Обрен Пјевовић

Обрен Пјевовић
Обрен Пјевовић
Датум рођења	1919
Место рођења	Доња Горевница, Краљевство СХС
Датум смрти	4. јануар 1991. (71/72 год.)
Место смрти	Мрчајевци, СФР Југославија

Обрен Пјевовић (Доња Горевница, 1919 — Мрчајевци, 1991) био је српски текстописац, композитор и аутор преко 100 песама писаних у духу изворног народног мелоса.

Биографија

Био је земљорадник, са завршеном основном школом. Од 1941. до смрти живео у Мрчајевцима.

Неке од његових песама и данас су веома популарне: Са Рудника и Авале, Дуга ли је Јелица планина, Волео сам девојку из града, Еј, да ми је и друге. Певају их најпознатији српски певачи, као што су Предраг Гојковић Цуне, Мирослав Илић, Добривоје Топаловић. Аутор је више песама које нису за певање (Џенарика, рецимо, са стихом који је посебно истицао др Драгиша Витошевић, који га је уврстио у антологију савремених српских песника са села Орфеј међу шљивама, Крагујевац, 1963: Буј ројила воћке ме чика).

Године 2005. објављена је, посмртно, збирка његових изабраних песама. Његова сестричина је Гордана Минов-Јевтовић, оперска певачица и професор.^{[тражи се извор]}

По њему је названа улица у Мрчајевцима.^[1]

Најпознатије песме

1. Далеко си сада 2. Еј да ми је 3. Моравско предвечерје 4. Мрчајевци моје родно село 5. Ој Мораво тија реко 6. Шумадија 7. Кафу ми драга испеци 8. Отаџбина 9. Девојка из града 10. Ја сам млада жито жела 11. Ја вечерам капија се шара 12. Дуга ли је Јелица планина 13. Гина 14. Пластим суву траву 15. Кад запевам овако малена 16. Једина је зеља моја 17. Хватао сам лопова 18. Песма тугу збори/Песма мајци 19. Кад у јесен лишће жути 20. На Дрини ћуприја 21. Куцо моја са седам прозора 22. Кад кроз село прођем 23. Најлепше си село моје мало 24. Зора руди а песма се чује 25. Шта је живот 26. Нано нано 27. Невена 28. Ој облаче немој на ораче 29. Поље је певало 30. Прело 31. Сама сам 32. Тракторче

Референце

^ „Српски земљорадник који је написао ванвременске хитове народне музике добио своју улицу: "Његово дело ће остати део српске историје"”. Прва. 6. 3. 2022. Приступљено 13. 3. 2022.

Спољашње везе

„Купусијада” у Мрчајевцима данас почиње „Обреновањем”: задња пошта Шумадија (Глас западне Србије, 13.09.2019)

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] „Српски земљорадник који је написао ванвременске хитове народне музике добио своју улицу: "Његово дело ће остати део српске историје"”. Прва. 6. 3. 2022. Приступљено 13. 3. 2022.

[1]