Пређи на садржај

Корисник:Tomkela/песак 2

С Википедије, слободне енциклопедије
Divje Babe flauta, izložena u muzeju.

Divje Babe flauta, takodje i poznata kao tidldibab, je femur (butna kost) pećinskog medveda koji je probušen odvojenim rupama, i pronadjen je 1995. godine, tokom sistematskih arheoloških iskopavanja koja su vodjena od strane Istraživačkog centra Arheološkog instituta Slovenačke akademije nauka i umetnosti, kod arheološkog nalazišta Divje Babe, blizu grada Cerkno, u severozapadnoj Sloveniji.[1][2] Smatra se da su ovaj predmet napravili Neandertalci kao neku vrstu muzičkog instrumenta, i postao je poznat kao Neandertalska flauta. Ovaj artefakt se pod ovim imenom javno prikazuje u Nacionalnom muzeju Slovenije, u Ljubljani.[3] Ako je tvdnja tačna da je ovaj predmet služio kao muzički instrument, onda je ovo najstariji poznati muzički instrument na svetu.[4] Kao i mnogi drugi nalazi iz Srednjeg Paleolitskog doba (Musterijen) koji bi mogli da predstave simboličko ponašanje i razvijene kognitivne sposobnosti Neandertalaca, i ovaj predmet je naleteo na ozbiljne kritike i odbijanje od strane odredjenog dela naučne zajednice.[5][6][7][8] Nalazi od ovakve simboličke svrhe su od primarnog značaja u istraživanjima Paleolita. Posebna pažnja je posvećena otkrićima koja prethode dolasku anatomski modernim ljudima u Evropu, iz perioda pre otprilike 40,000 godina.

Nalazište i slična otkrića u Sloveniji

[уреди | уреди извор]
Pećina Divje Babe, u Sloveniji.

Lokacija mesta je horizontalna pećina, 45 metara dugačka i 15 metara široka; pećina je 230 metara iznad reke Indrijce, blizu Cerkna, i dostupna je posetiocima. Istraživači koji rade ovde su pronašli više od 600 arheoloških predmeta u najmanje 10 nivoa, zajedno sa dvadeset ognjišta,[9] i skeletnim ostacima pećinskih medveda. Po izjavama muzeja, flauta se pripisuje Neandertalcima, u periodu "kraja srednjeg Pleistocena", pre oko 55,000 godina.[10]

Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, profesor Srečko Brodar je otkrio na desetine kostiju sa rupama na drugom nalazištu, u istočnim Karavankama, ali skoro sve to je uništeno tokom savezničkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, kada su ti predmeti bili čuvani u Celju. Od onih koje su sačuvane, najpoznatija kost je ona od donje vilice pećinskog medveda, sa tri rupe na sebi.[11]

Potočka zijalka, pećina u istočnim Karavankama.

Od vremena Drugog svetskog rata, pa do sad, pronadjeno je još nekoliko perforiranih kostiju. Ove kosti se danas čuvaju u Nacionalnom istorijskom muzeju Slovenije. Mitja Brodar, sin Srečka Brodara, koji je i sam pronašao dosta ovakvih kostiju sa rupama, smatra da se ovi predmeti datiraju samo u vreme poznog Musterijena i početka doba Orinjačke kulture. Kosti sa rupama , kao što su ove, koje su nadjene u Potočka zijalka pećini, se povezuju sa modernimKromanjoncima[4] i Mitja Brodar veruje da su one element Orinjačke kulture centralne Evrope.[12] Takodje misli da je flauta Divje Babe zapravo produkt modernih ljudi.

Neandertalska flauta

[уреди | уреди извор]

