Кампала

Кампала енгл. Kampala
Поглед на град
Административни подаци
Држава	Уганда
Регион	Централна Уганда
Дистрикт	Дистрикт Кампала
Становништво
Становништво	‍
— 2019.	1.650.800
— густина	8.734,39 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	0° 18′ 49″ С; 32° 34′ 52″ И
Апс. висина	1190 m
Површина	189 km2
Кампала Кампала на карти Уганде
Веб-сајт
http://www.kcca.go.ug/

Кампала (енгл. Kampala) је главни град Уганде и са 1.650.800 становника (2019) њен највећи град. Налази се у дистрикту Кампала на 1.189 метара надморске висине.

Пре доласка Британаца краљ Багунда је изабрао област која ће постати Кампала за своје омиљено ловиште. Област се састојала од бројних брда и мочвара и у њему су живеле бројне врсте антилопа, међу којим импале. По свом доласку Британци су променили име региона у брда импала. На Бугандском то даје Касози Ка Мпала, тако да кад би краљ отишао у лов народ би река краљ је отишао у Ка'мпалу. Име Кампала се појавило.

Модерни град је настао око тврђаве коју је изградио Фредерик Лугард 1890. за Брттанску Источноафричку Компанију. Године 1962, Кампала је заменила Ентебе као главни град. Велики део града је уништен после рата са Танзанијом 1978. и 1979. када је збачен Иди Амин и после грађанског рата који је уследио. Кампала се налази у центру државе недалеко од Викторијиног језера. Град је подељен у пет четврти: Кавемпе на северу, Рубага на истоку, Центар, Макинди на истоку и Накава на југу. Као и многи градови Мампала је изграђена на седам брда, мада то није потпуно тачно. Прво брдо је Касуби, које је историјски важно. Друго брдо је Менго, на њему се налази краљевска палата у којој се сада налази суд. Треће брдо је Кибули, на коме се налази џамија. Четврто брдо је Намирембе, на коме се налази протестантска катедрала. Пето брдо је Рубага, на њему се налази католичка катедрала. Шесто брдо је Нсамбиа, на коме се налази болница Нсамбиа. седмо брдо је Кампала, по коме град носи име и где се налазе рушевине Лугардове тврђаве.

У 2015. години ово градско подручје генерисало је процењени номинални БДП од 13,80221 милијарди долара (константни амерички долар из 2011. године), што је било више од половине Угандског БДП-а за ту годину, што указује на значај Кампале за Угандску привреду.

Кампала је међу најбрже растућим градовима у Африци, са годишњом стопом раста становништва од 4,03 процента, по изјави градоначелника града. Мерсер (консултантска фирма са седиштем у Њујорку) редовно рангира Кампалу као најбољи град источне Африке за живот, испред Најробија и Кигалија.

Географија

Кампала лежи на неколико брда, свега пар километара од обала Викторијиног језера, на надморској висини од 1190 m на југу Уганде. Седам значајних брда Кампале су Касуби (престолница Краљевства Буганда), Менго (седише парламента), Кибули (џамија Кибули), Намирембе (англиканска катедрала), Лубага (католичка катедрала Рубага), Нсамбија и Кампала (или Стара Кампала).

Клима

Кампала има екваторску климу по Кепеновој класификацији климе, али због због тога што лежи на надморској висини од 1190 m има релативно умерену климу, за разлику од од других крајева у истом климатском подручју. Најтоплији месец је јануар кад је просечно око 28 °C. Други аспект климатских прилика у Кампали су две кишне сезоне. Дужа траје од аугуста до децембра, а краћа од фебруара до јуна, тад падне знатно више кише, а највише у априлу, просечно око 175 mm.

