Корисник:Laza16/песак
ТШ Буда Давидовић,Обреновац,генерација 1994-1998,одељење IV 7[уреди | уреди извор]
Разредни старешина[уреди | уреди извор]
Радмило Николић
Ученици[уреди | уреди извор]
1.Аврамовић Вељко
2.Банђур Жарко
3.Вићентић Дејан
4.Вујачић Небојша
5.Горгијевски Александар
6.Градојевић Данијела
7.Ешперовић Биљана
8.Исаиловић Сима
9.Исаиловић Слађана
10.Крстић Зоран
11.Лазаревић Александар
12.Лукић Жељко
13.Лукић Јелена
14.Миленковић Душан
15.Милосављевић Зоран
16.Мићовић Марија
17.Николић Кристина
18.Павловић Стефан
19.Пенчић Марина
20.Ратковић Славиша
21.Ристић Иван
22.Стаменић Слободан
23.Станић Биљана
24.Стевановић Драган
25.Стојов Здравко
26.Суменић Горан
27.Трбојевић Александар
28.Ћирић Срећко
29.Чанић Дејан
30.Штајцер Владимир
31.Шутоња Божо
Драги школски другови.
Како се на Фејсбуку десило да је један пост, везан за наше школске дане пукао, пало ми је на памет да направим страницу на Википедији која ће бити својеврсна ризница лепих успомена на период средње сколе и која ће се стално моћи увећавати и обогаћавати, новим текстовима и фотографијама.Ја сам за сам почетак саставио, надам се прецизан, списак ученика по азбучном реду са именом разредног старешине.Па сам потом копирао пост са Фејса који је Крис ( Николић) Милићевић срећом сачувала на њеном зиду.За додавање текста је довољно да кликнете на уреди изнад дела текста који желите да допишете.За додавање фотоса,имате опцију слике и медији у падајућем менију уметни.Да знате да се понекад јавља проблем при постављању фотографија.Изгледа да можете поставити сам о фотографије из сопственог извора ( ваш фон ).Ја сам пробао да додам слике са фејса али није могло.Желим вам пуно забаве и пишите кад имате времена.Поздрав од вашег хроничара.
Aleksandar Lazarević
Noćas sam sanjao legendarnu žurku koju je srednja škola koju sam ja pohađao, organizovala za četiri odeljenja elektrotehničkog smera.Zurka se zaista odigrala,nisam sanjao a ako se dobro sećam(ispravite me ,ako iko bude ovo čitao) razlog je bio taj da smo od cele škole ostvarili najbolji prosek.Mesto održavanja je bila jedna sala kod obrenovackog parka ali se više ne sećam tačnog imena objekta.No,to nije ni važno.Ono što želim da napišem nema veze sa tom jedinom žurkom koju nam je škola organizovala ,već sa famoznom prosekom i razlogom što tako što, više nikada nije učinjeno.
Elem,svi smatraju da je njihova generacija nešto posebno ali sam prilično siguran da ćete teško naći u istoriji TŠ "Buda Davidović" generaciju takvog potencijala u pozitivnom i negativnom smislu kakva je bila smer elektro-tehnika 1994-1999.Ne da nije bilo pojedinca koji bi se mogao okarakterisati kao glup već je bilo nemoguće naći nekoga ko bi bio prosečan.Neverovatan broj sportista ,vrlo dobrih i odličnih učenika,umetnički talentovanih i među momcima tako i među devojkama.
Da bi bilo jasnije šta želim da kažem,navescu nekolicinu primera iz mog odeljenja(13) ali i iz 12,13,14.
Stefan Pavlovic .Verovatno pre svega muzicar(svirao gitaru)s obzirom da i danas to radi,pisao vrhunske sastave,bio najbolji plivač, verovatno u celoj skoli.Iako sam ja
važio za najboljeg crtača ,bolje je skicirao i od mene.Odlican i vrlo dobar iz svih predmeta.Suprug,otac dvoje dece.
Stojov Zdravko.Školski iz klupe.Britak um koji je mnogo postigao.Visoki sluzbenik u jednom od ministarstava.Suprug,otac troje dece.
Slobodan Stamenić zvani Sloba Krang.Mislim da je jasno zašto neko dobije nadimak "džinovski mozak".Danas programer,sveže oženjen.
