Корисник:Њониц/песак
ХИЛАНДАРСКИ ЛИСТИЋИ[уреди | уреди извор]
ХИЛАНДАРСКИ ЛИСТОВИ
ХИЛАНДАРСКИ ЛИСТИЋИ СУ НАЈСТАРИЈИ СРПСКИ РУКОПИС, ПИСАНИ СПОМЕНИК
За сада се поуздано зна за Хиландарске листиће, који су најстарији српски рукопис писан на хартији и најстарији словенски споменик писан ћирилицом сачувани до данас. Хиландарски листићи потичу с краја X и почетка XI века. Иначе ови листићи припадају ћирилском делу канона. Обухватају 2 листа и по садржају су делови беседе Светог Ћирила Јерусалимског (318-395). Проначао их је 1844 године В.И. Глигорович у Хиландару, тачније у малој скриптарници у пиргу Светог Саве и поклонио их је Новоросијској државној библиотеци у Одеси- данас државни универзитет у Одеси. Данас се Хиландарски листићи чувају у државној универзитетској библиотеци у Одеси под бројем Р I 533. В.И. Глигориевич је 1851 године објавио препис са грчким предговором и властитим напоменама као и 1852 и 1856 године затим И.И. Срезневски 1868 године и И.В. Јагић 1882 године са коментарима. Међутим, године 1898 објављује фототипско издање листића уз критички осврт у Петрограду Степан Михајлович Куљбакин (Хиландарски листићи, Споменици старословенског језика), Куљбакин дописни члан Руске академије наука и уметности, лингвиста, 1941 године сахрањен у Београду. Куљбакин је написао и значајно дело (Лексика Хиландарских дела XI века и Дела ћирилске писмености XI века 1900 године).
О Хиландарским листићима се детаљно и веома аналитички бавио Георгије Георгијевски (Скопје) и објавио рад 1970 године под насловом Хилендарските ливчиња. Потом је уследило издање које се бавило Хиландарским листићима од А.Минчеве Старобългарски кирилски откъслеци. София, 1978, 24—39.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ O Manastiru Hilandar, www.hilandar.info
- ^ „Древние славянские памятники юсового письма“, И. Срезневский, Санкт-Петербург, 1868 г., стр. 37-38, 187-191.
- ^ „Specimina linguae palaeoslovenicae. Образцы языка церковно-славянского по древнейшим памятникам глаголической и кирилловской письменности“, В. Ягич, Санкт-Петербург, 1882 г., стр. 64-66.
- ^ „Хилендарские листки. Отрывок кирилловской письменности XI века“ - „Памятники старославянского языка“, Ст. Кульбакин, том 1, СПб., 1900 г.
- ^ „Памятки старослав,нської мови X-XI вїкїв“, I. Огїенко, Варшава, 1929 г., стр. 42-44, 252-259.
- ^ „Старобългарски кирилски откъслеци“,, А. Минчева, 1978 г., стр. 24-39, 94-97, 113-201.