Корисник:Елена Премате/песак
Паула Петричевић (1970, Котор) је црногорска мировна и феминистичка активисткиња, Омбудсманка дневног листа „Вијести” и недјељника „Монитор” из Подгорице. Дипломирала је филозофију на Филозовском факултету Универзитета у Београду а магистрирала је и докторирала на Факултету политичких наука. Предавачица је у центру за женско и мировно образовање „АНИМА“[1] где се бави родним политикама, женским и људским правима као и питањима институционализације феминизма. Ауторка је више научних радова који се баве родном теоријом.
Биографија
[уреди | уреди извор]Паула Петричевић је основну и средњу школу завршила у Котору након чега се сели за Београд где је 2005 године дипломирала на Филозофском факутлтету Универзитета у Београду. Године 2018. брани магистарску тезу на Факутету политичких науга у Београду „Уцењивачки иденитети – домети и границе политике идентитета“.[2] Године 2019. уписује докторске студије на смеру Култура и медији на истом факултету. Паула Петричевић ради као професорка филозофије у которској гимназији и ШОСМО „Вида Матјан“.[3]
Медијско деловање и критика
[уреди | уреди извор]Паула Петричевић свој новинарски и предавачки дискурс гради на изучавању теорије рода, критичке теорије друштва и медијске етике у извештавању. [3]Од 2010 године ради као колумнисткиња и Омбудсманка у дневним новинама „Вијести“ и у независном недељнику „Монитор“ где у својим текстовима наступа против идеје национализма, све већег утицаја цркве у државним политикама и преиспитивања историје након распада СФРЈ[4]) и бомбардовања од стране НАТО пакта 1999. године.[5]Такође јавно иступа о некритичком и необјективном извештавању медија за које сматра да доприносе политичкој клими која преживљава на поделама[6]) и говори о поларизованој медијској сцени у Црној Гори[7]) и новој политичкој култури у свету која се преноси на све аспекте друштвеног и економско-политичког живота [8]
„Ослобођени туробног терета зрелости - одговорности, разборитости, обавезаности заједничком реалношћу и чињеницама које поставља пред нас, одједном бесловесно лагани и једноставни, у својим паперјастим ружичастим срцима носимо животињски компас који се управља једним и јединим сјевером - страхом, што нас растјерује или окупља као жељезну прашину кад јој се принесе магнет.”
— Паула Петричевић, Вијести "Ријеч године"
Феминистичко деловање
[уреди | уреди извор]Кроз своје научне текстове Паула Петричевић се бави питањем сећања на социјалистичку феминистичку заоставштину[9] и опомиње на опасност заборава женске борбе од оснивања АФЖ-а[10]
„Покушамо ли из ове перспективе успоставити смислену и продуктивну везу са искуством најмасовнијег и најучинковитијег женског организовања на (пост)југословенском простору, једино што са сигурношћу можемо препознати као структурну сличност са данашњим тренутком јесте матрица изневјеравања.”
— Паула Петричевић, Шта је нама АФЖ? Прилози за нова читања историје социјалистичког женског покрета 1943-1953
Паула иступа у одбрану права жена и критички анализира и преиспитује промене у политикама које на њих утичу а које прате правце које одређена влада заузима[11]. Такође поставља питање односа институције цркве према женским правима и колико свете књиге, које су уједно темељи правне и књижевне традиције, стоје на путу остваривања тих права[12]. Гласно се противи поновном преиспитивању права на абортус где препознаје положај жене као објекта за достизање политичких агенди власти у спрези са црквом.[13]Јасно се заузима за важност јачања феминизма као борбе не само против сексизма већ и борбе за „искорењивање свх облка доминације и подређености“[14]). Њена оштра критика се бави и статусом родне равноправности и феминизма у Црној Гори и супротставља постојање формалних механизама за постизање тих права са дубоко укорењеним иделошким приказом родних улога[15]) и негативном предзнаку у свести црногорског становништва при помену речи „феминизам“[16]Паулина феминистичка критичка реч се протеже и на сверу образовања у коме препознаје родно засноване стереотипе [17]
Свој допринос је дала и броби за права лезбејки у пуликацији Сестринство и јединство: Лезбе/ијски активизам на (пост)југосло/авенском простору где говори о лезбејском активизму и његовом учинску у Црној Гори.[18]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Новости”. www.анимакотор.орг. Приступљено 2024-06-27.
- ^ Радовановић, Слађана. „Увид јавности магистарске тезе Пауле Петричевић – Факултет политичких наука | Универзитет у Београду” (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ а б „Паула Петричевић”. Медиа Форум (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ „Култура заборава”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ онлине, Монитор (2024-03-29). „ПАУЛА ПЕТРИЧЕВИЋ, МИРОВНА I ФЕМИНИСТИЧКА АКТИВИСТКИЊА: Осокољени националистички шерифи се не боје институција система” (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-06-27.
- ^ „Петричевић: Јавни простор затрован и радикализован”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ „Борба за медијску саморегулацију: Између слободе и сијања мржње”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ „Ријеч године”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ Петричевић, Паула. „Хоw тхе Фемале Субјецт Wас Темперед. Ан Инструцтиве Хисторy оф 8 Марцх анд Итс Медиа Репресентатион ин Наша Жена (Оур Wоман)”.
- ^ Шта је нама АФЖ? Прилози и нова читања историје социјалистичког женског покрета 1943-1953. Цетиње: НВО НОВА, Центар за феминистичку културу, Подгорица. 2017. стр. 26-27.
- ^ „Бојно поље”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ Захаријевић, Адријана. „Неко је рекао феминизам” (ПДФ).
- ^ „Абортус и родно засновани говор мржње”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ „Петричевић: Феминизам је борба за искорјењивање свих облика доминације и подређености”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ Петричевић, Паула. „Потемкинова села - неке посебности институционализације студија рода у Црној Гори”.
- ^ „У јавном дискурсу и простору у Црној Гори нема мјеста за феминисткиње – ВоxФеминае”. воxфеминае.нет. Приступљено 2024-06-27.
- ^ „Дебата: Родно засновани стереотипи у образовним програмима - образовање за родну (не)равноправност?”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2024-06-27.
- ^ Билић, Бојан. „Сестринство и јединство: Лезбе/ијски активизам на (пост)југосло/авенском простору”.