Корисник:Лаза16/песак
ТШ Буда Давидовић,Обреновац,генерација 1994-1998,одељење IV 7[уреди | уреди извор]
Разредни старешина[уреди | уреди извор]
Радмило Николић
Ученици[уреди | уреди извор]
1.Аврамовић Вељко
2.Банђур Жарко
3.Вићентић Дејан
4.Вујачић Небојша
5.Горгијевски Александар
6.Градојевић Данијела
7.Ешперовић Биљана
8.Исаиловић Сима
9.Исаиловић Слађана
10.Крстић Зоран
11.Лазаревић Александар
12.Лукић Жељко
13.Лукић Јелена
14.Миленковић Душан
15.Милосављевић Зоран
16.Мићовић Марија
17.Николић Кристина
18.Павловић Стефан
19.Пенчић Марина
20.Ратковић Славиша
21.Ристић Иван
22.Стаменић Слободан
23.Станић Биљана
24.Стевановић Драган
25.Стојов Здравко
26.Суменић Горан
27.Трбојевић Александар
28.Ћирић Срећко
29.Чанић Дејан
30.Штајцер Владимир
31.Шутоња Божо
Драги школски другови.
Како се на Фејсбуку десило да је један пост, везан за наше школске дане пукао, пало ми је на памет да направим страницу на Википедији која ће бити својеврсна ризница лепих успомена на период средње сколе и која ће се стално моћи увећавати и обогаћавати, новим текстовима и фотографијама.Ја сам за сам почетак саставио, надам се прецизан, списак ученика по азбучном реду са именом разредног старешине.Па сам потом копирао пост са Фејса који је Крис ( Николић) Милићевић срећом сачувала на њеном зиду.За додавање текста је довољно да кликнете на уреди изнад дела текста који желите да допишете.За додавање фотоса,имате опцију слике и медији у падајућем менију уметни.Да знате да се понекад јавља проблем при постављању фотографија.Изгледа да можете поставити сам о фотографије из сопственог извора ( ваш фон ).Ја сам пробао да додам слике са фејса али није могло.Желим вам пуно забаве и пишите кад имате времена.Поздрав од вашег хроничара.
Александар Лазаревић
Ноћас сам сањао легендарну журку коју је средња школа коју сам ја похађао, организовала за четири одељења електротехничког смера.Зурка се заиста одиграла,нисам сањао а ако се добро сећам(исправите ме ,ако ико буде ово читао) разлог је био тај да смо од целе школе остварили најбољи просек.Место одржавања је била једна сала код обреновацког парка али се више не сећам тачног имена објекта.Но,то није ни важно.Оно што желим да напишем нема везе са том једином журком коју нам је школа организовала ,већ са фамозном просеком и разлогом што тако што, више никада није учињено.
Елем,сви сматрају да је њихова генерација нешто посебно али сам прилично сигуран да ћете тешко наћи у историји ТШ "Буда Давидовић" генерацију таквог потенцијала у позитивном и негативном смислу каква је била смер електро-техника 1994-1999.Не да није било појединца који би се могао окарактерисати као глуп већ је било немогуће наћи некога ко би био просечан.Невероватан број спортиста ,врло добрих и одличних ученика,уметнички талентованих и међу момцима тако и међу девојкама.
Да би било јасније шта желим да кажем,навесцу неколицину примера из мог одељења(13) али и из 12,13,14.
Стефан Павловиц .Вероватно пре свега музицар(свирао гитару)с обзиром да и данас то ради,писао врхунске саставе,био најбољи пливач, вероватно у целој сколи.Иако сам ја
важио за најбољег цртача ,боље је скицирао и од мене.Одлицан и врло добар из свих предмета.Супруг,отац двоје деце.
Стојов Здравко.Школски из клупе.Бритак ум који је много постигао.Високи слузбеник у једном од министарстава.Супруг,отац троје деце.
