Корисник:Пдјурдјиц/ИП сервиси
Интерфејс са вишим слојевима (нпр. TCP), описујући сервисе које IP обезбеђује.Сервиси који ће бити обезбеђени преко слојева протокола (нпр. између IP и TCP) су изражени у облику примитива и параметара. Примитива описује функцију која ће бити извршена, а параметри се користе у пропуштању података и контроли информација. Стварна форма примитива зависи од имплементације. Један од примера је позив подпрограма.
Типови
[уреди | уреди извор]IP обезбеђује две сервисне примитиве интерфејса ка следећим слојевима. Send примитива се користи да би се затражила трансмисија податка. Deliver примитива се користи од стране IP-a да би се обавестио корисник да су подаци стигли. Параметри повезани са ове две примитиве су следећи:
- Изворишна адреса: Међумрежна адреса пошаљиоца.
- Одредишна адреса: Међумрежна адреса примаоца.
- Протокол: Протокол примаоца
- Индикатор типа сервиса: Користи се да специфицира третирање јединице података у току трансмисије кроз мреже.
- Идентификација: Користи се у комбинацији са изворишном и одредишном адресом и корисничким протоколом да би се јединствено идентификовала јединица података. Овај параметар је потребан због поновног склапања података и извештаја о грешци.
- Идентификатор Don’t Fragment (Немој Фрагментовати): Указује да ли IP може да подели податак како би успешно обавио испоруку.
- Идентификатор Time To Live (Време у Животу): Исказује се у секундама.
- Дужина података: Дужина података која се преноси.
- Опције података: Опције које тражи IP корисник.
- Подаци: Кориснички подаци који се преносе.
Параметри идентификација, идентификатор Don’t Fragment (DF) и Time To Live (TTL) су присутни у Send примитиви али и у Deliver примитиви. Ова три параметра одређују иструкције IP-у које нису брига IP корисника који прима пакет.
Параметар назван опције података обезбеђује будуће проширење и позив параметара који се обично не позивају. Тренутно дефинисане опције су:
- Сигурност: Допушта да сигурносна ознака буде закачена на датаграм.
- Изворишно рутирање: Низ адреса рутера који специфицира руту коју треба следити. Рутирање може бити стриктно (само идентификовани рутери могу бити посећени) или незаобилазно (остали међу рутери могу бити посећени).
- Запис руте: Поље је постављено да би се записао низ рутера посећених од стране датаграма.
- Идентификација тока: Именује резервисана средства која се користе за сервис тока. Овај сервис омогућава специјално манипулисање за повремено густ саобраћај (нпр. глас).
- Ознака времена: Изворишни IP ентитет и неки од међу-рутера додају ознаку времена (у милисекундама) јединици података када пролази поред.