Za razliku od flauta Gornjeg paleolita, originalna dužina Divje Babe neandertalskog muzičkog instrumenta je sačuvana, što omogućava solidnu rekonstrukciju. Uzimajući u obzir potpunu sačuvanu dužinu, broj rupa na flauti i postojanje delimično sačuvanog otvora za usta na gornjem kraju, napravljena je prosta i sigurna rekonstrukcija ove flaute. Proces obnove je zasnovan na tome da je ovaj femur prvobitno bio artefakt, sa koga je neki mesojed kasnije (kada je ova flauta bila izgubljena ili bačena) odgrizao delove koji sada nedostaju. Ova flauta ispunjava sve uslove koji su potrebni da bi se ona nazvala najstarijim muzičkim instrumentom. Ti uslovi su: jasan arheološki i stratigrafijski kontekst, datiranje, objašnjenje nastanka, muzička verifikacija i dobro uporedjivanje sa kasnijim periodima. Ovaj nalazak je trenutno najsnažniji materijalni dokaz neandertalskog muzičkog afiniteta. Dati istrument je barem 10,000 godina stariji od najranijih duvačkih instrumenata Orinjačke kulture, koji su pronadjeni u nemačkim pećinama Hohle Fels, Geißenklösterle i Vogelherd.[13][14] Neandertalska flauta se danas izlaže u Nacionalnom muzeju Slovenije, u Ljubljani.

