Корисник:Тоницкмусиц/песак
| Тринаеста београдска гимназија | |
|---|---|
 Зграда XIII београдске гимназија | |
| Тип | државна |
| Основана | 1941. |
| Локација | Љешка 47 Београд |
| Држава | Србије |
| Директор | Бојан Вучковић |
| Веб-сајт | http://trinaestabggim.edu.rs/ |
Тринаеста београдска гимназија је гимназија са дугом традицијом која се налази на Бановом брду и основана је 1941. као реална гимназија, мада је кроз своју историју често мењала називе.
Историја
[уреди | уреди извор]Државна реална гимазија
[уреди | уреди извор]Гимназија је основана у јесен 1941. као “Дрзавна непотпуна месовита реална гимназија” на Бановом Брду у Београду са цетири разреда и сместена је у просторије основне сколе “Матија Бан”(данас основна скола “Јосиф Панциц”). Гимназија на Бановом брду започиње рад са 524 ученика у поподневној смени, док је пре подне у истој згради радила основна школа. С обзиром на Хитлерову окупацију Југославије, спроведене су одређене промене у наставном плану као што су увођење немачког језика 3 часа недељно али и стављање веронауке у први план и преименовање српско – хрватско – словеначког у српски. Приказују се филмови о успесима немачке армије на источном фронту које је било обавезно гледати и отпуштају се запослени за које се сумња да су симпатизери комунизма.
Настава у ратном периоду
[уреди | уреди извор]| број ученика | |||
|---|---|---|---|
| школска година | на почетку године | на крају године | број одељења |
| 1941 - 42. | 524 | 482 | 11 |
| 1942 - 43. | 559 | 522 | 12 |
| 1943 - 44. | 594 | 578 | 12 |
Током тих година је настава била знатно отежана и готово онемогућена. Априла 1944. школа се сели у Жарково, где је радила углавном под ведрим небом.
Рад у ослобођеној земљи
[уреди | уреди извор]Иако је Србија ослобођена 1944/45., тринаеста гимназија није почела са радом 15. септембра услед најављених борби за коначно ослобођење Београда. Након што је Србија коначно изборила независност, "Дванаеста мешовита гимназија" (како се тада називала) је у марту имала 696 ученика распоређених у 11 одељења(број ученика се кретао од 60 - 68 по одељењу). Настава је продужена до краја јуна када су одржани и испити.
Тринаеста београдска гимназија
[уреди | уреди извор]Од марта 1964. године, данашња Тринаеста београдска Гимназија рад почиње под називом „Гимназија – Београд“ и подигнута је нова зграда у којој се и данас одржава настава. У јесен 1965. године, уређено је школско двориште и засађено је 100 стабала и садница, а наредне године је подигнута ограда око школског дворишта. Почетак радова је био отежан, па се за то време, привремено, настава држала у хемијској школи. До усељења у нови објекат долази 20. октобра 1964. Школа је носила назив "Гимназија Београд". Прве и друге школске године, у новој згради, гимназија је радила у једној, а управно-административна школа у другој смени. Без кабинета, фискултурне сале, спортских терена, библиотеке и већег броја професора, она је била само нужни смештај са 427 ученика и 13 професора. Треба напоменути да је у току прве школске 1964/65. године основано Спортско друштво за физичку културу „Бановац". У пролеће 1968. године одиграна је утакмица између првог тима Црвене Звезде и XIII београдске гимназије. Екипу састављену од ученика Гимназије предводили су њихови другови Драган Џајић и Станислав Караси, тадашњи првотимци Црвене Звезде и државне репрезентације Југославије. 1965. је за директора изабрана професорка Мирјана Чабрић.
Школа за усмерено образовање и васпитање “Београдски батаљон”
[уреди | уреди извор]Закон о образовању и васпитању из 1976. године, у циљу припреме дјака за производна занимања, доводи до промена образовног система и уводи обавезно усмерено образовање . I и II разред школовања су представљале заједничку основу средњег усмереног образовања, док су III и IV разред имали за циљ припрему за одредјена занимања. XIII Београдска гимназија уписује 1977/78 прву генерацију ђака по новом систему у оквиру кога постоји обавезних 10 радних дана производног рада у ОУР-има (Оранизација Удруженог Рада). Школске 1979/80 школа уписије ђаке у оквиру 4 струке и 9 занимања: Култура и јавно информисање, преводилачка струка, математичко-техничка струка и природно-техничка струка уз обавезну 4-5 недељну праксу у радним организацијама. 1980. год. скола мења назив у Школа за усмерено образовање и васпитање „Београдски батаљон“ . Десет година након усвајања закона увидело се да реформа има мањкавости. Потребе привреде нису биле усаглашене са школовањем кадра, те је велики број свршених дјака остајао без посла. Истовремено је наставни кадар пролазио кроз низ потешкоћа у процесу преображаја школског програма са једног(гимназијског) на други(привредни) ниво. Законом из 1986. године XIII београдска гимназија се делимично враћа на стари систем и образује ученике како за рад тако и за наставак факултетског образовања. Ученици се уписују на два смера: природно - математички и друштвено - језички. Школа је проширена уз доградњу једног спрата чиме се добило десет нових кабинета и сала за свечаности. Школа осваја низ награда на опшинским, градским и републичким такмичењима. 1989. године укидају се заједничке основе и усваја компромисно решење измедју усмереног образовања и гимназије.
