Liko iz Troade
Liko iz Troade (Grčki: Λύκων, translit. Lýkōn, gen.: Λύκωνος okvirno 299 – okvirno 225. p. n. e.),[1] sin Astijanaksa, bio je peripatetički filozof i Stratonov učenik, koga je nasledio na mestu načelnika peripatetičke škole, v. 269. p. n. e.;[1] na toj funkciji je bio više od četrdeset četiri godine.
Život
[uredi | uredi izvor]Navodi se da je učio kod dijalektičara Pantoida.[2]
Likon je boravio u Pergamonu, pod patronatom Eumena I i Atala I Soter. Antioh II Teo je pokušavao da ga ubedi da pređe da radi u njegovu zemlju.[3] Njegovi saveti su u nekoliko navrata bili od velike pomoći Atinjanima.[4] Bio je slavljen zbog svoje elokvencije.[5]
Prema Diogenu Laetiju, Antigon Karistski je izjavio da je lepota njegovih izreka vezana za njega, kao što su lepota i slatkoća jabuke vezane za jabuku, bez mogućnosti da se prenesu na bilo šta drugo.[6] Bio je i cenjeni vaspitač dečaka.[7]
Navodi se da je Hermip iz Smirne isticao njegovo uredno odevanje i kvalitet materijala odeće.[8] Poklanjao je veliku pažnju telu kao i umu, i, neprestano je trenirao i takmičio se u atletskim disciplinama, bio je izuzetno zdrav i robustan.
Bio je ljuti rival peripatetičkom filozofu Hijeronimu sa Rodosa.[9] Likov najistaknutiji učenik u peripatetičkoj školi bio je Aristo Ceoski koji ga je možda nasledio na mestu čelnika škole.
Umro je od gihta u 74. godini.
Dela
[uredi | uredi izvor]Među njgovim spisima je verovatno bilo i delo O likovima (slično delu Teofrasta), čiji je fragment sačuvao Rutilijus Lupus,[10] iako nijedan antički pisac ne pominje naslov knjige. Iz pisanja Cicerona[11] i Klimenta Aleksandrijskog[12] proizilazi da je pisao o granicama dobra i zla (lat. De Finibus). Apulej sugeriše da je napisao delo o prirodi životinja.[13] Pored toga, tvrdilo se da je Likov testament pronašao Laertije.[14]
Diogen Laertije je Likou iz Troade pripisao dodatni broj izreka kojima je demonstrirana njegova gore pomenuta elokvencija.[15]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Dorandi 1999, str. 53.
- ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 68.
- ^ Laërtius 1925, § 67.
- ^ Laërtius 1925, § 66.
- ^ comp. Cicero, de Finibus, v. 5
- ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 65.
- ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 66.
- ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 68.
- ^ Laërtius 1925, § 68.
- ^ Rutilius Lupus, de Figuris, ii. 7
- ^ Cicero, Tusculanae Quaestiones, iii. 32
- ^ Clement of Alexandria, Stromata, ii.
- ^ Apuleius, Apologia, 36
- ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 69-74.
- ^ Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, Book 5, Life of Lycon, 65-67.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Dorandi, Tiziano (1999). „Chapter 2: Chronology”. Ur.: Algra, Keimpe; et al. The Cambridge History of Hellenistic Philosophy. Cambridge: Cambridge University Press. str. 53. ISBN 9780521250283.
Laërtius, Diogenes (1925). „The Peripatetics: Lyco”. Lives of the Eminent Philosophers. 1:5. Prevod: Hicks, Robert Drew (Two volume izd.). Loeb Classical Library.
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]- Fortenbaugh, W.; White, S. (2004). Lyco of Troas and Hieronymus of Rhodes: Text, Translation and Discussion. Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0253-8.