Opis Neandertalske flaute

[уреди | уреди извор]
Divje babe flauta - rupe

Kost od koje je ova flauta napravljena, je levi deo dijafize femura, dugačak 11,4 cm, i pripadao je mladunčetu pećinskog medveda, starom godinu ili dve. Na posteriornoj (zadnjoj) strani se nalaze dve potpune rupe (Rupa 2 i 3 na slici) u centru dijafize. Urez 1 (Rupa 1 na flauti) je lociran na proksimalnom kraju (eng. Proximal). Veći, polukružni urez (Urez 4 na flauti) je lociran na distalnom (eng. Distal) kraju. Na anteriornoj (prednjoj) strani se nalazi još jedan polukružni urez (Urez 5 kod pete rupe), blizu distalnog kraja. Ovaj urez je postavljen po dužini (longitudinalno) podjednako kao i treća rupa, koja se nalazi na zadnjoj strani. Rupa 2 i rupa 3 su otprilike iste veličine. Urez 1 i urez 5 su oba iste veličine, ali manji su od rupe 2 i 3. Sve rupe i urezi, osim četvrtog ureza koji je veći, poredjani su u liniju i nastali su na sličan način.[15][16] Deo kortikalne kosti, od proksimalnog kraja do treće rupe i od distalnog kraja do te iste, je ogreban. Na ovom mestu, longitudinalna vlaknasta struktura kosti je otkrivena. Na ivici rupe 3 se nalaze 2 paralelna mikro-ureza na ogrebanoj strani kosti, koji odgovaraju tragovima korišćenja kamenog alata.[15][16][13] Ogrebanost kortikalne kosti i ova dva paralelna mikro-ureza nam govore o ručnoj modifikaciji, pre nego što je izbušena treća rupa. Skraćivanjem kosti tamo gde je najdeblja, Neandertalci su sebi olakšali perforaciju ovog femura. Unutar medularne šupljine (iz koje je izvadjena sundjerasta kost) je polomljena kortikalna kost, kod ivice prve, druge, treće i pete rupe.[16] Fraktura unutrašnje ivice ovih rupa, koja je u obliku tunela, je tipično oštećenje koje se javlja tokom bušenja kortikalne kosti. Prisutnost ove frakture dokazuje da su se originalno nalazile četiri rupe na ovom femuru. Ne može se reći za četvrti urez da ima isto poreklo kao i druge rupe i urezi, zato što nema frakturu oblika tunela unutar medularne šupljine. Na zadnjoj strani femura, nalazi se fraktura u obliku latiničnog slova V (na proksimalnom kraju), koja dodiruje prvi urez. Slična fraktura je prisutna na prednjoj strani distalnog kraja, dodirujući peti urez. Fraktura u obliku slova V je tipično oštećenje od strane mesojeda, koje se desilo kada se flauta više nije koristila. Na proksimalnom kraju se nalazi deo koji je zaobljen sa obe strane (otvor za usta), a koji je sačuvan, i prekinut je ovom frakturom u obliku slova V, na prednjoj strani.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Turk I, Dirjec J, Kavur B. (1995). „The oldest musical instrument in Europe discovered in Slovenia?”. Rasprave 4. Razreda Sazu. 36: 287—293. 
  2. ^ Turk, I. (1997). „Turk, I. (ed.) 1997, Mousterian »Bone Flute« and Other Finds from Divje Babe I Cave Site, Slovenia.”. Opera Instituti Archaeologici Sloveniae 2, Ljubljana. 
  3. ^ „Neanderthal flute - The flute from Divje Babe”. web.archive.org. 2. 1. 2017. 
  4. ^ а б Omerzel-Terlep, Mira (4. 4. 2013). "Koščene piščali: pričetek slovenske, evropske in svetovne instrumentalne glasbene zgodovine" [Koštane flaute: Početak istorije instrumentalne muzike u Sloveniji, Evropa, i svet]. Etnolog (in Slovenian). стр. 292. 
  5. ^ d'Errico, Francesco; Villa Paola; Ana C. Pinto; Idarraga, Rosa Ruiz (1998). „"A Middle Palaeolithic origin of music? Using cave-bear bone accumulations to assess the Divje Babe I bone 'flute'".”. Antiquity. 72 (275): 65—79. 
  6. ^ Albrecht G, Holdermann C.S, Kerig T, Lechterbeck J, Serangeli J. (1998). „""Flöten" aus Bärenknochen—Die frühesten Musikinstrumente?"”. Archäologisches Korrespondenzblatt. 28: 1—19. 
  7. ^ Philip G. Chase, April Nowell (1998). „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”. Chicago Journals. 39 (4): 549—553. 
  8. ^ Morley, Iain (6. oktobar 2006). „"Mousterian Musicianship? The Case of the Divje Babe I Bone".”. Oxford Journal of Archaeology. 25 (4): 317—333. 
  9. ^ Turk, Ivan (1997-01-01). „Moustérienska »koščena piščal« in druge najdbe iz Divjih bab I v Sloveniji / Mousterian “Bone Flute” and Other Finds from Divje Babe I Cave Site in Slovenia”. Opera Instituti Archaeologici Sloveniae. ISSN 2670-5966. doi:10.3986/9789610503040. 
  10. ^ Turk, Ivan (1997-01-01). „Moustérienska »koščena piščal« in druge najdbe iz Divjih bab I v Sloveniji / Mousterian “Bone Flute” and Other Finds from Divje Babe I Cave Site in Slovenia”. Opera Instituti Archaeologici Sloveniae. ISSN 2670-5966. doi:10.3986/9789610503040. 
  11. ^ Šmid Hribar, Mateja; Torkar, Gregor; Golež, Mateja (12. 3. 2012). „"Potočka zijalka"”. Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem – DEDI (in Slovenian). Архивирано из оригинала 15. 5. 2012. г. 
  12. ^ Brodar, Mitja (28. jul 2011). „""Piščalka" iz Divjih bab ni neandertalska" [Divje Babe "flauta" nije od Neandertalaca] (Na slovenskom)”. gore-ljudje. Архивирано из оригинала 28. jul 2011. г. 
  13. ^ а б Turk, Matija; Turk, Ivan; Dimkaroski, Ljuben; Blackwell, Bonnie A.B.; Horusitzky, François Zoltán; Otte, Marcel; Bastiani, Giuliano; Korat, Lidija (2018). „The Mousterian Musical Instrument from the Divje babe I cave (Slovenia): Arguments on the Material Evidence for Neanderthal Musical Behaviour”. L'Anthropologie. 122 (4): 679—706. 
  14. ^ Turk, Matija; Turk, Ivan; Otte, Marcel (2020). „"The Neanderthal Musical Instrument from Divje Babe I Cave (Slovenia): A Critical Review of the Discussion"”. Applied Sciences. 10 (4): 1226. 
  15. ^ а б Turk, Ivan; Blackwell, Bonnie A.B.; Turk, Janez; Pflaum, Miran (2006). „"Résultats de l'analyse tomographique informatisée de la plus ancienne flûte découverte à Divje babé I (Slovénie) et sa position chronologique dans le contexte des changements paléoclimatiques et paléoenvironnementaux au cours du dernier glaciaire".”. L'Anthropologie. 110 (3): 293—317. 
  16. ^ а б в TUNIZ, C.; BERNARDINI, F.; TURK, I.; DIMKAROSKI, L.; MANCINI, L.; DREOSSI, D. (2011-08-28). „DID NEANDERTHALS PLAY MUSIC? X-RAY COMPUTED MICRO-TOMOGRAPHY OF THE DIVJE BABE ‘FLUTE’*”. Archaeometry. 54 (3): 581—590. ISSN 0003-813X. doi:10.1111/j.1475-4754.2011.00630.x. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Tomkela/песак_2&oldid=25744034”