Kristina Milicevic fotomodel,TV lice,voditelj...
Danas građevinski konsultant, supruga,majka dvoje dece.
Ristić Ivan.Muzicar( gitarista u bendu KiL),ilustrator,vrhunski sportista rvač.Fizicki najspremniji čovek u celoj školi što je neverovatno s obzirom da konkurencija bila veoma jaka.Suprug,otac jedne devojčice.
Dragan Marić(14),đak generacije,prosek ocena 5.0.Pored još jedne devojke čijeg se imena ne secam,najbolji matematičar među elektrotehnicarima(nismo u kontaktu).
Dejan Čanić Čambo.Najbolji matematičar u našem odeljenju.(nismo u kontaktu).
Željko Lukić.Šmeker.Danas uspešni privatnik,suprug,otac dvoje dece.
Goran Sumenić" stariji brat "i radoholik.Teško bi bilo pobrojati sve šta je taj čovek postigao u dosadašnjem životu.Sa apsolutnom sigurnošću mogu reći najvredniji i jedan od najsposobnijih ljudi koje sam upoznao.Otac dvoje dece.
Božo Šutonja najjednostavnije rečeno čovek ogromnog spektra znanja.Vrlo dobar na svim poljima.Otrovni smisao za humorDanas bankar,suprug i otac jednog dečaka.
Jelena Lukic najbolji učenik našeg odeljenja.Meni lično najbolji ženski prijatelj.Danas službenik,supruga ,majka.
Žarko Banđur.Odlican na svim poljima.Danas sa još dvojicom iz generacije vlasnik veoma uspešne programerske firme.Ozenjen.
Dušan Milenković jedan od umetnicki nastrojenih,amaterski se bavio glumom ,mislim u "Dadovu".
Sima Isailovic odličan učenik,matematicar i informaticar.Danas vlasnik uspešne firme na polju metalurgije.Suprug,otac jedne devojčice.
Moja generacija(drugi deo)
Aleksandar Trbojević Trba.Odbojkas i vrlo dobar na svim poljima.Danas radi u kontroli leta.Ozenjen(nismo u kontaktu).
Zoran Milosavljević.Gitarista.Suprug i otac
( nismo u kontaktu ).
Radmilo Nikolic,razredni starešina.Legenda.Profesor matematike.Poznat po obraćanju učenicima tokom nastave na francuskom i "Sport Bili" torbi u kojoj je imao sve.Od hanzaplasta,selotejpa i spajalica do makazica i alata za sitne opravke.Prema njegovom ličnom ukažu nama učenicima,za četiri godine pohađanja gimnazije IZOSTAO SAMO JEDAN DAN ubog toga što je bio bolestan.Pored matematike, poznavao je praktično sve druge prirodne nauke tako da je mogao biti i iz tih oblasti profesor.Neverovatna memorija,verujem da i danas zna apsolutnu večinu đaka kojima je bio razredni.
Mirjana Popović, jedna od naših devojaka sa potencijalima s kojima se može postići sve.Danas poslovođa u jednoj firmi,udata živi i radi u Valjevu(nismo u kontaktu).
Marija Mićović,princeza našeg odeljenja.Odlican đak i još bolji ortak.
Danas sluzbenica,supruga i majka dvoje dece.
Biljana Ešperović,talentovana za pevanje,folklor,ples...Danas službenica,supruga i majka.
Dušanka Pavličić,profesorka Srpskog jezika.Stroga i pravična.Pored Zorana Nikolića jedna od dvoje nazeznutijih profesoraČetvorka se kod nje smatrala odličnom
ocenom.
Zoran Nikolić,profesor Električnih mašina sa regulacijom elektro motornog pogona(uf).
Samo ću reći da su se neki njegovi pedagoški potezi prepričavali generacijama.
Dejan Vićentić,odličan matematičar,rukometaš,član folklornog društva.Dugo radio u Crnoj Gori.Danas ugostiteljski radnik,otac jednog dečaka.
Srećko Ćirić.Oženjen,otac jedne devojčice.Od pre nekoliko godina živi i radi u SAD.
Da ne bi neko pomislio kako nas samo hvalim,reci ću za sebe da sam bežao iz škole i sedeo u "Prletu" i Fantaziji.Da sam bio neodgovoran,nezreo,nepažljiv,protivrečan...
