Obren Pjevović
Obren Pjevović | |
---|---|
Datum rođenja | 1919 |
Mesto rođenja | Donja Gorevnica, Kraljevstvo SHS |
Datum smrti | 4. januar 1991.71/72 god.) ( |
Mesto smrti | Mrčajevci, SFR Jugoslavija |
Obren Pjevović (Donja Gorevnica, 1919 — Mrčajevci, 1991) bio je srpski tekstopisac, kompozitor i autor preko 100 pesama pisanih u duhu izvornog narodnog melosa.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Bio je zemljoradnik, sa završenom osnovnom školom. Od 1941. do smrti živeo u Mrčajevcima.
Neke od njegovih pesama i danas su veoma popularne: Sa Rudnika i Avale, Duga li je Jelica planina, Voleo sam devojku iz grada, Ej, da mi je i druge. Pevaju ih najpoznatiji srpski pevači, kao što su Predrag Gojković Cune, Miroslav Ilić, Dobrivoje Topalović. Autor je više pesama koje nisu za pevanje (Dženarika, recimo, sa stihom koji je posebno isticao dr Dragiša Vitošević, koji ga je uvrstio u antologiju savremenih srpskih pesnika sa sela Orfej među šljivama, Kragujevac, 1963: Buj rojila voćke me čika).
Godine 2005. objavljena je, posmrtno, zbirka njegovih izabranih pesama. Njegova sestričina je Gordana Minov-Jevtović, operska pevačica i profesor.[traži se izvor]
Po njemu je nazvana ulica u Mrčajevcima.[1]
Najpoznatije pesme
[uredi | uredi izvor]1. Daleko si sada 2. Ej da mi je 3. Moravsko predvečerje 4. Mrčajevci moje rodno selo 5. Oj Moravo tija reko 6. Šumadija 7. Kafu mi draga ispeci 8. Otadžbina 9. Devojka iz grada 10. Ja sam mlada žito žela 11. Ja večeram kapija se šara 12. Duga li je Jelica planina 13. Gina 14. Plastim suvu travu 15. Kad zapevam ovako malena 16. Jedina je zelja moja 17. Hvatao sam lopova 18. Pesma tugu zbori/Pesma majci 19. Kad u jesen lišće žuti 20. Na Drini ćuprija 21. Kuco moja sa sedam prozora 22. Kad kroz selo prođem 23. Najlepše si selo moje malo 24. Zora rudi a pesma se čuje 25. Šta je život 26. Nano nano 27. Nevena 28. Oj oblače nemoj na orače 29. Polje je pevalo 30. Prelo 31. Sama sam 32. Traktorče
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Srpski zemljoradnik koji je napisao vanvremenske hitove narodne muzike dobio svoju ulicu: "Njegovo delo će ostati deo srpske istorije"”. Prva. 6. 3. 2022. Pristupljeno 13. 3. 2022.