Пређи на садржај

Легат Исидоре Секулић

С Википедије, слободне енциклопедије
Легат Исидоре Секулић
Легат Исидоре Секулић
Оснивање1958.
ЛокацијаБеоград
 Република Србија
ВрстаЛегат

Легат Исидоре Секулић је посебан, пошто је позната књижевница, усменом жељом, која је касније одлуком Другог среског суда у Београду и законски потврђена, оставила своју личну библиотеку Универзитетској библиотеци Светозар Марковић.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Исидора Секулић била је српска књижевница, академик и прва жена члан Српске академије наука и уметности.

У оквиру фонда Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду, са ознаком ПБ20, налази се легат, као и Спомен-соба Исидоре Секулић.

Исидора Секулић није хтела да остави писани тестамент, нити било какву опоруку. Своју последњу жељу изјавила је пред блиским пријатељима, међу којима су били: Ели Финци, Васко Попа, Миодраг Павловић и Живорад Стојковић.[2] На основу решења Другог среског суда у Београду, Универзитетска библиотека Светозар Марковић добила је заоставштину Исидоре Секулић, и то:

  • Библиотеку
  • Збирку рукописа
  • 21 уметничку слику
  • Намештај радне собе са писаћом машином и
  • Личне предмете

Ова библиотека броји близу 2.000 наслова у преко 3.000 свезака књига и осамдесетак наслова разних часописа.[1]

У Библиотеци се налазе, поред дела аутора и оргинална издања страних аутора које је преводила и дела других домаћих писаца. Књиге су углавном из области сликарства, језика, музике и историје филозофије. Збирка садржи рукописе, дактилографисане радове са исправкама и нека лична документа.

На сајту Универзитетска библиотеке налазе се дигитализовани рукописи Исидоре Секулић.

Предмети из легата Исидоре Секулић

[уреди | уреди извор]

Међу предметима из легата налазе се:

Признанице

[уреди | уреди извор]

Исидора је педантно чувала своје признанице, којих је било више од хиљаду. Доста новца издвајала је за претплату на стране часописе и књиге. Ту су још признанице о плаћеној струји, станарини, услуге димничара, куповина траке за машину, затим признанице о прилогу Српској православној цркви итд.[2]

Разгледнице

[уреди | уреди извор]

Поред књижевности, Исидорина велика љубав била су и путовања са којих је доносила разгледнице. У збирци се налази 187 разгледница градова, катедрала и уметничких дела.

Лични предмети

[уреди | уреди извор]

У збирци се од личних ствари налази пасош, рецепти, округле наочаре, кључ од радног стола, мала сребрна икона са приказом крштења, лупа за читање, слике са путовања и др.

Уметничке слике

[уреди | уреди извор]

У спомен соби налазе се слике њених пријатеља и савременика: Милана Коњовића, Зоре Петровић, неколико акварела Александра Белића, Радовића, Емануела Видовића, као и цртеж Милене Павловић-Барили.[2]

Намештај радне собе

[уреди | уреди извор]

Намештај Спомен собе чини: стилски кожни табуре, четри кожне фотеље, секретер, ормар, сет малих столова, зидни сат, радио "Космај", лампа са извезеним абажуром, два месенгана чирака.[3]

Књиге са посветом

[уреди | уреди извор]

У легату се налази око 180 књига са посветом, међу којима су и посвете великих имена српске културе као што су: Иво Андрић, Милош Црњански, Александар Белић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Аница Савић-Ребац.[2] На тридесетак књига налазе се и посвете страних писаца.

Исидорине белешке

[уреди | уреди извор]

На маргинама појединих књига Исидора је остављала и своје белешке писане обичном оловком.


Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Филиповић, Даница. „Посебне библиотеке (легати) у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду”. Растко. Приступљено 30. 9. 2020. 
  2. ^ а б в г Пуцаревић, Светлана. „Легат Исидоре Секулић у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић"”. Легати и библиотеке целине (Библионет 2016, Крагујевац, 26-28. мај. - Београд : Заједница матичних библиотека Србије ; Крагујевац : Народна библиотека "Вук Караџић", 2016.): 92-100. 
  3. ^ „Библиотеке легати као чувари културног наслеђа”. Кућа-Стил. Приступљено 30. 9. 2020.