Корисник:Александарнрт9719/песак

Упитај прах

Александарнрт9719/песак
Лични подаци
Пуно име	Џон Фанте
Датум рођења	(1909-04-08)8. април 1909.
Место рођења	Денвер, Колорадо, Сједињене Америчке Државе,
Датум смрти	8. мај 1983.(1983-05-08) (74 год.)
Место смрти	Лос Анђелес, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе,
Националност	Италијан-Американац
Религија	Католик
Занимање	Писац Сценариста
Породица
Супружник	Џојс Фанте (1937—1983)
Деца	Ник,Дан,Вики,Џим
Књижевни рад
Период	{{{период}}}
Књижевни жанр	Реализам
Утицао на	Чарлс Буковски
Најважнија дела	Чекај до пролећа Бандини(1938) Упитај прах(1939) Пуна живота(1952)

„Упитај прах“ је најпопуларнији роман италијанско-америчког писца Џона Фантеа, први пут је објављен 1939 године и радња романа је смештена у период Велике Депресије у Лос Анђелесу. Роман је део саге о

Артуру Бандинију Фантеовом алтер егу, младом Италијану-Американцу из Колорада у борби да постане писац у Лос Анђелесу. Роман је широко признат као амерички класик и део је школске лектире за америчку литературу.Написан је аутобиографски и већим делом представља истините догађаје из Фантеовог живота. У великој мери је утицао на писца и песника Чарлса Буковског. Године 2006 године, сценариста Роберт Товни адаптирао је роман у филм, „Упитај прах“ у којем су глумили Селма Хајек и Колин Фарел.

Публикација

Прва публикација романа пратила је Фантеову успешну публикацију романа „Чекај до пролећа Бандини“ и његових кратких прича у проминентним магазинима као што је „Тхе Америцан Мерцурy“. Одштампано је само 2200 копија прве едиције . Иако продаја није била обимна, меко издање је издато од стране „Бантам Боокс“ америчке издавачке куће 1954 године. Популарност романа није достигла врхунац све док писац Чарлс Буковски није иницирао реиздање романа од стране „Блацк Спарроw Пресс“ његове матичне издавачке куће 1980 године, са предговором који је он написао.

Садржај

Артуро Габриел Бандини је млади писац који живи у хотелу на Бункер Хилу на низбрдици централног Лос Анђелеса. Живећи на корицама поморанџи, несвесно ствара слику Лос

Анђелеса,модерне дистопије током ере Велике Депресије. Његова објављена кратка прича „Мали пас се смејао“ није импресионирала никога у хотелу осим четрнаестогодишње девојчице Џуди. Вођен оскудицом, ушетао је у Колумбија бифе и ту је упознао Кемил Лопез, конобарицу. Бандини се заљубљује у Лопез, а она је била заљубљена у свог колегу Сема. Сем презире Кемил и говори Бандинију да ако хоће да је освоји треба да је ниподаштава. Бандини је у борби са својим сиромаштвом, својом католичком кривицом и његовом љубави према нестабилној и пропадајућој Кемил. Кемил у једном тренутку бива примљења у душевну болницу и премештена у другу пре него што је побегла.Бандини је тражећи је свуда по граду, пронашао у свом стану. Одлучио је да је одведе из Лос Анђелеса и организовао је селидбу ван града у кућу на плажи. Купио јој је малог пса и отпутовали су до нове куће. Оставио је и отишао је по своје ствари у хотел у Лос Анђелесу. Када се вратио, она је нестала. Пронашао је у пустињи у кући њеног колеге Сема који је био болестан и умирао је. Пре него што је Бандини стигао Сем је избацио Кемил из куће и она је одлутала у пустињу. Бандини је тражио са огромним страхом да неће успети да пронађе жену коју воли, и није успео. Вратио се у Семову кућу гледајући празну пустињску земљу. Узео је примерак романа који је недавно објавио, посветио га је Кемил и бацио га је у пустињу.

Тема

Фантеов најпопуларнији роман, полу-аутобиографски „Упитај прах“ трећа је књига у ономе што се назива „Сага о Артуру Бандинију“ или „Бандини квартет“. Бандини је послужио као Фантеов алтер-его у четири романа: „Чекај до пролећа Бандини“(1938), „Пут за Лос Анђелес“ (хронолошки ово је први роман који је Фанте написао али је објављен тек 1985), „Упитај прах“(1939) и коначно „Снови са Бункер Хила“(1982). Последњи роман Фанте је диктирао својој жени Џојс, пред крај свог живота због слепила и ампутације обе ноге изазваних дијабетесом. Фантеово коришћење Бандинија као његовог алтер-ега било је инспирација Чарлсу Буковском за његов алтер-его по имену Хенри Кинаски.

