Корисник:Дјекица1/песак

Увод

Кристијана Ф. - Ми деца са станице Зоо је немачки филм из 1981. године, који је режирао Ули Едел, и приказује сцену дроге у западном Берлину 1970-их година, базиран на стварним догађајима из истоимене књиге, која је написана пратећи снимке са касета тинејџерке Кристијане Ф. Филм је моментално добио култни статус (који задржава и дан данас), у коме Дејвид Бови, поред тога што игра самог себе, такође и компонује музику за филм, што је дало филму велики комерцијални успон.

Радња

Тринаетогодишња Кристијана Фелшеринов живи са својом мајком и млађом сестром, у малом стану, у вишеспратној бетонској згради на периферији западног Берлина. Њој је дојадио живот тамо, али је буктала страст према Дејвиду Бовиу. Чула је за Соунд, нову дискотеку у центру града, која је добила звање најмодерније дискотеке у Европи. Како није имала довољно година да би је пустили унутра, она почиње да облачи гардеробу за одрасле, обува штикле, шминка се и пита своју школску другарицу, Кеси, која стално тамо проводи време, да и њу поведе. Кеси је такође снадбела пилулама. У дискотеци упознаје дечка по имену Детлеф, који је мало старији, и тренутно је у друштву људи који експериментишу са разним дрогама. Једну ноћ је Цхристиане, заједно са новим друштвом из дискотеке, отишла у центар Европа, и обили су кућицу где се продају карте. Следећи дан је попила разне пилуле и ЛСД, и отишла на концерт њеног омиљеног певача Дејвида Бовиа, где је упознала Бабси, која има иста интересовања као и она. Заједно са њом, пробала је хероин први пут, али ушмркавајући га на нос. Како је све више била заљубљена у Детлефа, који је такође већ неко време користио хероин, и сама почиње да га користи свакодневно, како би била што ближе њему. Временом постаје све зависнија од хероина, све док није постала потпуни зависник. После њеног 14-ог рођендана, Кристијана престаје да одлази кући, и почиње да проводи све више времена у прљавом стану новог друштва. Поциње да одлази на станицу Зоо, велику железницку станицу познату по дилерима дроге и проституцији која се одвијала у подземним пролазима те станице. Како би могла финансијски да издржи своју новопечену зависност, угледајући се на дечка Детлефа, који је увелико продавао своје тело мушким муштеријама, почиње ручно да задовољава муштерије на станици. После неког времена, Кристијана је без свести пронађена на поду купатила стана њене продице. Покушава нагло одвикавање заједно са Детлефом. Након наизглед успешног одвикавања, њих двоје одлазе поново на станицу, где се, мало по мало, зависност враћа. Кристијана почиње да продаје све што поседује, краде из куће и пада на дно. У једној од суровијих сцена, Кристијана је у кабини јавног тоалета пуног урина и крви, где упада старији наркоман, који је тера да му преда њен спремљен шприц, и њиме се убада у врат пред престрављеном старијомм женом, која се игром случаја затекла у тоалету. Касније Кристијана и Детлеф затичу свог најбољег пријатеља и цимера Аксела мртвог, као последицу предозирања у њиховом стану. Они одлазе из тог стана да живе у стану једног од Детлефових мушких муштерија. Једног дана, Кристијана улази у стан, да би затекла Детлефа и власника стана у току много гласног аналног секса, доживљава нервни слом и бежи главом без обзира. Одлази на станицу да нађе Бабси, али само да би открила да је и она умрла од предозирања, са непуних 14 година. У жалости због смрти својих пријатеља и немогућности да се одвикне од хероина, и сама покушава да изврши самоубиство предозирањем, али филм се прекида и поциње нарација без слике, у којој се говори да се Кристијана временом опоравила, али већина њених пријатеља су или умрли или су и даље били зависници.