Nas su samo u prvoj godini vodili na ekskurziju.Sledeca je bila maturska i to na vrh planine u hotelu koji je neko već davno ruinirao.Toliko smo bili dobri.Umeli smo da isterani iz takta profesore da napuste čas pa da nase devojke idu da se izvinjavaju zbog nas.Dodise,nismo bili primitivci i agresivciZa četiri godine školovanja ja znam samo za jednu tuču.Kako kazu-mladost ludost!Veliki Entoni Bardžis u romanu "Paklena pomorandža"kaže:
"Mlad čovek je nalik onim malim,mehaničkim igračkama.Životna snaga i mladost ih navija i oni idu."Mi smo tad imali,15,16,17...godina.
Naravno da smo bili pomalo ludi.
Vaš verni hroničar
Aleksandar Lazarević
P.S.Nadam se da još uvek nisam izdao Hard core
Kristina Milićević
Na jednom kontrolnom iz matematike, dok sam ja sedeo za katedrom, vidim da se cedulja dodaje iz kraja srednjeg reda i ide sve bliže meni. Pruža mi je učenik iz prve klupe, a na cedulji je pisalo: Razredni, molim vas da mi uradite nekoliko zadataka i istim putem mi vratite nazad. Šta mislite ko je to uradio? Šutonja Božo.
Aleksandar Lazarević
Jos jedan prilog za tvrdnju da smo ipak bili nešto posebno.A ovo mi je potvrdio dobar ortak iz smera elektrotehnicar automatike Bojan koji je godinu dana mlađi od nas, da smo samo mi napravili onakvu festu zadnji dan škole prvo u dvorištu a potom u parku iza Doma staraca.Meda koji je živeo prekoputa škole(i uvek kasnio) je dovukao kabal za struju a Gruja zvučnike i miksetu.Ti smo slavili do pet popodne.Posle sam otišao kod Zoke Milosavljevića da bi odmorio jer smo uveče nastavili slavlje u nekoj kafani na putu ka Zabrežju.Posle svega u četiri ujutro me je Željko Lukić zvao hoću li da idem sa njim i još nekolicinom u Restoran Pink na živu muziku ali sam ga zamolio da mene ostavi na autobuskoj stanici jer sam imao bus za kući.Slavlje od dva dana a bila je to,kako neko tad reče samo uvertira za matursku ekskurziji.
Александар Лазаревић
Тек што смо стигли у хотел на власинском језеру,окупи директор Зоки све у холу хотела који је видео и бољих дана.Негде крајем деветнаестог века.Право место за нас.Тaпете су већ давно биле поцепане и ижврљане по собама а итисони урнисани,тако да није постојала ни теоретска шанса да школи неко испостави рачун за причињену материјалну штету.Одржи нам слово о дисциплини и посебно нагласи да случајно неко не би ишао на језеро да би се купао,јер је било већ неколико случајева дављења.У том моменту се разговетно чује неко из масе како са одушевљењем у гласу констатује: Па овде има језеро.
Слике
BIOGRAFIJE[уреди | уреди извор]
Stefan Pavlović[уреди | уреди извор]
Rođen sa 4.6 kg u Obrenovcu 23.04.1979. Osnovnu skolu zavrsio sa dve cetvorke. Bio bi mozda i Vukovac da sam imao kraći jezik i slatkišaviju facu. U četvrtom razredu počinjem da sviram klavijature i gitaru i da treniram plivanje. Po raspadu kluba neko vreme mrljavio rukomet pa i to batalio u drugoj srednje. Vec krajem srednje poceo pomalo da zarađujrm od muzike. Krajem treće godine poceo da se zabavljam sa Majom tada Novaković sa kojom sam i danas. Posle srednje skole upisao dizajn al sam samo dve godine izdržao taj kučiji život(nisu roditelji mogli da izdrze finansijski a ja nisam mogao da izdrzim da nocu sviram danju budem na fakultetu) i poceo da radim malo kao montazer na tv mag-u malo vise kao svirac. U vojsku otisao u 21-oj godini i odmah posle vojske sa jednim bendom svirao po Bosni 2 godine. 2004 pocinjem da sviram u Allegro bendu sa kojim postizem sve o cemu jedan muzicar moze da sanja. Takođe počinjem intrnzivno da se bavim i studijskim radom koji mi je do tad bio samo hobi. 2007 rodio nam se Matija a 2010 Andrej. 2015 pocinjem da se bavim i uzgojem drveta. Suvlasnik sam menjacnice i platnog prometa u centru Obrenovca a ako bude sve kako treba do kraja godine pocinjem jos jedan posao. Penziju planiram što dalje od betona po mogućstvu u nekoj divljini.
