Пређи на садржај

Корисник:Томкела/песак 2

С Википедије, слободне енциклопедије
Дивје Бабе флаута, изложена у музеју.

Дивје Бабе флаута, такодје и позната као тидлдибаб, је фемур (бутна кост) пећинског медведа који је пробушен одвојеним рупама, и пронадјен је 1995. године, током систематских археолошких ископавања која су водјена од стране Истраживачког центра Археолошког института Словеначке академије наука и уметности, код археолошког налазишта Дивје Бабе, близу града Церкно, у северозападној Словенији.[1][2] Сматра се да су овај предмет направили Неандерталци као неку врсту музичког инструмента, и постао је познат као Неандерталска флаута. Овај артефакт се под овим именом јавно приказује у Националном музеју Словеније, у Љубљани.[3] Ако је твдња тачна да је овај предмет служио као музички инструмент, онда је ово најстарији познати музички инструмент на свету.[4] Као и многи други налази из Средњег Палеолитског доба (Мустеријен) који би могли да представе симболичко понашање и развијене когнитивне способности Неандерталаца, и овај предмет је налетео на озбиљне критике и одбијање од стране одредјеног дела научне заједнице.[5][6][7][8] Налази од овакве симболичке сврхе су од примарног значаја у истраживањима Палеолита. Посебна пажња је посвећена открићима која претходе доласку анатомски модерним људима у Европу, из периода пре отприлике 40,000 година.

Налазиште и слична открића у Словенији[уреди | уреди извор]

Пећина Дивје Бабе, у Словенији.

Локација места је хоризонтална пећина, 45 метара дугачка и 15 метара широка; пећина је 230 метара изнад реке Индријце, близу Церкна, и доступна је посетиоцима. Истраживачи који раде овде су пронашли више од 600 археолошких предмета у најмање 10 нивоа, заједно са двадесет огњишта,[9] и скелетним остацима пећинских медведа. По изјавама музеја, флаута се приписује Неандерталцима, у периоду "краја средњег Плеистоцена", пре око 55,000 година.[10]

Двадесетих и тридесетих година 20. века, професор Сречко Бродар је открио на десетине костију са рупама на другом налазишту, у источним Караванкама, али скоро све то је уништено током савезничког бомбардовања у Другом светском рату, када су ти предмети били чувани у Цељу. Од оних које су сачуване, најпознатија кост је она од доње вилице пећинског медведа, са три рупе на себи.[11]

Поточка зијалка, пећина у источним Караванкама.

Од времена Другог светског рата, па до сад, пронадјено је још неколико перфорираних костију. Ове кости се данас чувају у Националном историјском музеју Словеније. Митја Бродар, син Сречка Бродара, који је и сам пронашао доста оваквих костију са рупама, сматра да се ови предмети датирају само у време позног Мустеријена и почетка доба Орињачке културе. Кости са рупама , као што су ове, које су надјене у Поточка зијалка пећини, се повезују са модернимКромањонцима[4] и Митја Бродар верује да су оне елемент Орињачке културе централне Европе.[12] Такодје мисли да је флаута Дивје Бабе заправо продукт модерних људи.

Неандерталска флаута[уреди | уреди извор]

За разлику од флаута Горњег палеолита, оригинална дужина Дивје Бабе неандерталског музичког инструмента је сачувана, што омогућава солидну реконструкцију. Узимајући у обзир потпуну сачувану дужину, број рупа на флаути и постојање делимично сачуваног отвора за уста на горњем крају, направљена је проста и сигурна реконструкција ове флауте. Процес обнове је заснован на томе да је овај фемур првобитно био артефакт, са кога је неки месојед касније (када је ова флаута била изгубљена или бачена) одгризао делове који сада недостају. Ова флаута испуњава све услове који су потребни да би се она назвала најстаријим музичким инструментом. Ти услови су: јасан археолошки и стратиграфијски контекст, датирање, објашњење настанка, музичка верификација и добро упоредјивање са каснијим периодима. Овај налазак је тренутно најснажнији материјални доказ неандерталског музичког афинитета. Дати иструмент је барем 10,000 година старији од најранијих дувачких инструмената Орињачке културе, који су пронадјени у немачким пећинама Хохле Фелс, Геиßенклöстерле и Вогелхерд.[13][14] Неандерталска флаута се данас излаже у Националном музеју Словеније, у Љубљани.

