Дигитална трансформација[уреди | уреди извор]

Шта је дигитална трансформација?[уреди | уреди извор]

Дигитална трансформација односи се на процес прилагодјавања новим дигиталним технологијама и трендовима у циљу повећања ефикасности, продуктивности и конкурентности. То значи да се пословни процеси, производи и услуге прилагодјавају дигиталној ери и технологијама које су доступне. Дигитална трансформација подразумева примену нових дигиталних технологија, као што су интернет^[1] ствари, вештачка интелигенција, цлоуд цомпутинг, биг дата и др., како би се постигла ефикаснија и конкурентнија пословна стратегија^[2]. Дигитална трансформација обухвата различите области, као што су:

• Е-трговина: продаја производа и услуга путем интернета омогућава компанијама да досегну глобалну публику и смање трошкове продаје.^[3]

• Дигитални маркетинг: коришћење дигиталних канала за промоцију производа и услуга, укључујући друштвене мреже, емаил маркетинг, дисплаy оглашавање и др.

• Коришћење података за доношење пословних одлука^[4]: коришћење аналитике и података добијених путем интернета и других дигиталних канала за доношење бољих пословних одлука.

• Дигитализација процеса^[5]: примена дигиталних технологија како би се процеси пословања унапредили и убрзали.

• Вештачка интелигенција^[6] и аутоматизација: коришћење вештачке интелигенције и аутоматизације за оптимизацију пословних процеса и смањење трошкова.

Зашто је дигитална трансформација важна?[уреди | уреди извор]

Дигитална трансформација је важна јер омогућава компанијама да се прилагоде савременим пословним захтевима и остваре већу конкурентност и ефикасност. Пословни процеси се убрзавају, трошкови се смањују, а ефикасност се повећава. Компаније које не успеју да се прилагоде новим дигиталним технологијама могу бити остављене иза конкуренције и изгубити део тржишта. Дигитална трансформација такође може имати позитиван утицај на запослене, јер омогућава аутоматизацију рутинских задатака и фокусирање на креативне и иновативне активности. То може довести до веће мотивације и задовољства запослених, што даље утиче на бољу продуктивност и ефикасност.

Примери дигиталне трансформације у пословању[уреди | уреди извор]

Бројне компаније широм света већ примењују дигиталне технологије и процесе како би унапредиле своје пословање. На пример, Амазон је прва компанија која је применила дигиталну трансформацију у малопродаји, омогућавајући купцима да купују путем интернета и добијају производе испоручене на своју адресу. Уз то, Амазон је развио технологију за праћење и предвиђање куповина купаца, што је омогућило компанији да персонализује понуду за сваког купца.

Другим речима, Амазон је искористио предности дигиталних технологија да би променио начин на који се послује у малопродаји и постао један од најуспешнијих трговаца на свету.

Још један пример дигиталне трансформације у пословању је Банк оф Америца^[7], која је применила вештачку интелигенцију како би унапредила своје услуге за клијенте. Банка је развила виртуелног асистента по имену Ерица, који корисницима помаже у управљању њиховим финансијама. Ерица може одговарати на питања клијената, предлагати начине за уштеду новца и слати обавештења о важним финансијским догадјајима.

Овај пример показује како дигитална трансформација може помоћи компанијама да унапреде своје услуге и пруже персонализовано искуство клијентима.

Закључак[уреди | уреди извор]

Дигитална трансформација је кључни фактор у остваривању конкурентности и ефикасности компанија у савременом пословном свету. Прилагодјавање новим дигиталним технологијама и трендовима може унапредити пословне процесе, повећати ефикасност, смањити трошкове и омогућити боље услуге за клијенте. Компаније које не прате овај тренд ризикују да остану иза конкуренције и изгубе део тржишта. Стога, дигитална трансформација је неопходна за одржавање конкурентности и успеха у пословању у 21. веку.

Референце[уреди | уреди извор]

https://www.mckinsey.com/ Приступано 10.05.2023.

https://hbr.org/subscriptions?utm_medium=paidsearch&utm_source=google&utm_campaign=subscribetohbr_gbb_intl&utm_term=Brand&tpcc=paidsearch.google.brand&gad=1&gclid=CjwKCAjw-IWkBhBTEiwA2exyOwAwP8_zDzuI07FEfJQug5gIdTq8VQYyvNjsdzmkGFeKXT7whL9v6RoCLSYQAvD_BwE Приступано 10.05.2023.

https://www.cio.com/ Приступано 10.05.2023.

https://promotions.bankofamerica.com/digitalbanking/mobilebanking/erica Приступано 10.05.2023.

https://www.gartner.com/en Приступано 10.05.2023.

Литература[уреди | уреди извор]

1.https://hbr.org/

2.https://www.mckinsey.com/

3.Форбес

4.https://www.gartner.com/en

5.https://en.wikipedia.org/wiki/Chief_information_officer

6. Bank of America

^ „internet”.
^ „mckinsey” Проверите вредност параметра |url= (помоћ).
^ „forbes”.
^ „Garter”.
^ „Cio”.
^ „Vestacka inteligencija”.
^ authorlink, authorlink (access-date). „Bank of America”. Bank of America. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[1] „internet”.

[2] „mckinsey” Проверите вредност параметра |url= (помоћ).

[3] „forbes”.

[4] „Garter”.

[5] „Cio”.

[6] „Vestacka inteligencija”.

[7] uthorlink, authorlink (access-date). „Bank of America”. Bank of America. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]