Aleksandar Lazarević[уреди | уреди извор]
Rođen 21.2.1979 u 21.30h u Beogradu. Otac Miloš,vozač i majka Milka,trgovac.Dana 6.6.1984 se rodila najmilija,rođena sestra Kristina.Pohađao snovnu školu Rajko Mihajlović u Banjanima.Detinjstvo i mladost proveo u Banjanima i Obrenovcu,Kao hobijima,bavio se crtanjem i sviranjem bubnjeva..Posle završene srednje škole upisao Filološki fakultet ali odmah odustao.Otišao na odsluženje vojnog roka u decembru 1999 u VJ ,kasarne Vasa Čarapić i Dedinje.Do sada radio kao trgovac,magacioner i vozač.Godine 2006 upoznao Anu Rakić,ljubav svog života.Oženio se sa Anom 24.5.2009.Do 2016 radio kao vozač u GSP Beograd a potom dve godine u Sloveniji kao vozač kamiona u međunarodnom saobraćaju.Zahvaljujući poslu koji obavljam,proputovao Balkan i zapadnu Evropu.Od avgusta 2018 živim u Minhenu sa suprugom i radim kao vozač autobusa.U dosadašnjem bivstvovanju, naslikao nekolicinu slika i napisao jedan roman i zbirku pripovedaka,na žalost bez uspeha kod izdavača.Što se tiče budućnosti,imam planova više no što sam kadar ih sprovesti.
Danijela (Gradojević) Mardjonović[уреди | уреди извор]
Rodjena 18.12.1979.u Obrenovcu.osnovna skola "Jovan Popovic" a srednja Buda Davidović.April 1999 za vreme Nato bombardovanja, upoznala ljubav svog zivota i sada svog supruga. 7maja 2000 god. vencali smo se a najstariji sin Marko rodjen je 01.02.2002.godine u ranim jutarnjim casovima.Dugo godina bezuspesno cekala drugu bebu da bi 29.05.2010.godine dobila drugog sina Pavla.Sudbina se malo igrala sa.mnom pa mi je zivot imao i raznih padova.najjaci udarac sam primila 2016 godina kada sam izgubila svoju djevojcicu na porodjaju.Nije prezivela a sve je bilo u redu.KaŽu dr sudbina.Kažu da zlo nikad ne dolazi samo ,pa mi je i moj uzor i oslonac i najjaci muskarac moga zivota,moj tata napustuo ovaj svet januara 2017.godine posle kratke ali teske bolesti.Nikada to necu preboleti alI eto zivim dalje,imam njih.Što se tice posla, radim u trgovini od 2004.godine.
Željko Lukić[уреди | уреди извор]
Рођен 15.8.1979.Отац Зоран трговац,мајка Милица,домаћица,сестра Катарина.Из Звечке код Обреновца где је завршио основну школу и провео детињство и младост.Хоби фудбал и река Сава.После одслужења војног рока радио у ТЕ Никола Тесла и Југопетрол.Оженио се 01.08.2006.супруга Катарина.Дана 23.5.2012 родили му се син Максим и ћерка Мина.Данас живи са породицом у Обреновцу и ради као пословођа у фирми Артпетрол..
Slobodan Stamenić[уреди | уреди извор]
Rođen 24.12.1979 u Beogradu.Osnovnu školu Bratstvo i jedinstvo završio u Stublinama a višu Elektrotehničku u Beogradu, inžinjer elektrotehnike.Radi kao programer.Oženjen i čeka dete.Pasionirani putnik,prepešačio Mediteran i Južnu Ameriku,obišao Evropu, Japan i južnu Aziju.
Slađana ( Isailović ) Ćalić[уреди | уреди извор]
Rođena 25.4.1980 u Beogradu.Završila visoku školu za računovodstvo i berzansko poslovanje,diplomirani ekonomista.Radi na TE Nikola Tesla od 1999.Venčala se 2011.Majka dvoje dece,sin 7.godina,ćerka 2.godine.