Камелеони (породица)

Камелеони; Временски распон: 26–0 Ma рани миоцен (могуће средњи плеистоцен) − данашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Chamaeleo calyptratus
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Reptilia
Ред:	Squamata
Подред:	Iguania
Кладус:	Acrodonta
Породица:	Chamaeleonidae; Rafinesque, 1815
Родови
	Brookesiinae Brookesia; Palleon; ; Chamaeleoninae Archaius; Bradypodion; Calumma; Chamaeleo; Furcifer; Kinyongia; Nadzikambia; Rieppeleon; Rhampholeon; Trioceros; ;
	Природни опсег породице Chamaeleonidae

Камелеони (лат. Chamaeleonidae) су породица животиња из реда љускаша (Squamata).^[1] Они су препознатљива и високоспецијализована клада гуштера Старог Света са 202 врсте описане према подацима из јуна 2015.^[2] Ове врсте обухватају опсег боја, и многе од њих имају способност промене боје.

Камелеони се одликују својим зигодактилним стопалима. Они имају врло велике, веома модификоване језике који се брзо екструдирају. Особени су по свом вијугавом ходању^[3] и крестама или роговима на обрвама и њушци. Већина врста, а посебно оне веће, такође имају велики реп, којим могу хватати гране. Камелеонове очи су независно покретне, али при циљању плена, оне се координирано фокусирају на напред, пружајући животињама стереоскопски вид.

Опис

Камелеон има велику главу, са троугластим ивицама на затиљку, бочно спљоштено тело и дуг савитљив реп, који не може да одбаци јер се помоћу њега прихвата. На танким дугим ногама има срасла два и три прста заједно. Очи са округлом зеницом налазе се у полулоптастом испупчењу на глави и могу да се покрећу независно једно од другог. Има дугачак језик, често дужи од његовог тела.^[1]

Тело му је покривено зрнастим квржицама између којих су разбацане велике плочасте крљушти, па му је зато кожа растегљива. Боју тела може нагло да мења, од зелене до тамне или готово беле, какав је ноћу. Може бити дугачак од 5 до 60 центиметара.^[1] Живи углавном на дрвећу. По гранама се споро и тромо креће, прихватајући се репом и сраслим прстима као клештима. Када је угрожен, надува тело, отвори уста и добије тамну боју.

Грађа тела

Облик тела камелеона може знатно да варира. Због тога је прилично тешко тачно одредити неке врсте. Наиме, облик им се мења, зависно од старости и полу. Чврсте одреднице су углавном „рогови” и израслине на њушки. Тако постоје врсте с врло малим израслинама на њушкама (Calumma nasutum) као и врсте код којих су те израслине врло велике (Calumma parsonii). За препознавање припадника исте врсте, те су израслине незаобилазне. Поред тога, постоје и различити типови рогова. Тако врста Chamaeleo quadricornis gracilior може имати чак до шест, док врста Chamaeleo johnstoni има само три.

Следећа особина им је кожни залистак смештен уз стражњи део главе (окципитални залистак). Те залиске животиња шири како би изгледала већа. Тиме би требало да застраше потенцијалне предаторе.

Карактеристичне су им и различите кресте. То су израслине које својим обликом подсећају на чешаљ, а појављују се на леђима, трбуху и грлу. Креста на леђима може бити различита. То могу бити чуњасте љуске, бодље или леђно „једро” које подсећа на леђно пераје, као код врсте Chamaeleo cristatus. Значајне одлике које се користе за разликовање су трбушна и грлена креста. Следећа особина им је „шлем” на глави. Може бити висок и до 8 цм. Главна функција му је промена силуете до мере да се животиња не препознаје као камелеон.

Као што су им различите наведене одлике, разликују се и величином тела, при чему су мужјаци обично већи. Највећи је Furcifer oustalet који може досећи укупну дужину од око 68 cm, док је Brookesia minima најмањи камелеон, дуг је само 3,5 cm.

