештавања могу користити све методе.
Види Још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Шкарић-Јовановић Ката, Финансијско рачуноводство, Центар за истраживачку делатност Економског факултета у Београду, 2007.