Слободан Стаменић звани Слоба Кранг.Мислим да је јасно зашто неко добије надимак "џиновски мозак".Данас програмер,свеже ожењен.
Кристина Милицевиц фотомодел,ТВ лице,водитељ...
Данас грађевински консултант, супруга,мајка двоје деце.
Ристић Иван.Музицар( гитариста у бенду КиЛ),илустратор,врхунски спортиста рвач.Физицки најспремнији човек у целој школи што је невероватно с обзиром да конкуренција била веома јака.Супруг,отац једне девојчице.
Драган Марић(14),ђак генерације,просек оцена 5.0.Поред још једне девојке чијег се имена не сецам,најбољи математичар међу електротехницарима(нисмо у контакту).
Дејан Чанић Чамбо.Најбољи математичар у нашем одељењу.(нисмо у контакту).
Жељко Лукић.Шмекер.Данас успешни приватник,супруг,отац двоје деце.
Горан Суменић" старији брат "и радохолик.Тешко би било побројати све шта је тај човек постигао у досадашњем животу.Са апсолутном сигурношћу могу рећи највреднији и један од најспособнијих људи које сам упознао.Отац двоје деце.
Божо Шутоња најједноставније речено човек огромног спектра знања.Врло добар на свим пољима.Отровни смисао за хуморДанас банкар,супруг и отац једног дечака.
Јелена Лукиц најбољи ученик нашег одељења.Мени лично најбољи женски пријатељ.Данас службеник,супруга ,мајка.
Жарко Банђур.Одлицан на свим пољима.Данас са још двојицом из генерације власник веома успешне програмерске фирме.Озењен.
Душан Миленковић један од уметницки настројених,аматерски се бавио глумом ,мислим у "Дадову".
Сима Исаиловиц одличан ученик,математицар и информатицар.Данас власник успешне фирме на пољу металургије.Супруг,отац једне девојчице.
Моја генерација(други део)
Александар Трбојевић Трба.Одбојкас и врло добар на свим пољима.Данас ради у контроли лета.Озењен(нисмо у контакту).
Зоран Милосављевић.Гитариста.Супруг и отац
( нисмо у контакту ).
Радмило Николиц,разредни старешина.Легенда.Професор математике.Познат по обраћању ученицима током наставе на француском и "Спорт Били" торби у којој је имао све.Од ханзапласта,селотејпа и спајалица до маказица и алата за ситне оправке.Према његовом личном укажу нама ученицима,за четири године похађања гимназије ИЗОСТАО САМО ЈЕДАН ДАН убог тога што је био болестан.Поред математике, познавао је практично све друге природне науке тако да је могао бити и из тих области професор.Невероватна меморија,верујем да и данас зна апсолутну вечину ђака којима је био разредни.
Мирјана Поповић, једна од наших девојака са потенцијалима с којима се може постићи све.Данас пословођа у једној фирми,удата живи и ради у Ваљеву(нисмо у контакту).
Марија Мићовић,принцеза нашег одељења.Одлицан ђак и још бољи ортак.
Данас слузбеница,супруга и мајка двоје деце.
Биљана Ешперовић,талентована за певање,фолклор,плес...Данас службеница,супруга и мајка.
Душанка Павличић,професорка Српског језика.Строга и правична.Поред Зорана Николића једна од двоје назезнутијих професораЧетворка се код ње сматрала одличном
оценом.
Зоран Николић,професор Електричних машина са регулацијом електро моторног погона(уф).
Само ћу рећи да су се неки његови педагошки потези препричавали генерацијама.
Дејан Вићентић,одличан математичар,рукометаш,члан фолклорног друштва.Дуго радио у Црној Гори.Данас угоститељски радник,отац једног дечака.
Срећко Ћирић.Ожењен,отац једне девојчице.Од пре неколико година живи и ради у САД.
Да не би неко помислио како нас само хвалим,реци ћу за себе да сам бежао из школе и седео у "Прлету" и Фантазији.Да сам био неодговоран,незрео,непажљив,противречан...
