Драган Колунџија

Драган Колунџија
Драган Колунџија
Пуно име	Драгомир Драган Колунџија
Датум рођења	(1938-08-29)29. август 1938.
Место рођења	Горње Водичево, Краљевина Југославија
Датум смрти	19. јул 2020.(2020-07-19) (81 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Занимање	књижевник, пјесник

Драган Колунџија (Драгомир Драган Колунџија) (Горње Водичево, 29. август 1938 — Београд, 19. јул 2020) био је српски и југословенски књижевник и пјесник. Добитник је награде „Књижевни вијенац Козаре“ 2011. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Биографија

Рођен је у засеоку Трњаци у Горњем Водичеву 1938. године. Мајка му се звала Анђа, а отац Симо је био солунски добровољац и учесник битке на Кајмакчалану. Године 1942. његова родна кућа и село су запаљени, након чега су га родитељи одвели у српски збјег у Водичеву a одатле на Козару гдје га је отац, заједно са мајком, сакрио у земуницу. Крај Другог свјетског рата је дочекао као сироче. Основну школу је започео у обновљеној кући своје сестре Виде Шурлан. Његов ујак Ђуро, коме су усташе у Пољавницама поклале читаву породицу, је 1948. дошао у Горње Водичево и усвојио га. Остатак основне и средњу школу је завршио у Београду. Дипломирао је 1965. југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Након завршених студија запослио се као уредник књижевне трибине на „Коларцу”, где је провео читав радни век. Једно краће време предавао је српски језик у Француској ђацима пореклом из Југославије.

Када је био ученик Основне школе „Јосиф Панчић" у Београду, прву пјесму му је објавио Младен Ољача. У листу „Омладина“ је 1954. објавио пјесму „Твој глас“, а након тога своје пјесме објављује и у други часописима. Прву збирку сабраних пјесама „Затвореник у ружи“ је објавио 1957, са свега седамнаест година, а о њој је његов генерацијски пријатељ Бранко Миљковић записао да је „јабука од злата у башти наше најмлађе поезије”.

Тематика којом се бави су ратна страдања Срба за вријеме Другог свјетског рата на Козари, Крајини, усташки логор Јасеновац, страдање његове породице и слично.

Радио је као уредник катедре за књижевност на Коларчевом народном универзитету у Београду. Био је ожењен супругом Душанком са којом има сина Игора. Живео је и радио у Београду, где је и преминуо, 19. јула 2020. године од последица корона вируса.

Легат Драгана Колунџије

Легат Драгана Колунџије налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Садржи бројне фотографије, књиге из личне библиотеке и књиге са посветама колега, награде које су му за живота уручене, међу којима је и повеља „Књижевни вијенац Козаре”.

• 
  Повеља Књижевни вијенац Козаре, Драгану Колунџији
• 
  Књига са посветом Бранка Ћопића Драгану Колунџији
• 
  Књига са посветом Матије Бећковића Драгану Колунџији
• 
  Фотографија Драгана Колунџије
• 
  Колунџија и Десанка Максимовић
• 
  Цртеж Колунџије, насртао Предраг Бајо Луковић

Награде

Драган Колунџија носилац је високог националног признања за посебан допринос на пољу културе у Србији Осим тога, уручене су му и бројне награде, међу којима су:

• Вукова награда
• Награда „Бранко Ћопић”, за збирку поезије Козара, опет, 1993.
• Награда „Младост”
• Награда „Драгојло Дудић”
• Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу песама Затвореник у ружи, 2004.
• Награда „Књижевни вијенац Козаре”, 2011.

Дјела

Збирке пјесама

• Затвореник у ружи (1957)
• Чувари светлости
• Орах
• Слово за повратак
• Заустављен живот
• Злато и родитељи
• Која година која звезда
• Поглеђево
• Тамне војске
• Звоно за повратак
• Остављено светло
• Очевина
• Свежањ кључева
• Године које проћи неће
• Заустављене капи
• Несванулице
• Дневник затвореника у ружи

Литература

• Рат и дјеца Козаре, Радоје Лукић, Књижевне новине, Треће измјењено и допуњено издање, Београд, (1990)

Спољашње везе

• Одлазак Драгана Колунџије („Политика”, 22. јул 2020)