Клима Кампале
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	33 (91)	36 (97)	33 (91)	33 (91)	29 (84)	29 (84)	29 (84)	29 (84)	31 (88)	32 (90)	32 (90)	32 (90)	36 (97)
Максимум, °C (°F)	28,6 (83,5)	29,3 (84,7)	28,7 (83,7)	27,7 (81,9)	27,3 (81,1)	27,1 (80,8)	26,9 (80,4)	27,2 (81)	27,9 (82,2)	27,7 (81,9)	27,4 (81,3)	27,9 (82,2)	27,8 (82)
Просек, °C (°F)	23,2 (73,8)	23,7 (74,7)	23,4 (74,1)	22,9 (73,2)	22,6 (72,7)	22,4 (72,3)	22,0 (71,6)	22,2 (72)	22,6 (72,7)	22,6 (72,7)	22,5 (72,5)	22,7 (72,9)	22,73 (72,93)
Минимум, °C (°F)	17,7 (63,9)	18,0 (64,4)	18,1 (64,6)	18,0 (64,4)	17,9 (64,2)	17,6 (63,7)	17,1 (62,8)	17,1 (62,8)	17,2 (63)	17,4 (63,3)	17,5 (63,5)	17,5 (63,5)	17,6 (63,7)
Апсолутни минимум, °C (°F)	12 (54)	14 (57)	13 (55)	14 (57)	15 (59)	12 (54)	12 (54)	12 (54)	13 (55)	13 (55)	14 (57)	12 (54)	12 (54)
Количина кише, mm (in)	68,4 (2,693)	63,0 (2,48)	131,5 (5,177)	169,3 (6,665)	117,5 (4,626)	69,2 (2,724)	63,1 (2,484)	95,7 (3,768)	108,4 (4,268)	138,0 (5,433)	148,7 (5,854)	91,5 (3,602)	1.264,3 (49,774)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm)	4,8	5,1	9,5	12,2	10,9	6,3	4,7	6,7	8,6	9,1	8,4	7,4	93,7
Релативна влажност, %	66	68,5	73	78,5	80,5	78,5	77,5	77,5	75,5	73,5	73	71,5	74,5
Сунчани сати — месечни просек	155	170	155	120	124	180	186	155	150	155	150	124	1.824
Извор #1: World Meteorological Organization, Climate-Data.org for mean temperatures
Извор #2: BBC Weather

Историја

Једна од касуби гробница: Музибу Азала Мпанга

За историју града значајна је била 1891. када је тадашњи кабака (краљ) Краљевства Буганда сместио своју престолницу на брда Рубага и Менго, где се данас простире Кампала. Због тога је и капетан Фредерик Дилтр Лагард, тадашњи представник Британске источноиндијске компаније одабрао 1890. суседно брдо Кампалу као локацију за своје утврђење и седиште компанијине колоније Уганде. Лугардово утврђење на брду Кампала, око којег се развило насеље, остало је престолница односно седиште администрације и након што је Уганда постала британска колонија све до 1905. када је пресељена у оближњи Ентеббе на обали Викторијиног језера.

Кампала из 1950.

Кампала је 1949. добила статус града, а од 1962. постала је главни град независне Уганде. Од тад је почео убрзани раст града, који је од градића од 46.000 становника израстао у град с преко милион становника.

Знаменитости

Највећа знаменитост Кампале су Касуби гробнице, округле сламнате гробнице њихових кабака (краљеви Краљевства Буганда) саграђене између 1881. и 1969. на истоименом брду Касуби, које су 1981. године уврштене у Унескову листу места светске баштине у Африци. Једна од већих знаменитости тог новог града је и Музеј Уганде који има збирке посвећене традиционалној музици, археологији и палеонтологији. Град има бројне верске објекте, од муслиманских џамија, хиндуистичких храмова до хришћанских цркава. Импресивна је бела Кибули џамија, англиканска катедрала Намирембе и црква Рубага, као и римокатоличка катедрала св. Петра.

Нови део града са катедралом у средини

Становништво

Једно од предграђа Кампале

У Кампали су испочетка апсолутна већина били припадници угандског народа Баганда, они су и данас већина, али не толико доминантна, јер су се у град населили и припадници других племена, као и бројни Азијати и Европљани.

Година	Становника
Попис 1959.	46 000
Попис 1969.	330 700
Попис 1980.	458 503
Попис 1991.	774 241
Попис 2002.	1 208 544
Процена 2005.	1 353 236
Процена 2010.	1 597 900

Привреда

Кампала се налази у најплоднијем делу Уганде, у којем се производе кафа, памук, чај, дуван и шећерна трска. Кампала је и значајни индустријски центар, иако не толико важан као оближња Џинџа (удаљена 64 km у правцу североистока). У граду има доста погона прехрамбене, металне и дрвопрерађивачке индустрије и фабрика за монтажу трактора. Кампала је седиште већине угандских великих подузећа, а град је и трговачко-финансијски центар целе регије смештене око Викторијиног језера.

