Digitalna transformacija[уреди | уреди извор]

Šta je digitalna transformacija?[уреди | уреди извор]

Digitalna transformacija odnosi se na proces prilagodjavanja novim digitalnim tehnologijama i trendovima u cilju povećanja efikasnosti, produktivnosti i konkurentnosti. To znači da se poslovni procesi, proizvodi i usluge prilagodjavaju digitalnoj eri i tehnologijama koje su dostupne. Digitalna transformacija podrazumeva primenu novih digitalnih tehnologija, kao što su internet^[1] stvari, veštačka inteligencija, cloud computing, big data i dr., kako bi se postigla efikasnija i konkurentnija poslovna strategija^[2]. Digitalna transformacija obuhvata različite oblasti, kao što su:

• E-trgovina: prodaja proizvoda i usluga putem interneta omogućava kompanijama da dosegnu globalnu publiku i smanje troškove prodaje.^[3]

• Digitalni marketing: korišćenje digitalnih kanala za promociju proizvoda i usluga, uključujući društvene mreže, email marketing, display oglašavanje i dr.

• Korišćenje podataka za donošenje poslovnih odluka^[4]: korišćenje analitike i podataka dobijenih putem interneta i drugih digitalnih kanala za donošenje boljih poslovnih odluka.

• Digitalizacija procesa^[5]: primena digitalnih tehnologija kako bi se procesi poslovanja unapredili i ubrzali.

• Veštačka inteligencija^[6] i automatizacija: korišćenje veštačke inteligencije i automatizacije za optimizaciju poslovnih procesa i smanjenje troškova.

Zašto je digitalna transformacija važna?[уреди | уреди извор]

Digitalna transformacija je važna jer omogućava kompanijama da se prilagode savremenim poslovnim zahtevima i ostvare veću konkurentnost i efikasnost. Poslovni procesi se ubrzavaju, troškovi se smanjuju, a efikasnost se povećava. Kompanije koje ne uspeju da se prilagode novim digitalnim tehnologijama mogu biti ostavljene iza konkurencije i izgubiti deo tržišta. Digitalna transformacija takođe može imati pozitivan uticaj na zaposlene, jer omogućava automatizaciju rutinskih zadataka i fokusiranje na kreativne i inovativne aktivnosti. To može dovesti do veće motivacije i zadovoljstva zaposlenih, što dalje utiče na bolju produktivnost i efikasnost.

Primeri digitalne transformacije u poslovanju[уреди | уреди извор]

Brojne kompanije širom sveta već primenjuju digitalne tehnologije i procese kako bi unapredile svoje poslovanje. Na primer, Amazon je prva kompanija koja je primenila digitalnu transformaciju u maloprodaji, omogućavajući kupcima da kupuju putem interneta i dobijaju proizvode isporučene na svoju adresu. Uz to, Amazon je razvio tehnologiju za praćenje i predviđanje kupovina kupaca, što je omogućilo kompaniji da personalizuje ponudu za svakog kupca.

Drugim rečima, Amazon je iskoristio prednosti digitalnih tehnologija da bi promenio način na koji se posluje u maloprodaji i postao jedan od najuspešnijih trgovaca na svetu.

Još jedan primer digitalne transformacije u poslovanju je Bank of America^[7], koja je primenila veštačku inteligenciju kako bi unapredila svoje usluge za klijente. Banka je razvila virtuelnog asistenta po imenu Erica, koji korisnicima pomaže u upravljanju njihovim finansijama. Erica može odgovarati na pitanja klijenata, predlagati načine za uštedu novca i slati obaveštenja o važnim finansijskim dogadjajima.

Ovaj primer pokazuje kako digitalna transformacija može pomoći kompanijama da unaprede svoje usluge i pruže personalizovano iskustvo klijentima.

Zaključak[уреди | уреди извор]

Digitalna transformacija je ključni faktor u ostvarivanju konkurentnosti i efikasnosti kompanija u savremenom poslovnom svetu. Prilagodjavanje novim digitalnim tehnologijama i trendovima može unaprediti poslovne procese, povećati efikasnost, smanjiti troškove i omogućiti bolje usluge za klijente. Kompanije koje ne prate ovaj trend rizikuju da ostanu iza konkurencije i izgube deo tržišta. Stoga, digitalna transformacija je neophodna za održavanje konkurentnosti i uspeha u poslovanju u 21. veku.

Reference[уреди | уреди извор]

https://www.mckinsey.com/ Pristupano 10.05.2023.

https://hbr.org/subscriptions?utm_medium=paidsearch&utm_source=google&utm_campaign=subscribetohbr_gbb_intl&utm_term=Brand&tpcc=paidsearch.google.brand&gad=1&gclid=CjwKCAjw-IWkBhBTEiwA2exyOwAwP8_zDzuI07FEfJQug5gIdTq8VQYyvNjsdzmkGFeKXT7whL9v6RoCLSYQAvD_BwE Pristupano 10.05.2023.

https://www.cio.com/ Pristupano 10.05.2023.

https://promotions.bankofamerica.com/digitalbanking/mobilebanking/erica Pristupano 10.05.2023.

https://www.gartner.com/en Pristupano 10.05.2023.

Literatura[уреди | уреди извор]

1.https://hbr.org/

2.https://www.mckinsey.com/

3.Forbes

4.https://www.gartner.com/en

5.https://en.wikipedia.org/wiki/Chief_information_officer

6. Bank of America

^ „internet”.
^ „mckinsey” Проверите вредност параметра |url= (помоћ).
^ „forbes”.
^ „Garter”.
^ „Cio”.
^ „Vestacka inteligencija”.
^ authorlink, authorlink (access-date). „Bank of America”. Bank of America. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[1] „internet”.

[2] „mckinsey” Проверите вредност параметра |url= (помоћ).

[3] „forbes”.

[4] „Garter”.

[5] „Cio”.

[6] „Vestacka inteligencija”.

[7] uthorlink, authorlink (access-date). „Bank of America”. Bank of America. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]