Нас су само у првој години водили на екскурзију.Следеца је била матурска и то на врх планине у хотелу који је неко већ давно руинирао.Толико смо били добри.Умели смо да истерани из такта професоре да напусте час па да насе девојке иду да се извињавају због нас.Додисе,нисмо били примитивци и агресивциЗа четири године школовања ја знам само за једну тучу.Како казу-младост лудост!Велики Ентони Барџис у роману "Паклена поморанџа"каже:
"Млад човек је налик оним малим,механичким играчкама.Животна снага и младост их навија и они иду."Ми смо тад имали,15,16,17...година.
Наравно да смо били помало луди.
Ваш верни хроничар
Александар Лазаревић
П.С.Надам се да још увек нисам издао Хард цоре
Кристина Милићевић
На једном контролном из математике, док сам ја седео за катедром, видим да се цедуља додаје из краја средњег реда и иде све ближе мени. Пружа ми је ученик из прве клупе, а на цедуљи је писало: Разредни, молим вас да ми урадите неколико задатака и истим путем ми вратите назад. Шта мислите ко је то урадио? Шутоња Божо.
Александар Лазаревић
Јос један прилог за тврдњу да смо ипак били нешто посебно.А ово ми је потврдио добар ортак из смера електротехницар аутоматике Бојан који је годину дана млађи од нас, да смо само ми направили онакву фесту задњи дан школе прво у дворишту а потом у парку иза Дома стараца.Меда који је живео прекопута школе(и увек каснио) је довукао кабал за струју а Груја звучнике и миксету.Ти смо славили до пет поподне.После сам отишао код Зоке Милосављевића да би одморио јер смо увече наставили славље у некој кафани на путу ка Забрежју.После свега у четири ујутро ме је Жељко Лукић звао хоћу ли да идем са њим и још неколицином у Ресторан Пинк на живу музику али сам га замолио да мене остави на аутобуској станици јер сам имао бус за кући.Славље од два дана а била је то,како неко тад рече само увертира за матурску екскурзији.
Александар Лазаревић
Тек што смо стигли у хотел на власинском језеру,окупи директор Зоки све у холу хотела који је видео и бољих дана.Негде крајем деветнаестог века.Право место за нас.Тапете су већ давно биле поцепане и ижврљане по собама а итисони урнисани,тако да није постојала ни теоретска шанса да школи неко испостави рачун за причињену материјалну штету.Одржи нам слово о дисциплини и посебно нагласи да случајно неко не би ишао на језеро да би се купао,јер је било већ неколико случајева дављења.У том моменту се разговетно чује неко из масе како са одушевљењем у гласу констатује: Па овде има језеро.
Слике
БИОГРАФИЈЕ[уреди | уреди извор]
Стефан Павловић[уреди | уреди извор]
Рођен са 4.6 кг у Обреновцу 23.04.1979. Основну сколу заврсио са две цетворке. Био би мозда и Вуковац да сам имао краћи језик и слаткишавију фацу. У четвртом разреду почињем да свирам клавијатуре и гитару и да тренирам пливање. По распаду клуба неко време мрљавио рукомет па и то баталио у другој средње. Вец крајем средње поцео помало да зарађујрм од музике. Крајем треће године поцео да се забављам са Мајом тада Новаковић са којом сам и данас. После средње сколе уписао дизајн ал сам само две године издржао тај кучији живот(нису родитељи могли да издрзе финансијски а ја нисам могао да издрзим да ноцу свирам дању будем на факултету) и поцео да радим мало као монтазер на тв маг-у мало висе као свирац. У војску отисао у 21-ој години и одмах после војске са једним бендом свирао по Босни 2 године. 2004 поцињем да свирам у Аллегро бенду са којим постизем све о цему један музицар мозе да сања. Такође почињем интрнзивно да се бавим и студијским радом који ми је до тад био само хоби. 2007 родио нам се Матија а 2010 Андреј. 2015 поцињем да се бавим и узгојем дрвета. Сувласник сам мењацнице и платног промета у центру Обреновца а ако буде све како треба до краја године поцињем јос један посао. Пензију планирам што даље од бетона по могућству у некој дивљини.