Улица из центра града

Кампала је и значајни образовни центар, у граду делује Универзитет Макерере који је дуги низ година једина институција тог ранга у источној Африци. Настао је из школе основане 1911. која је 1922. постала техничка школа, затим 1949. виша школа (универзитетски колеџ), те 1970. независни универзитет.

Кампала је и важно транспортно чвориште из које полази већина цеста у остале делове Уганде и суседне земље, преко града иде жељезничка линија од Касесеа за луку Момбасу у Кенији. Порт Бел, удаљен 10 km источно од центра града, лука је Кампале на Викторијином језеру. Град дели међународни аеродром са суседним Ентебеом, који је удаљен 34 km jugozapadno.

Партнерски градови

• Кигали

Галерија

• 
  Менго палата
• 
  Хоризонт Кампале
• 
  Улаз у зграду парламента
• 
  Споменик корака
• 
  Град Кампала ноћу
• 
  Национални стадион Нелсон Мандела, дом националног фудбалског тима, Уганда крејнс
• 
  Споменик независности
• 
  Светилиште Намугонго мученика
• 
  Угандски музеј
• 
  Национално позориште

Литература

• David Parkin (1969). Neighbours and Nationals in an African City Ward. Routledge. ISBN 978-1-136-53248-1.  (about Kampala)
• Noelle Watson, ур. (1996). „Kampala”. International Dictionary of Historic Places: Middle East and Africa. UK: Routledge. ISBN 1884964036. 
• Kampala City Development Strategy, UN-HABITAT, 2003, Архивирано из оригинала 2014-09-13. г. 
• Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ур. (2003). „Kampala, Uganda”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794. 
• David Kiyaga-Mulindwa (2004). „Kampala”. Ур.: Kevin Shillington. Encyclopedia of African History. Routledge. стр. 731—2. ISBN 978-1-135-45670-2. 
• Creole and Tribal Designs: Dar es Salaam and Kampala as Ethnic Cities in Coalescing Nation States, London: Crisis States Research Centre, 2008 — преко International Relations and Security Network 
• T. Goodfellow (2010). “’The bastard child of nobody’? Anti-planning and the institutional crisis in Kampala”, Crisis Research Centre.
• S. Lwasa (2010). “Adapting urban areas in Africa to climate change: the case of Kampala”, Current Opinion in Environment and Sustainability, Vol. 2.
• Ari Nave (2010). „Kampala”. Ур.: Kwame Anthony Appiah and Henry Louis Gates. Encyclopedia of Africa. Oxford University Press. стр. 630. ISBN 978-0-19-533770-9. 
• Gordon Prain; et al., ур. (2010). African Urban Harvest: Agriculture in the Cities of Cameroon, Kenya and Uganda. Springer. ISBN 978-1-4419-6249-2.  (Includes articles about Kampala)
• T. Goodfellow and K. Titeca. (2012). ‘Presidential intervention and the changing ‘politics of survival’ in Kampala’s informal economy’, Cities, Vol. 29 (4).
• Philip Briggs (2013). „Kampala”. Uganda. Bradt Travel Guides. стр. 133+. ISBN 978-1-84162-467-9. 
• Tom Goodfellow. ‘Urban planning in Africa and the politics of implementation: contrasting patterns of state intervention in Kampala and Kigali’, in: Arlt, V. and Macamo, E. and Obrist, B., (eds.) Living the City. Zurich: Lit Verlag, 2013.
• E.N. Sabiiti; C.B. Katongole (2014). „Urban Agriculture: a Response to the Food Supply Crisis in Kampala City, Uganda”. Ур.: Basant Maheshwari. Security of Water, Food, Energy and Liveability of Cities: Challenges and Opportunities for Peri-Urban Futures. Springer. стр. 233+. ISBN 978-94-017-8878-6. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Musinguzi, Bamuturaki (2016-01-29). „Kampala now mapping its historical buildings”. The East African. Приступљено 2019-08-26. 
• Google (10. 8. 2019), „Kampala” (Мапа), Google Maps, Google, Приступљено 10. 8. 2019 CS1 одржавање: Формат датума (веза)