Корисник:Djekica1/песак

Uvod

Kristijana F. - Mi deca sa stanice Zoo je nemački film iz 1981. godine, koji je režirao Uli Edel, i prikazuje scenu droge u zapadnom Berlinu 1970-ih godina, baziran na stvarnim događajima iz istoimene knjige, koja je napisana prateći snimke sa kaseta tinejdžerke Kristijane F. Film je momentalno dobio kultni status (koji zadržava i dan danas), u kome Dejvid Bovi, pored toga što igra samog sebe, takođe i komponuje muziku za film, što je dalo filmu veliki komercijalni uspon.

Radnja

Trinaetogodišnja Kristijana Felšerinov živi sa svojom majkom i mlađom sestrom, u malom stanu, u višespratnoj betonskoj zgradi na periferiji zapadnog Berlina. Njoj je dojadio život tamo, ali je buktala strast prema Dejvidu Boviu. Čula je za Sound, novu diskoteku u centru grada, koja je dobila zvanje najmodernije diskoteke u Evropi. Kako nije imala dovoljno godina da bi je pustili unutra, ona počinje da oblači garderobu za odrasle, obuva štikle, šminka se i pita svoju školsku drugaricu, Kesi, koja stalno tamo provodi vreme, da i nju povede. Kesi je takođe snadbela pilulama. U diskoteci upoznaje dečka po imenu Detlef, koji je malo stariji, i trenutno je u društvu ljudi koji eksperimentišu sa raznim drogama. Jednu noć je Christiane, zajedno sa novim društvom iz diskoteke, otišla u centar Evropa, i obili su kućicu gde se prodaju karte. Sledeći dan je popila razne pilule i LSD, i otišla na koncert njenog omiljenog pevača Dejvida Bovia, gde je upoznala Babsi, koja ima ista interesovanja kao i ona. Zajedno sa njom, probala je heroin prvi put, ali ušmrkavajući ga na nos. Kako je sve više bila zaljubljena u Detlefa, koji je takođe već neko vreme koristio heroin, i sama počinje da ga koristi svakodnevno, kako bi bila što bliže njemu. Vremenom postaje sve zavisnija od heroina, sve dok nije postala potpuni zavisnik. Posle njenog 14-og rođendana, Kristijana prestaje da odlazi kući, i počinje da provodi sve više vremena u prljavom stanu novog društva. Pocinje da odlazi na stanicu Zoo, veliku železnicku stanicu poznatu po dilerima droge i prostituciji koja se odvijala u podzemnim prolazima te stanice. Kako bi mogla finansijski da izdrži svoju novopečenu zavisnost, ugledajući se na dečka Detlefa, koji je uveliko prodavao svoje telo muškim mušterijama, počinje ručno da zadovoljava mušterije na stanici. Posle nekog vremena, Kristijana je bez svesti pronađena na podu kupatila stana njene prodice. Pokušava naglo odvikavanje zajedno sa Detlefom. Nakon naizgled uspešnog odvikavanja, njih dvoje odlaze ponovo na stanicu, gde se, malo po malo, zavisnost vraća. Kristijana počinje da prodaje sve što poseduje, krade iz kuće i pada na dno. U jednoj od surovijih scena, Kristijana je u kabini javnog toaleta punog urina i krvi, gde upada stariji narkoman, koji je tera da mu preda njen spremljen špric, i njime se ubada u vrat pred prestravljenom starijomm ženom, koja se igrom slučaja zatekla u toaletu. Kasnije Kristijana i Detlef zatiču svog najboljeg prijatelja i cimera Aksela mrtvog, kao posledicu predoziranja u njihovom stanu. Oni odlaze iz tog stana da žive u stanu jednog od Detlefovih muških mušterija. Jednog dana, Kristijana ulazi u stan, da bi zatekla Detlefa i vlasnika stana u toku mnogo glasnog analnog seksa, doživljava nervni slom i beži glavom bez obzira. Odlazi na stanicu da nađe Babsi, ali samo da bi otkrila da je i ona umrla od predoziranja, sa nepunih 14 godina. U žalosti zbog smrti svojih prijatelja i nemogućnosti da se odvikne od heroina, i sama pokušava da izvrši samoubistvo predoziranjem, ali film se prekida i pocinje naracija bez slike, u kojoj se govori da se Kristijana vremenom oporavila, ali većina njenih prijatelja su ili umrli ili su i dalje bili zavisnici.