Читава грађа тела правих камелеона прилагођена је животу на дрвећу, иако неке врсте живе готово искључиво на тлу. Обликом тела често имитирају разне облике биљки. Прави камелеони често изгледом личе на лист, терестрични на старо дрво или опало лишће. Стопала су им се преобликовала у клешта којима успевају да чврсто обухвате сваку грану. Неке врсте имају додатно још и канџе што омогућава још сигурније хватање. Стопала су посебно грађена: свако стопало има пет прстију, али су по два односно три сраштена, тако да представљају два крака клешта. Подршка кретању по дрвећу је и реп прилагођен прихваћању за грану, а имају га само прави камелеони. Важност репа видљива је и по томе, што су изгубили способност осталих гуштера да одбаце реп и да га регенеришу (аутотомија). За разлику од камелеона који живе на дрвећу, код терестричних реп није значајан. Служи само за наслањање. Као посебност треба споменути, да у случају пада са стабла надувају плућа и тиме „омекшају” пад.

Очи: Уз остале посебности, очи камелеона су врло типичне. Сматрају се врло развијеним и знатно су боље од људских. Рожњачу и друге делове ока прекрива љускасти капак делом сраштен с очном јабучицом. Низом прилагођавања вид камелеона је изузетно изоштрен, а једино они могу покретати свако око засебно. Очи су смештене тако, да се видна поља не преклапају у једну слику, него настају две слике. Данас се још не зна како животиња обрађује те две слике. Необична покретљивост очију осигурана је комплексним мишићним апаратом. Због испупчености очију из главе, укупно видно поље камелеона је 342°, дакле само 18° им је у „мртвом углу”, што је само један део леђа.

Уобичајено кориштење очију следи чврсти образац, и једнак је код свих врста камелеона:

Прво истражи околину сваким оком засебно.
Кад пронађе плен, фокусира га с оба ока.

Језик: Још једна у животињском свету јединствена особина камелеона је њихов језик. Језик је увучен у грлену врећицу и повезан с језичном кости. Није смотан, него се може упоредити с кратком гуменом траком. Врх врло дугог и мишићавог језика је задебљан и подељен на два дела. Премрежен је секретом који није љепљив, него потпомаже стварању велике површинске напетости која држи плен уз језик. Када се довољно приближи плену, избацује језик до плена, што траје једну десетину секунде, тако да плен не може побећи.

Избацивање језика дели се на 5 фаза:

плен се фиксира и испитује његова величина, облик, врста и удаљеност,
полако отвара уста, припрема језик за избацивање и гура га мало према напред,
избацује језик,
плен је ухваћен,
плен се језиком привлачи устима којима га држи, док се језик враћа у грлену врећицу. Након тога гута читав плен у једном комаду.

Језик користе и за пијење воде.

Исхрана

Храни се инсектима које дуго и упорно непокретно чека, а потом их лови дугим, лепљивим испруженим језиком. Тада инсект бива ухваћен лепљивим језиком и увучен у уста, готово у једној секунди.^[1]

Размножавање

Као и други гмизавци, већина камелеона леже јаја четири недеље након оплодње. Пре одлагања јаја женка обично сиђе с дрвета како би ископала рупу (обично између 10 и 35 центиметара дубоку), где ће након тога положити јаја. Млади се излегну 4–12 месеци касније, у зависности од врсте камелеона. Младунци хватају плен већ првог дана по рођењу.^[1]

Распрострањеност

Камелеони првобитно потичу из источне Африке, али су своју разноврсност развили понајвише у западној Африци и на Мадагаскару. Данас се могу наћи на целом афричком континенту, нарочито на Мадагаскару и подручју средоземља, али и у Индији, Сри Ланки и Турској заједно с Арапским полуострвом. Највећа концентрација камелеона, у побледу броја врста и бројности популације је Африка (изузев северне Африке) и Мадагаскар.

Станиште

Настањују пределе Африке, Мадагаскара, јужне Шпаније, Арабије, јужне Индије, Цејлона и Мале Азије.

