Корисник:Славољуб Ватосевац/Божидар Колаковић
| Божидар Колаковић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Божидар Колаковић | ||
| Надимак | Божо | ||
| Датум рођења | 8. децембар 1929. | ||
| Место рођења | Сисак, Краљевина Југославија | ||
| Позиција | Одбрамбени | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1946—1949 1950—1954 1955—1957 1957—1959 |
Локомотива Партизан Пролетер Осијек Хајдук Кула | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| 1951 | Југославија | 1 (0) | |
Рођен 08.децембра 1929.у Сиску (одрастао у Загребу) умро 17.октобра 2010 у Офенбаху на Мајни. Оштар одбранбени играћ,изванредне технике,одлично играо главом а дугим додавањима левом и десно ногом запажен јос у ,,Локомотиви" из Загреба (1946-49).На позицији десног бека пружао је најбоље партије али по потреби мењао место са старијим братом Иваном а и на левој страни био исто тако успешан. Доласком у :Партизан" из Београда (1950-54)тренер Иљеш Шпиц захтева да игра халфа и поново у дуелима са Рајком Митићем бива веома запажен.У поратним периоду за ,,Партизан" наступају загребчани:Златко чајковски,Бобек,Шоштарић,Фирм и Сенчар а почетком 1950-ти година приступају Колаковић,Бруно Белин и Зебец.Карактеристично да су сва тројица рођени исте(1929)године и да су се познавали још из детињства.Да другарство није вечно сам се уверио Божо јер један интервјуу у новинама за ,,неспортски живот" деценијама изазивао немир и потиштеност а то се лоше одразило и на будућу каријеру младог Колаковића,поготово што је изречена од дотада њему драге особе.Борба са емоцијама није била једина препрека јер повреда менискуса најављује суровост фудбалске игре.Тренинг утакмице,,А"селекзије и новосадске,,Војводине"бива кобна јер од старта левог крила Силвестера Шереша страда колено (менискус у то доба веома компликован медицински захват).Иако у том тренутку на служењу војног рока, неугодну повреду:старешине, стручни штаб а и поједини играчи сматрају за саботажу, поготово што је 21-годишњак имао жељу да са јуниорима ,,Партизана" путује у Вијаређо(Италија) могуће тада на најаћи традиционални клубски турнир.једна од још укупно четири исте повреде догодила се против загребачког ,,Динама" и поновни 18 месеци опоравка.Након рехабилитације само делимично своје знање исказује у ,,Пролетеру" из Осијека(сада НК Осијек 1955-57) док последње две године играчког стажа проводи у ,,Хајдуку" из Куле као играч-тренер.Следеће тренерске дестинације су Бечеј и два пута по годину дана у Новом Травнику.Познавање фудбалске вештине боље и више од други и принципијелност у раду једини су разлози кратке тренерске каријере јер за њега је било несхватљиво мешање директора и управе клуба у стручни рад и састављање екипе.Разочаран дешавањима у спорту и још понечим 1970.године одлази у Западну Немачку и запошљава се усвојој струци-машински бравар где 1985.године одлази у пензију.Више пута наступа за градску селекцију Загреба и једну утакмицу за ,,А"репрезентацију Југославије.На позицији десног бека у Паризу 6.фебруара 1951.године против Француцке наступа уместо тада ,,незаменљивог"Бранка Станковића.