Огуски језици
| огуски језици | |
|---|---|
| југозападнотуркијски језици | |
| Географска распрострањеност | југозападна и средња Азија, југоисточна и источна Европа |
| Језичка класификација | туркијски језици
|
| Подподела | |
| Глотолог | oghu1243[1] |
 | |
Огуски или југозападнотуркијски језици, су огранак туркијских језика. Ови језици су у употреби углавном у југозападној и средњој Азији, а у мањој мери и у југоисточној и источној Европи. Укупан број говорника ових језика је око 110 милиони људи.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]- Губљење почетног /h/
- Губљење инструментала -n
- Озвучување плозивних испред предњих самогласника
- Губљење q/ɣ иза ɯ/u (нпр. quru < quruq ("суво"); sarɯ < sarɯɣ ("жута"))
- Промена -gan у -an
Језици
[уреди | уреди извор]| пратуркијски | огуски
|
саларски | ||
| западни огуски |
| |||
| источни огуски | ||||
| јужни огуски |
| |||
- Изумрли печенешки језик је највероватније био огуски језик, али није довољно добро документован, због чега је обично изостављен из класификације.[2]
Битно је поменути и да су два кипчачка језика кримскотатарски и урумски, под великим утицајем огуских језика, пре свих под утицајем турског.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Oghuz”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Баскаков, Н. А. Тюркские языки, Москва 1960, с. 126-131.
Литература
[уреди | уреди извор]- Johanson, Lars; Csató, Éva Ágnes (1998). The Turkic Languages. London: Routledge. ISBN 0-415-08200-5.
- Menges, Karl H. (1995). The Turkic Languages and Peoples. Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 3-447-03533-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