Опис Неандерталске флауте[уреди | уреди извор]

Дивје бабе флаута - рупе

Кост од које је ова флаута направљена, је леви део дијафизе фемура, дугачак 11,4 цм, и припадао је младунчету пећинског медведа, старом годину или две. На постериорној (задњој) страни се налазе две потпуне рупе (Рупа 2 и 3 на слици) у центру дијафизе. Урез 1 (Рупа 1 на флаути) је лоциран на проксималном крају (енг. Проxимал). Већи, полукружни урез (Урез 4 на флаути) је лоциран на дисталном (енг. Дистал) крају. На антериорној (предњој) страни се налази још један полукружни урез (Урез 5 код пете рупе), близу дисталног краја. Овај урез је постављен по дужини (лонгитудинално) подједнако као и трећа рупа, која се налази на задњој страни. Рупа 2 и рупа 3 су отприлике исте величине. Урез 1 и урез 5 су оба исте величине, али мањи су од рупе 2 и 3. Све рупе и урези, осим четвртог уреза који је већи, поредјани су у линију и настали су на сличан начин.[15][16] Део кортикалне кости, од проксималног краја до треће рупе и од дисталног краја до те исте, је огребан. На овом месту, лонгитудинална влакнаста структура кости је откривена. На ивици рупе 3 се налазе 2 паралелна микро-уреза на огребаној страни кости, који одговарају траговима коришћења каменог алата.[15][16][13] Огребаност кортикалне кости и ова два паралелна микро-уреза нам говоре о ручној модификацији, пре него што је избушена трећа рупа. Скраћивањем кости тамо где је најдебља, Неандерталци су себи олакшали перфорацију овог фемура. Унутар медуларне шупљине (из које је извадјена сундјераста кост) је поломљена кортикална кост, код ивице прве, друге, треће и пете рупе.[16] Фрактура унутрашње ивице ових рупа, која је у облику тунела, је типично оштећење које се јавља током бушења кортикалне кости. Присутност ове фрактуре доказује да су се оригинално налазиле четири рупе на овом фемуру. Не може се рећи за четврти урез да има исто порекло као и друге рупе и урези, зато што нема фрактуру облика тунела унутар медуларне шупљине. На задњој страни фемура, налази се фрактура у облику латиничног слова V (на проксималном крају), која додирује први урез. Слична фрактура је присутна на предњој страни дисталног краја, додирујући пети урез. Фрактура у облику слова V је типично оштећење од стране месоједа, које се десило када се флаута више није користила. На проксималном крају се налази део који је заобљен са обе стране (отвор за уста), а који је сачуван, и прекинут је овом фрактуром у облику слова V, на предњој страни.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Турк I, Дирјец Ј, Кавур Б. (1995). „Тхе олдест мусицал инструмент ин Еуропе дисцоверед ин Словениа?”. Расправе 4. Разреда Сазу. 36: 287—293. 
  2. ^ Турк, I. (1997). „Турк, I. (ед.) 1997, Моустериан »Боне Флуте« анд Отхер Финдс фром Дивје Бабе I Цаве Сите, Словениа.”. Опера Институти Арцхаеологици Словениае 2, Љубљана. 
  3. ^ „Неандертхал флуте - Тхе флуте фром Дивје Бабе”. wеб.арцхиве.орг. 2. 1. 2017. 