Мењање боје

Једно од врло значајних обележја камелеона, до мере да су постали синоним за превртљивост, је њихова (иако не само њихова) особина да могу да мењају боју коже.

Свака врста има одређени број боја. Унутар тог спектра могу показати различите тонове и узорке. Тај процес (зависно од врсте и ситуације) одвија се различитом брзином. Најбрже мењају боју у случају опасности или у борби са супарником. Тако је код врсте Chameleo calyptratus je измерена промена боје од неутралне до борбене за мање од 6 секунди. Данас се често тврди да мењање боје служи прикривању. Tо је само делом тaчно. Камелеони користе боју пре свега за комуникацију. Тиме припадницима исте врсте показују своје расположење и осећаје, које додатно потврђују говором тела.

Врсте

Archaius tigris (Kuhl, 1820)
Bradypodion atromontanum Branch, Tolley and Tilbury, 2006
Bradypodion caeruleogula Raw and Brothers, 2008
Bradypodion caffer (Boettger, 1889)
Bradypodion damaranum (Boulenger, 1887)
Bradypodion dracomontanum Raw, 1976
Bradypodion gutturale (A. Smith, 1849)
Bradypodion kentanicum (Hewitt, 1935)
Bradypodion melanocephalum (Gray, 1865)
Bradypodion nemorale Raw, 1978
Bradypodion ngomeense Tilbury and Tolley, 2009
Bradypodion occidentale (Hewitt, 1935)
Bradypodion pumilum (J. F. Gmelin, 1789)
Bradypodion setaroi Raw, 1976
Bradypodion taeniabronchum (A. Smith, 1831)
Bradypodion thamnobates Raw, 1976
Bradypodion transvaalense (FitzSimons, 1930)
Bradypodion ventrale (Gray, 1845)
Brookesia ambreensis Raxworthy and Nussbaum, 1995
Brookesia antakarana Raxworthy and Nussbaum, 1995
Brookesia bekolosy Raxworthy and Nussbaum, 1995
Brookesia betschi Brygoo, Blanc and Domergue, 1974
Brookesia bonsi Ramanantsoa, 1980
Brookesia brunoi Crottini, Miralles, Glaw, Harris, Lima and Vences, 2012
Brookesia brygooi Raxworthy and Nussbaum, 1995
Brookesia confidens Glaw, G. Köhler, Townsend and Vences, 2012
Brookesia decaryi Angel, 1939
Brookesia dentata Mocquard, 1900
Brookesia desperata Glaw, G. Köhler, Townsend and Vences, 2012
Brookesia ebenaui (Boettger, 1880)
Brookesia exarmata Schimmenti and Jesu, 1996
Brookesia griveaudi Brygoo, Blanc and Domergue, 1974
Brookesia karchei Brygoo, Blanc and Domergue, 1970
Brookesia lambertoni Brygoo and Domergue, 1970
Brookesia lineata Raxworthy and Nussbaum, 1995
Brookesia micra Glaw, G. Köhler, Townsend and Vences, 2012
Brookesia minima Boettger, 1893
Brookesia perarmata (Angel, 1933)
Brookesia peyrierasi Brygoo and Domergue, 1974
Brookesia ramanantsoai Brygoo and Domergue, 1975
Brookesia stumpffi Boettger, 1894
Brookesia superciliaris (Kuhl, 1820)
Brookesia therezieni Brygoo and Domergue, 1970
Brookesia thieli Brygoo and Domergue, 1969
Brookesia tristis Glaw, G. Köhler, Townsend and Vences, 2012
Brookesia tuberculata Mocquard, 1894
Brookesia vadoni Brygoo and Domergue, 1968
Brookesia valerieae Raxworthy, 1991
Calumma amber Raxworthy and Nussbaum, 2006
Calumma ambreense (Ramanantsoa, 1974)
Calumma andringitraense (Brygoo, Blanc and Domergue, 1972)
Calumma boettgeri (Boulenger, 1888)
Calumma brevicorne (Günther, 1879)
Calumma capuroni (Brygoo, Blanc and Domergue, 1972)
Calumma crypticum Raxworthy and Nussbaum, 2006