Александар Лазаревић[уреди | уреди извор]
Рођен 21.2.1979 у 21.30х у Београду. Отац Милош,возач и мајка Милка,трговац.Дана 6.6.1984 се родила најмилија,рођена сестра Кристина.Похађао сновну школу Рајко Михајловић у Бањанима.Детињство и младост провео у Бањанима и Обреновцу,Као хобијима,бавио се цртањем и свирањем бубњева..После завршене средње школе уписао Филолошки факултет али одмах одустао.Отишао на одслужење војног рока у децембру 1999 у ВЈ ,касарне Васа Чарапић и Дедиње.До сада радио као трговац,магационер и возач.Године 2006 упознао Ану Ракић,љубав свог живота.Оженио се са Аном 24.5.2009.До 2016 радио као возач у ГСП Београд а потом две године у Словенији као возач камиона у међународном саобраћају.Захваљујући послу који обављам,пропутовао Балкан и западну Европу.Од августа 2018 живим у Минхену са супругом и радим као возач аутобуса.У досадашњем бивствовању, насликао неколицину слика и написао један роман и збирку приповедака,на жалост без успеха код издавача.Што се тиче будућности,имам планова више но што сам кадар их спровести.
Данијела (Градојевић) Мардјоновић[уреди | уреди извор]
Родјена 18.12.1979.у Обреновцу.основна скола "Јован Поповиц" а средња Буда Давидовић.Април 1999 за време Нато бомбардовања, упознала љубав свог зивота и сада свог супруга. 7маја 2000 год. венцали смо се а најстарији син Марко родјен је 01.02.2002.године у раним јутарњим цасовима.Дуго година безуспесно цекала другу бебу да би 29.05.2010.године добила другог сина Павла.Судбина се мало играла са.мном па ми је зивот имао и разних падова.најјаци ударац сам примила 2016 година када сам изгубила своју дјевојцицу на породјају.Није презивела а све је било у реду.КаЖу др судбина.Кажу да зло никад не долази само ,па ми је и мој узор и ослонац и најјаци мускарац мога зивота,мој тата напустуо овај свет јануара 2017.године после кратке али теске болести.Никада то нецу преболети алИ ето зивим даље,имам њих.Што се тице посла, радим у трговини од 2004.године.
Жељко Лукић[уреди | уреди извор]
Рођен 15.8.1979.Отац Зоран трговац,мајка Милица,домаћица,сестра Катарина.Из Звечке код Обреновца где је завршио основну школу и провео детињство и младост.Хоби фудбал и река Сава.После одслужења војног рока радио у ТЕ Никола Тесла и Југопетрол.Оженио се 01.08.2006.супруга Катарина.Дана 23.5.2012 родили му се син Максим и ћерка Мина.Данас живи са породицом у Обреновцу и ради као пословођа у фирми Артпетрол..
Слободан Стаменић[уреди | уреди извор]
Рођен 24.12.1979 у Београду.Основну школу Братство и јединство завршио у Стублинама а вишу Електротехничку у Београду, инжињер електротехнике.Ради као програмер.Ожењен и чека дете.Пасионирани путник,препешачио Медитеран и Јужну Америку,обишао Европу, Јапан и јужну Азију.
Слађана ( Исаиловић ) Ћалић[уреди | уреди извор]
Рођена 25.4.1980 у Београду.Завршила високу школу за рачуноводство и берзанско пословање,дипломирани економиста.Ради на ТЕ Никола Тесла од 1999.Венчала се 2011.Мајка двоје деце,син 7.година,ћерка 2.године.