  4. ^ а б Омерзел-Терлеп, Мира (4. 4. 2013). "Кошчене пишчали: причетек словенске, европске ин световне инструменталне гласбене згодовине" [Коштане флауте: Почетак историје инструменталне музике у Словенији, Европа, и свет]. Етнолог (ин Словениан). стр. 292. 
  5. ^ д'Еррицо, Францесцо; Вилла Паола; Ана C. Пинто; Идаррага, Роса Руиз (1998). „"А Миддле Палаеолитхиц оригин оф мусиц? Усинг цаве-беар боне аццумулатионс то ассесс тхе Дивје Бабе I боне 'флуте'".”. Антиqуитy. 72 (275): 65—79. 
  6. ^ Албрецхт Г, Холдерманн C.С, Кериг Т, Лецхтербецк Ј, Серангели Ј. (1998). „""Флöтен" аус Бäренкноцхен—Дие фрüхестен Мусикинструменте?". Арцхäологисцхес Корреспондензблатт. 28: 1—19. 
  7. ^ Пхилип Г. Цхасе, Април Ноwелл (1998). „Тапхономy оф а Суггестед Миддле Палеолитхиц Боне Флуте фром Словениа”. Цхицаго Јоурналс. 39 (4): 549—553. 
  8. ^ Морлеy, Иаин (6. октобар 2006). „"Моустериан Мусициансхип? Тхе Цасе оф тхе Дивје Бабе I Боне".”. Оxфорд Јоурнал оф Арцхаеологy. 25 (4): 317—333. 
  9. ^ Турк, Иван (1997-01-01). „Моустéриенска »кошчена пишчал« ин друге најдбе из Дивјих баб I в Словенији / Моустериан “Боне Флуте” анд Отхер Финдс фром Дивје Бабе I Цаве Сите ин Словениа”. Опера Институти Арцхаеологици Словениае. ИССН 2670-5966. дои:10.3986/9789610503040. 
  10. ^ Турк, Иван (1997-01-01). „Моустéриенска »кошчена пишчал« ин друге најдбе из Дивјих баб I в Словенији / Моустериан “Боне Флуте” анд Отхер Финдс фром Дивје Бабе I Цаве Сите ин Словениа”. Опера Институти Арцхаеологици Словениае. ИССН 2670-5966. дои:10.3986/9789610503040. 
  11. ^ Шмид Хрибар, Матеја; Торкар, Грегор; Голеж, Матеја (12. 3. 2012). „"Поточка зијалка". Енциклопедија наравне ин културне дедишчине на Словенскем – ДЕДИ (ин Словениан). Архивирано из оригинала 15. 5. 2012. г. 
  12. ^ Бродар, Митја (28. јул 2011). „""Пишчалка" из Дивјих баб ни неандерталска" [Дивје Бабе "флаута" није од Неандерталаца] (На словенском)”. горе-људје. Архивирано из оригинала 28. јул 2011. г. 
  13. ^ а б Турк, Матија; Турк, Иван; Димкароски, Љубен; Блацкwелл, Бонние А.Б.; Хоруситзкy, Франçоис Золтáн; Отте, Марцел; Бастиани, Гиулиано; Корат, Лидија (2018). „Тхе Моустериан Мусицал Инструмент фром тхе Дивје бабе I цаве (Словениа): Аргументс он тхе Материал Евиденце фор Неандертхал Мусицал Бехавиоур”. L'Антхропологие. 122 (4): 679—706. 
  14. ^ Турк, Матија; Турк, Иван; Отте, Марцел (2020). „"Тхе Неандертхал Мусицал Инструмент фром Дивје Бабе I Цаве (Словениа): А Цритицал Ревиеw оф тхе Дисцуссион". Апплиед Сциенцес. 10 (4): 1226. 
  15. ^ а б Турк, Иван; Блацкwелл, Бонние А.Б.; Турк, Јанез; Пфлаум, Миран (2006). „"Рéсултатс де л'аналyсе томограпхиqуе информатисéе де ла плус анциенне флûте дéцоуверте à Дивје бабé I (Словéние) ет са поситион цхронологиqуе данс ле цонтеxте дес цхангементс палéоцлиматиqуес ет палéоенвироннементауx ау цоурс ду дерниер глациаире".”. L'Антхропологие. 110 (3): 293—317. 
  16. ^ а б в ТУНИЗ, C.; БЕРНАРДИНИ, Ф.; ТУРК, I.; ДИМКАРОСКИ, L.; МАНЦИНИ, L.; ДРЕОССИ, D. (2011-08-28). „ДИД НЕАНДЕРТХАЛС ПЛАY МУСИЦ? X-РАY ЦОМПУТЕД МИЦРО-ТОМОГРАПХY ОФ ТХЕ ДИВЈЕ БАБЕ ‘ФЛУТЕ’*”. Арцхаеометрy. 54 (3): 581—590. ИССН 0003-813X. дои:10.1111/ј.1475-4754.2011.00630.x.