Calumma cucullatum (Gray, 1831)
Calumma fallax (Mocquard, 1900)
Calumma furcifer (Vailland and Grandidier, 1880)
Calumma gallus (Günther, 1877)
Calumma gastrotaenium (Boulenger, 1888)
Calumma glawi Böhme, 1997
Calumma globifer (Günther, 1879)
Calumma guibei (Hillenius, 1959)
Calumma guillaumeti (Brygoo, Blanc and Domergue, 1974)
Calumma hafahafa Raxworthy and Nussbaum, 2006
Calumma hilleniusi (Brygoo, Blanc and Domergue, 1973)
Calumma jejy Raxworthy and Nussbaum, 2006
Calumma linotum (L. Müller, 1924)
Calumma malthe (Günther, 1879)
Calumma marojezense (Brygoo, Blanc and Domergue, 1970)
Calumma nasutum (A. M. C. Duméril and Bibron, 1836)
Calumma oshaughnessyi (Günther, 1881)
Calumma parsonii (Cuvier, 1824)
Calumma peltierorum Raxworthy and Nussbaum, 2006
Calumma peyrierasi (Brygoo, Blanc and Domergue, 1974)
Calumma tarzan Gehring, Pabijan, Ratsoavina, J. Köhler, Vences and Glaw, 2010
Calumma tsaratananense (Brygoo and Domergue, 1967)
Calumma tsycorne Raxworthy and Nussbaum, 2006
Calumma vatosoa Andreone, Mattioli, Jesu and Randrianirina, 2001
Calumma vencesi Andreone, Mattioli, Jesu and Randrianirina, 2001
Calumma vohibola Gehring, Ratsoavina, Vences and Glaw, 2011
Chamaeleo africanus Laurenti, 1768
Chamaeleo anchietae Bocage, 1872
Chamaeleo arabicus Matschie, 1893
Chamaeleo calcaricarens Böhme, 1985
Chamaeleo calyptratus A. M. C. Duméril and A. H. A. Duméril, 1851
Chamaeleo chamaeleon (Linnaeus, 1758)
Chamaeleo dilepis Leach, 1819
Chamaeleo gracilis Hallowell, 1842
Chamaeleo laevigatus Gray, 1863
Chamaeleo monachus Gray, 1865
Chamaeleo namaquensis A. Smith, 1831
Chamaeleo necasi Ullenbruch, Krause and Böhme, 2007
Chamaeleo senegalensis Daudin, 1802
Chamaeleo zeylanicus Laurenti, 1768
Furcifer angeli (Brygoo and Domergue, 1968)
Furcifer antimena (Grandidier, 1872)
Furcifer balteatus (A. M. C. Duméril and Bibron, 1851)
Furcifer belalandaensis (Brygoo and Domergue, 1970)
Furcifer bifidus (Brongniart, 1800)
Furcifer campani (Grandidier, 1872)
Furcifer cephalolepis (Günther, 1880)
Furcifer labordi (Grandidier, 1872)
Furcifer lateralis (Gray, 1831)
Furcifer major (Brygoo, 1971)
Furcifer minor (Günther, 1879)
Furcifer nicosiai Jesu, Mattioli and Schimmenti, 1999
Furcifer oustaleti (Mocquard, 1894)
Furcifer pardalis (Cuvier, 1829)
Furcifer petteri (Brygoo and Domergue, 1966)
Furcifer polleni (W. C. H. Peters, 1874)
Furcifer rhinoceratus (Gray, 1845)
Furcifer timoni Glaw, G. Köhler and Vences, 2009
Furcifer tuzetae (Brygoo, Bourgat and Domergue, 1972)
Furcifer verrucosus (Cuvier, 1829)
Furcifer viridis Florio, Ingram, Rakotondravony, Louis and Raxworthy, 2012
Furcifer willsii (Günther, 1890)
Kinyongia adolfifriderici (Sternfeld, 1912)
Kinyongia asheorum Necas, Sindaco, Korený, Kopecná, Malonza and Modrý, 2009
Kinyongia boehmei (Lutzmann and Necas, 2002)
Kinyongia carpenteri (Parker, 1929)
Kinyongia excubitor (Barbour, 1911)
Kinyongia fischeri (Reichenow, 1887)
Kinyongia gyrolepis Greenbaum, Tolley, Joma and Kusamba, 2012
Kinyongia magomberae Menegon, Tolley, Jones, Rovero, Marshall and Tilbury, 2009
Kinyongia matschiei (Werner, 1895)
Kinyongia msuyae Menegon, Loader, Davenport, Howell, Tilbury, Machaga and Tolley, 2015