Повратак гимназији
[уреди | уреди извор]1990/91.године законом о средњем образовању у васпитању, враћена је гимназија. Из наставе је избачен предмет марксизам и социјалистичко самоуправљање, а наставни садржај основа технике и производње замењене су основама информатике и рачунарства. Уметност се делила на два посебна предмета - ликовна и музичка култура. У наставу су поново враћени предмети филозофија, социјологија и психологија, а уведен је и предмет устав и права грађана. Поменути предмети и многи други доживели су промене унутар садржаја. Одбрана и заштита имала је и даље теоретску и практичну обуку, али ће она бити коначно укинута школске 1994/95. Вредно је поменути сусрет директора, одржаног у Првој београдској гимназији. Том приликом обновљен је рад Заједнице гимназија Србије,чији је циљ решавање проблема у раду у новим условима. Септембра 1991.године школи је враћен некадашњи назив Тринаеста београдска гимназија. 1991/2.године рад у школи је био изузетно отежан услед ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини и сецесије Словеније. 1992/3.година почела је у знаку многих промена и проблема као што су недостатак грејања, па се настава одвијала у јако тешким условима све до зимског распуста. Школске 1996.године био је велики штрајк у историји школства у Србији. I наредне две године протичу у знаку повремених штрајкова,незадовољстава и несугласица.
Гимназија у новом веку
[уреди | уреди извор]Почетком XXI века гимназија се, услед тешких друствених околности и ситуација које су јој предходиле нашла у стању декаденције које се задржало до пада својствене диктатуре (5.октобар). Школску 2000/01 годину карактерише непланирана обустава рада, штрајкови упозорења и бојкотовање наставе од стране ученика. Рад директора у том периоду је био интезиван како би се пронашло решење за успешно привођење краја школске године уз подршку чланица школског одбора и представника Министарства просвете Србије. На предлог колектива за вршиоца дужности директора именована је професорка Радмила Гошевић. Наставна година је приведена крају уз скраћене часове. [1]
Кратак преглед значајнијих година
[уреди | уреди извор]- Мај 1964 - подигнута је зграда у којој се и данас одржава настава. Тринаеста београдска гимназија почиње рад под називом "Гимназија-Београд".
- 1965 - уређено је школско двориште и засађено је 100 стабала и садница
- 1977/78 - школа уписује прву генерацију ђака по новом систему у оквиру којег постоји обавезних 10 радних дана производног дана у Организацији Удружења рада
- 1979/80 - школа уписује ђаке у оквиру 4 струке и 9 занимања
- 1980 - школа мења назив у Школа за усмерено образовање и васпитање "Београдски батаљон"
- 1986 - Тринаеста београдска гимназија се делимично враћа на стари систем и ученици се уписују на два смера: природно - математички и друштвено-језички
- 1989 - укидају се заједничке основе и усваја компромисно решење између усмереног образовања и гимназије
- 1990/91 - законом о средњем образовању враћена је гимназија
- 1991 (септембар) - школи је враћен некадашњи назив Тринаеста београдска гимназија
- 1996 - велики штрајк у историји школства у Србији
Секције
[уреди | уреди извор]Тринаеста гимназија има следеће секције:
- Драмска секција,
- Новинарска секција,
- Хемијска секција,
- Билошка секција,
- Ликовна секција,
- Кинески језик,
- Црвени крст,
- Спортска секција,
- Интернест,
- Планинарска секција.
Знаменити ученици и професори
[уреди | уреди извор]Тринаесту београдску гимназију су похађали следећи ученици и професори: [2]
- Милован Данојлић - писац. Објавио је 67 књига песама, есеја, записа. Добитник је 27 награда као сто су ,,Змајева”, ,,Нинова”,
- Проф. др Војислав Илић - писац, професор гимназије од 1941-1959.године. Бавио се писањем поезије и прозе.
- Душан Матковић - председник у влади Србије крајем XX века
- Иван Мастиловић - члан алпинистичке експедиције која је ишла на Хималаје.
- Милица Пешић - новинар Би-Би-Си-а.
- Оливера Јовичевић - новинарка која данас води једну од најгледанијих емисија на РТС Београд1 - ,,Упитник”.
- Маја Жежељ - ТВ водитељ,водитељ дневника на Новој1
- Светислав Гонцић - глумац.
- Драгана Огњеновић - костимограф, модни креатор
- Горан Живановић - голман ,,ФК Црвена звезда”
- Драган Тешић - председник Општине Чукарица од 2003. до 2008.године.
- Милош Солдатовић - познати камерман
- Драган Колунџија - песник
- Ђорђе Рашета - стручњак за сателитске комуникације
- Драган Џајић - директор “ФК Црвена Звезда”
- Биљана Вилимон - сликарка
- Милан Делчић Делча - музичар, драматург и телевизијски водитељ
- Нина Радојичић - представник Србије на песми Евровизије
Референце
[уреди | уреди извор]