Теме које се понављају у Фантеовим делима су сиромаштво, католичанство, породични живот, Италијанско-Амерички идентитет, спорт, и живот писца. „Упитај прах“ је током година означен као монументални роман јужне Калифорније и Лос Анђелеса од стране многих међу којима су Чарлс Буковски, Кери Меквилијамс и Лос Ангелес Тимес Боок Ревиеw. После више од шездесет година од објављивања, „Упитај прах” је током неколико недеља био у врху листе најпродаванијих књига часописа Њујорк Тајмс.

Пријем

Првобитни пријем код публике био је мешовит, што је резултовало лошом продајом. Дистрибуција је била отежана због правних спорова Фантеовог издавача проузрокованих неовлашћеним објављивањем аутобиографије Адолфа Хитлера „Моја борба“, што је за последицу имало недостатак средстава за финансирање Фантеовог романа.

Заоставштина

Фанте је био један од првих писаца који је писао о проблемима обичних људи у ери Велике Депресије у Лос Анђелесу. Роберт Товни је роман „Упитај прах“ назвао најбољим романом икад написаним о Лос Анђелесу. Амерички аутор Чарлс Буковски цитира рад Џона Фантеа као значајан утицај на његово писање, посебно „Упитај прах“ на који је наишао у јавној библиотеци као млад писац. Занимање Буковског за роман помогло је да роман остане на сцени током седамдесетих. Буковски који се спријатељио са остарелим Фантеом пред крај његовог живота, написао је предговор за издање романа „Упитај прах“ који је штампан од стране „Блацк Спарроw Пресс“. Буковски тврди у предговору: „Фанте је био мој бог“. Буковски је описао њихов однос у краткој причи „Упознао сам господара“ иако је у причи писац назван „Џон Банте”, а његова књига „Време за спорт, зар не?”.

„Упитај прах” садржи тематске сличности са романом Кнута Хамсуна „Глад” издатог 1890. Фанте је био велики поштовалац Хамсуна. Наслов „Упитај прах” изведен је из романа Кнута Хамсуна „Пан” из 1894 године у којем поручник Глан прича причу о девојци у кули:

„Друга коју је волео као роб, као лудак и као просјак. Зашто? Упитај прашину(прах) на путу, опало лишће, упитај мистериозног бога живота; јер нико не зна такве ствари. Она му није ништа дала, не ништа му није дала, а он јој је ипак захвалио. Она је рекла: Дај ми твој мир и твој разум! I њему је било жао само због тога што није тражила и његов живот.”

У књизи Дејвида Фостера Валаса из 1987 године у роману „Метла система” Лаваш „Камени” Бидсман имао је дрвену ногу са преградом у којој је чувао марихуану, дуван и друге недозвољене супстанце. У четвртом поглављу романа „Упитај прах” појављује се лик по имену Бени Коен који је имао дрвену ногу и малу преграду у њој у којој је сакривао цигарете са дуваном. Продавао их је за петнаест центи по комаду.

Референце

1. Wоодард, Роб (2009-01-14). "Хоw Аск тхе Дуст неарлy миссед греатнесс". Тхе Гуардиан. Ретриевед 2016-07-10.
2. Келлогг, Царолyн (2009-04-07). "Јохн Фанте'с 'Аск тхе Дуст' гроwс wитх тиме". Лос Ангелес Тимес. ИССН 0458-3035. Ретриевед 2016-07-10.
3. https://gen.medium.com/how-hitler-nearly-destroyed-the-great-american-novel-ed5f7bb77aeb
4. Фанте, Ј., 1980, Аск тхе Дуст, Блацк Спарроw Пресс, Санта Барбара. Интродуцтион бy Цхарлес Букоwски

Даље читање

• [1] Таyлер, Цхристопхер (2000-09-21). "Бандини то Хацкмутх". Лондон Ревиеw оф Боокс. пп. 28–29. ИССН 0260-9592. Ретриевед 2016-07-10.

• Цоопер, Степхен; Донато, Цлоринда, едс. (2020). Јохн Фанте'с Аск тхе Дуст. А Јоининг оф Воицес анд Виеwс. Фордхам Университy Пресс.

Спољне везе

• Схорт радио сцрипт фром Аск тхе Дуст ат тхе Цалифорниа Легацy Пројецт.

• Ан аннуал фестивал хоноринг Јохн Фанте ис хелд ин хис фатхер'с биртхплаце, Торрицелла Пелигна, Италy