Улоге

Натја Брунцкхорст – Кристијана Ф.
Тхомас Хаустеин – Детлеф
Јенс Купхал – Аксел
Раинер Wöлк – Лиш
Јан Георг Еффлер – Бернд
Цхристиане Реицхелт – Бабси
Даниела Јаегер – Кеси
Керстин Рицхтер – Стела
Давид Боwие – Сам себе

Одзив

Филм и књига су стекли култни статус одмах након издања, указујући на проблеме зависности од хероина. На популарност филма знатно је утицало уцешће певача Дејвида Бовиа, који, поред тога што је играо себе у филму, такође је дао велики допринос компоновању музике за исти. Музика са његових албума направљених у Берлину у периоду од 1976-1977 пролази кроз готово цео филм, и како је у периоду крајем 1970-их и почетком 1980-их година био на врхунцу своје каријере, његово присуство у филму је изазвало огромну помоћ у комерцијализовању истог. Филм је запрепастио Европску публику. Хероинска куга која је харала западном Европом, у периоду од средине 1970-их до 1980-их, није још увек била позната јавности, па је издање филма за многе био први додир са реалности која их окружује. Одмах је постало опште познато да је хероин убијао огроман број тинејџера.

Режија

Филм је снимљен са малим буџетом 1980. године, а издат 1981.. Радња је смештена између 1975. и 1977. у западном Берлину. Прескаче почетак и крај књиге, и фокусира се више на главну причу, са почетком када Кристијана почиње свој ноћни живот у Берлину са отприлике 13 година, и прекида се нагло након њеног покусаја самоубиства тако што се изјављује да се она опоравила. У реалности, Кристијана Ф. се никад није потпуно опоравила, нити су њени проблеми нестали одласком у Хамбург, али филм се фокусира на приказ зависности. Оригинално, филм је требао да буде режиран од стране Роланда Кика, али након дугог припремања он је био отпуштен само 2 недеље пре снимања, након његовог сукоба са Берндом Еичингером. Ули Едел је преузео снимање филма. Кинематографија је суморна и досадна, приказана као трошна, отрцан део Берлина са руинираним зградама. Берлин данас је много другачији, и много знаменитости из филма (станица, кабине јавног тоалета у улици Бüлоw, дискотека Соунд) су уништени или потпуно реновирани. Екипа филма била је сачињена од глумаца који су први пут тад имали прилику да се појаве не великом платну, и већина њих су још увек ишли у школу, и још увек нису имали у плану да постану глумци. Натја Брукхорст је једини члан екипе који је наставио своју глумачку каријеру у немачким филмовима, почевши са филмом Qуерелле у 1982. години. Већина статиста на станици и у дискотеци Соунд били су прави наркомани, проститутке и бескућници, које је режисер прикупио само за сцене у којима су се приказивале масе људи. У сцени где Кристијана трчи кроз забачене делове станице са намером да надје Бабси, камера се зауставља на неколико наркомана који су наслоњени на зид подземног пролаза. У интервјуу 2011. године, Томас Хаустеин, који глуми Детлефа, и који је још увек ишао у школу у то време, сећа се како је престрављен био док је био окружен свим тим правим зависницима, али и да је могао да копира њихово понашање за своју улогу. Данас би било нелегално да малолетник глуми у филму који јако графички приказује сцене убризгавња хероина, голотињу и сеx сцене; али у то време једино што је продукцији филма било потребно је писмо одобрења од стране родитеља.

Постоје мале историјске нетачности у филму:

Концерт Дејвида Бовиа који се приказује у филму заправо се одржао у Њујорк, док су присутовали само пар чланова екипе филма, зато што у то време, Дејвид је наступао на Броудвеју неколико ноћи недељно и није могао да снима у Берлину. Сцене огромних концерата су заправо снимљене на концерту АЦ/DC у Немачкој. Хомосексуалност је била нелегална у западној Немачкој у време кад се радња филма одвија, и клијенти су морали да буду дискретни када су тражили мушке проститутке, док је Детлефов клијент био китњаст и отворен у својим жељама.

Музика

Све песме су написане од стране Дејвида Бовиа, осим "Хероес/Хелден" коју су написали заједно Бови/Ено/Мас, "Боyс Кееп Сwингинг" и "Лоок Бацк Ин Ангер", које су написали Бови/Ено. Према књизи, права Кристијана Ф. је своје прво искуство са хероином имала на концерту Дејвида Бовиа неколико година раније.

1. "V-2 Сцхнеидер"
2. "ТВЦ 15"
3. "Хероес/Хелден"
4. "Боyс Кееп Сwингинг"
5. "Сенсе оф Доубт"
6. "Статион то Статион" (Ливе)
7. "Лоок Бацк ин Ангер"
8. "Стаy"
9. "Wарсзаwа"