Kinyongia multituberculata (Nieden, 1913)
Kinyongia mulyai Tilbury and Tolley, 2015
Kinyongia oxyrhina (Klaver and Böhme, 1988)
Kinyongia tavetana (Steindachner, 1891)
Kinyongia tenuis (Matschie, 1892)
Kinyongia uluguruensis (Loveridge, 1957)
Kinyongia uthmoelleri (L. Müller, 1938)
Kinyongia vanheygeni Necas, 2009
Kinyongia vosseleri (Nieden, 1913)
Kinyongia xenorhina (Boulenger, 1901)
Nadzikambia baylissi Branch and Tolley, 2010
Nadzikambia mlanjensis (Broadley, 1965)
Palleon lolontany (Raxworthy and Nussbaum, 1995)
Palleon nasus (Boulenger, 1887)
Rhampholeon acuminatus Mariaux and Tilbury, 2006
Rhampholeon beraduccii Mariaux and Tilbury, 2006
Rhampholeon boulengeri Steindachner, 1911
Rhampholeon bruessoworum Branch, Bayliss and Tolley, 2014
Rhampholeon chapmanorum Tilbury, 1992
Rhampholeon gorongosae Broadley, 1971
Rhampholeon hattinghi Tilbury and Tolley, 2015
Rhampholeon marshalli Boulenger, 1906
Rhampholeon maspictus Branch, Bayliss and Tolley, 2014
Rhampholeon moyeri Menegon, Salvidio and Tilbury, 2002
Rhampholeon nchisiensis (Loveridge, 1953)
Rhampholeon nebulauctor Branch, Bayliss and Tolley, 2014
Rhampholeon platyceps Günther, 1893
Rhampholeon spectrum (Buchholz, 1874)
Rhampholeon spinosus (Matschie, 1892)
Rhampholeon temporalis (Matschie, 1892)
Rhampholeon tilburyi Branch, Bayliss and Tolley, 2014
Rhampholeon uluguruensis Tilbury and Emmrich, 1996
Rhampholeon viridis Mariaux and Tilbury, 2006
Rieppeleon brachyurus (Günther, 1893)
Rieppeleon brevicaudatus (Matschie, 1892)
Rieppeleon kerstenii (W. C. H. Peters, 1868)
Trioceros affinis (Rüppell, 1845)
Trioceros balebicornutus (Tilbury, 1998)
Trioceros bitaeniatus (Fischer, 1884)
Trioceros camerunensis (L. Müller, 1909)
Trioceros chapini (de Witte, 1964)
Trioceros conirostratus (Tilbury, 1998)
Trioceros cristatus (Stutchbury, 1837)
Trioceros deremensis (Matschie, 1892)
Trioceros ellioti (Günther, 1895)
Trioceros feae (Boulenger, 1906)
Trioceros fuelleborni (Tornier, 1900)
Trioceros goetzei (Tornier, 1899)
Trioceros hanangensis Krause and Böhme, 2010
Trioceros harennae (Largen, 1995)
Trioceros hoehnelii (Steindachner, 1891)
Trioceros incornutus (Loveridge, 1932)
Trioceros ituriensis (K. P. Schmidt, 1919)
Trioceros jacksonii (Boulenger, 1896)
Trioceros johnstoni (Boulenger, 1901)
Trioceros kinangopensis Stipala, Lutzmánn, Malonza, Wilkinson, Godley, Nyamache and Evans, 2012
Trioceros kinetensis (K. P. Schmidt, 1943)
Trioceros laterispinis (Loveridge, 1932)
Trioceros marsabitensis (Tilbury, 1991)
Trioceros melleri (Gray, 1865)
Trioceros montium (Buchholz, 1874)
Trioceros narraioca (Necas, Modry and Slapeta, 2003)
Trioceros ntunte (Necas, Modry and Slapeta, 2005)
Trioceros nyirit Stipala, Lutzmánn, Malonza, Borghesio, Wilkinson, Godley and Evans, 2011
Trioceros oweni (Gray, 1831)
Trioceros perreti (Klaver and Böhme, 1992)
Trioceros pfefferi (Tornier, 1900)
Trioceros quadricornis (Tornier, 1899)
Trioceros rudis (Boulenger, 1906)
Trioceros schoutedeni (Laurent, 1952)
Trioceros schubotzi (Sternfeld, 1912)
Trioceros serratus (Mertens, 1922)
Trioceros sternfeldi (Rand, 1963)
Trioceros tempeli (Tornier, 1899)
Trioceros werneri (Tornier, 1899)
Trioceros wiedersheimi (Nieden, 1910)

