Пређи на садржај

Лико из Троаде

С Википедије, слободне енциклопедије
Лико из Троаде, приказан као средњовековни учењак у Нирнбершкој хроници

Лико из Троаде (Грчки: Λύκων, транслит. Lýkōn, gen.: Λύκωνος оквирно 299 – оквирно 225. п. н. е.),[1] син Астијанакса, био је перипатетички филозоф и Стратонов ученик, кога је наследио на месту начелника перипатетичке школе, в. 269. п. н. е.;[1] на тој функцији је био више од четрдесет четири године.

Наводи се да је учио код дијалектичара Пантоида.[2]

Ликон је боравио у Пергамону, под патронатом Еумена I и Атала I Сотер. Антиох II Тео је покушавао да га убеди да пређе да ради у његову земљу.[3] Његови савети су у неколико наврата били од велике помоћи Атињанима.[4] Био је слављен због своје елоквенције.[5]

Према Диогену Лаетију, Антигон Каристски је изјавио да је лепота његових изрека везана за њега, као што су лепота и слаткоћа јабуке везане за јабуку, без могућности да се пренесу на било шта друго.[6] Био је и цењени васпитач дечака.[7]

Наводи се да је Хермип из Смирне истицао његово уредно одевање и квалитет материјала одеће.[8] Поклањао је велику пажњу телу као и уму, и, непрестано је тренирао и такмичио се у атлетским дисциплинама, био је изузетно здрав и робустан.

Био је љути ривал перипатетичком филозофу Хијерониму са Родоса.[9] Ликов најистакнутији ученик у перипатетичкој школи био је Аристо Цеоски који га је можда наследио на месту челника школе.

Умро је од гихта у 74. години.

Међу њговим списима је вероватно било и дело О ликовима (слично делу Теофраста), чији је фрагмент сачувао Рутилијус Лупус,[10] иако ниједан антички писац не помиње наслов књиге. Из писања Цицерона[11] и Климента Александријског[12] произилази да је писао о границама добра и зла (лат. De Finibus). Апулеј сугерише да је написао дело о природи животиња.[13] Поред тога, тврдило се да је Ликов тестамент пронашао Лаертије.[14]

Диоген Лаертије је Ликоу из Троаде приписао додатни број изрека којима је демонстрирана његова горе поменута елоквенција.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Dorandi 1999, стр. 53.
  2. ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 68.
  3. ^ Laërtius 1925, § 67.
  4. ^ Laërtius 1925, § 66.
  5. ^ comp. Cicero, de Finibus, v. 5
  6. ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 65.
  7. ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 66.
  8. ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 68.
  9. ^ Laërtius 1925, § 68.
  10. ^ Rutilius Lupus, de Figuris, ii. 7
  11. ^ Cicero, Tusculanae Quaestiones, iii. 32
  12. ^ Clement of Alexandria, Stromata, ii.
  13. ^ Apuleius, Apologia, 36
  14. ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 69-74.
  15. ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 65-67.

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Fortenbaugh, W.; White, S. (2004). Lyco of Troas and Hieronymus of Rhodes: Text, Translation and Discussion. Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0253-8.