Uloge

Natja Brunckhorst – Kristijana F.
Thomas Haustein – Detlef
Jens Kuphal – Aksel
Rainer Wölk – Liš
Jan Georg Effler – Bernd
Christiane Reichelt – Babsi
Daniela Jaeger – Kesi
Kerstin Richter – Stela
David Bowie – Sam sebe

Odziv

Film i knjiga su stekli kultni status odmah nakon izdanja, ukazujući na probleme zavisnosti od heroina. Na popularnost filma znatno je uticalo ucešće pevača Dejvida Bovia, koji, pored toga što je igrao sebe u filmu, takođe je dao veliki doprinos komponovanju muzike za isti. Muzika sa njegovih albuma napravljenih u Berlinu u periodu od 1976-1977 prolazi kroz gotovo ceo film, i kako je u periodu krajem 1970-ih i početkom 1980-ih godina bio na vrhuncu svoje karijere, njegovo prisustvo u filmu je izazvalo ogromnu pomoć u komercijalizovanju istog. Film je zaprepastio Evropsku publiku. Heroinska kuga koja je harala zapadnom Evropom, u periodu od sredine 1970-ih do 1980-ih, nije još uvek bila poznata javnosti, pa je izdanje filma za mnoge bio prvi dodir sa realnosti koja ih okružuje. Odmah je postalo opšte poznato da je heroin ubijao ogroman broj tinejdžera.

Režija

Film je snimljen sa malim budžetom 1980. godine, a izdat 1981.. Radnja je smeštena između 1975. i 1977. u zapadnom Berlinu. Preskače početak i kraj knjige, i fokusira se više na glavnu priču, sa početkom kada Kristijana počinje svoj noćni život u Berlinu sa otprilike 13 godina, i prekida se naglo nakon njenog pokusaja samoubistva tako što se izjavljuje da se ona oporavila. U realnosti, Kristijana F. se nikad nije potpuno oporavila, niti su njeni problemi nestali odlaskom u Hamburg, ali film se fokusira na prikaz zavisnosti. Originalno, film je trebao da bude režiran od strane Rolanda Kika, ali nakon dugog pripremanja on je bio otpušten samo 2 nedelje pre snimanja, nakon njegovog sukoba sa Berndom Eičingerom. Uli Edel je preuzeo snimanje filma. Kinematografija je sumorna i dosadna, prikazana kao trošna, otrcan deo Berlina sa ruiniranim zgradama. Berlin danas je mnogo drugačiji, i mnogo znamenitosti iz filma (stanica, kabine javnog toaleta u ulici Bülow, diskoteka Sound) su uništeni ili potpuno renovirani. Ekipa filma bila je sačinjena od glumaca koji su prvi put tad imali priliku da se pojave ne velikom platnu, i većina njih su još uvek išli u školu, i još uvek nisu imali u planu da postanu glumci. Natja Brukhorst je jedini član ekipe koji je nastavio svoju glumačku karijeru u nemačkim filmovima, počevši sa filmom Querelle u 1982. godini. Većina statista na stanici i u diskoteci Sound bili su pravi narkomani, prostitutke i beskućnici, koje je režiser prikupio samo za scene u kojima su se prikazivale mase ljudi. U sceni gde Kristijana trči kroz zabačene delove stanice sa namerom da nadje Babsi, kamera se zaustavlja na nekoliko narkomana koji su naslonjeni na zid podzemnog prolaza. U intervjuu 2011. godine, Tomas Haustein, koji glumi Detlefa, i koji je još uvek išao u školu u to vreme, seća se kako je prestravljen bio dok je bio okružen svim tim pravim zavisnicima, ali i da je mogao da kopira njihovo ponašanje za svoju ulogu. Danas bi bilo nelegalno da maloletnik glumi u filmu koji jako grafički prikazuje scene ubrizgavnja heroina, golotinju i sex scene; ali u to vreme jedino što je produkciji filma bilo potrebno je pismo odobrenja od strane roditelja.

Postoje male istorijske netačnosti u filmu:

Koncert Dejvida Bovia koji se prikazuje u filmu zapravo se održao u Njujork, dok su prisutovali samo par članova ekipe filma, zato što u to vreme, Dejvid je nastupao na Broudveju nekoliko noći nedeljno i nije mogao da snima u Berlinu. Scene ogromnih koncerata su zapravo snimljene na koncertu AC/DC u Nemačkoj. Homoseksualnost je bila nelegalna u zapadnoj Nemačkoj u vreme kad se radnja filma odvija, i klijenti su morali da budu diskretni kada su tražili muške prostitutke, dok je Detlefov klijent bio kitnjast i otvoren u svojim željama.

Muzika

Sve pesme su napisane od strane Dejvida Bovia, osim "Heroes/Helden" koju su napisali zajedno Bovi/Eno/Mas, "Boys Keep Swinging" i "Look Back In Anger", koje su napisali Bovi/Eno. Prema knjizi, prava Kristijana F. je svoje prvo iskustvo sa heroinom imala na koncertu Dejvida Bovia nekoliko godina ranije.

1. "V-2 Schneider"
2. "TVC 15"
3. "Heroes/Helden"
4. "Boys Keep Swinging"
5. "Sense of Doubt"
6. "Station to Station" (Live)
7. "Look Back in Anger"
8. "Stay"
9. "Warszawa"