Галерија

Камелеоном језик хвата храну

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 179. ISBN 978-86-489-0303-7.
^ Glaw, F. (2015). „Taxonomic checklist of chameleons (Squamata: Chamaeleonidae)”. Vertebrate Zoology. 65 (2): 167—246.
^ Edmonds, Patricia (септембар 2015). „True colors”. National Geographic: 98.

Литература

Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)
François Le Berre and Richard D. Bartlett. The Chameleon Handbook. Barron's Educational Series. 3rd Edition, 2009.
Linda J. Davison. Chameleons: Their Care and Breeding. Hancock House Publishers, 1997.
Philippe de Vosjoli. Essential Care of Chameleons. Advanced Vivarium Systems, 2004.
Anderson, C. V.; Deban, S. M. (2010). „Ballistic tongue projection in chameleons maintains high performance at low temperature”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 107 (12): 5495—5499. Bibcode:2010PNAS..107.5495A. PMC 2851764 . PMID 20212130. doi:10.1073/pnas.0910778107.
Anderson, C. V.; Deban, S. M. (2012). „Thermal effects on motor control and in vitro muscle dynamics of the ballistic tongue apparatus in chameleons”. Journal of Experimental Biology. 215 (24): 4345—4357. PMID 23125336. doi:10.1242/jeb.078881.
Anderson, C. V.; Sheridan, T.; Deban, S. M. (2012). „Scaling of the ballistic tongue apparatus in chameleons”. Journal of Morphology. 273 (11): 1214—1226. PMID 22730103. doi:10.1002/jmor.20053.
de Groot, J. H.; van Leeuwen, J. L. (2004). „Evidence for an elastic projection mechanism in the chameleon tongue. .”. Proceedings of the Royal Society of London B. 271 (1540): 761—770. PMC 1691657 . PMID 15209111. doi:10.1098/rspb.2003.2637.
Herrel, A.; Meyers, J. J.; Nishikawa, K. C.; De Vree, F. (2001). „Morphology and histochemistry of the hyolingual apparatus in chameleons”. Journal of Morphology. 249 (2): 154—170. PMID 11466743. doi:10.1002/jmor.1047.

Спољашње везе

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 179. ISBN 978-86-489-0303-7.

[Glaw_2015-2] Glaw, F. (2015). „Taxonomic checklist of chameleons (Squamata: Chamaeleonidae)”. Vertebrate Zoology. 65 (2): 167—246.

[3] Edmonds, Patricia (септембар 2015). „True colors”. National Geographic: 98.

[1]

[2]

[3]

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика