Пали инквизитор (новела)
„Пали инквизитор“ (поднасловљена: готска новела) је антиутопијска и постмодернистичка новела са елементима хришћанске фантастике коју је написао Алекса Ђукановић (1998), а издата је у Библиотеци ОПУС издавачке куће Пресинг 2021. године.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]Радња новеле смештена је у не тако далекој будућности, у Риму, у Апостолској палати, у Ватикану – где група најеминентнијих ватиканских егзорциста врши обред истеривања нечастивог из запоседнутог папе Силвестера VIII. Ђавоимани папа притом умире, ватиканска политичка машинерија све чини да сакрије и заташка застрашујући догађај, а убрзо канонизује и проглашава папу Силвестера VIII за свеца.
Значај новеле
[уреди | уреди извор]Пали инквизитор пре свега тематизује религијско лицемерје а затим и неке од савремених политичко-друштвених табуа. Но, ова новела, на седамдесетак страна превасходно носи у себи оштру критику друштва, цркве, и сваке људске заједнице „где су људи спремни зарад частољубља и каријеризма на фаустовски пакт са ђаволом“. Људске ликове у Палом инквизитору представљају раблеовске разобличене карикатуре: грешни папа Силвестер VIII, отац Франческо – који представља оличење људског полтронства, затим кардинали Умберто Вазари и Ангело Роси, као и на десетине неименованих упосленика у великој машинерији политичке и религијске моћи Ватикана, али – без сумње аутор је успео да их прикаже, све заједно као једну „галерију моралних наказа“, и да таквим дескрипцијама (које су помешане са знатним фрагментима чисте фантастике или фантастичног реализма) апсолутно реално прикаже основне људске особине у тренутку дограбљења било какве земаљске моћи – за шта је метафора Ватикана као места и симбола „религијске“ моћи кроз векове (а који је више него и једна друга политичка или верска организација у историји, био потресан сличним скандалима) узета као најпогоднија.
Књижевна критика и реакције
[уреди | уреди извор]Књижевна критика и читаоци су врло афирмативно оценили Ђукановићеву новелу Пали инквизитор. Навешћемо само неке од критичких судова. Зоран Живковић, књижевник и најпознатији теоретичар фантастике код нас, описао је Ђукановићевог Палог инквизитора „китњастом, и готово барокном новелом“; писац и преводилац, Жарко Радаковић у кратком предговору који је публикован у књизи, у изворном издању Пресинга, написао је:
„... Попут филмског аутора Квентина Тарантина Алекса Ђукановић се уписује у историографију и од ње и њених некада пребрзо произведених факата чини оно што је једино могуће: враћа ствари на почетак, у време пре него што ће историјске чињенице настати (...) утолико се Ђукановић најслободније и најсувереније препушта свим књижевно-уметничким поступцима: бриљантним (овде барокним па и раблеовским) језиком искривљује реалије, увећава их, смањује, карикатуризује, гужва их, па их исправља, пегла, баца у кош, те их вади из коша да бих их свакојако онеобичавао, зачуђавао, преобраћао у нешто друго, преображено.“;
Мирољуб Тодоровић, књижевник и утемељивач неоавангардне сигналистичке уметности:
„Бритким наративним рукописом Алекса Ђукановић створио је једну веома успелу фантазмагоријску новелу!“
Мср Душан Пејић, председник жирија за доделу Просвјетине књижевне награде "Звонимир Шубић“:
„Пали инквизитор издваја се међу осталима већ и на графостилемском плану, односно визуелно, будући да се аутор у њој вјешто користи и курзивом и верзалом, али и фуснотама, што текст чини примамљивим већ на први поглед. Мноштво фуснота, обиље стручне и латинске лексике, као и навођење (реалних или измаштаних) извора и грађе за овај рад – представља вјешто и успјело постмодернистичко комбиновање (псеудо)научнога и књижевноумјетничкога стила. Доминантан књижевни метод који је примјењен у овој причи је нешто што се данас не виђа често – па је тако изузетак међу осталим радовима – а то је гротеска, у комбинацији са иронијом, сарказмом, хумором и сатиром. Попут Раблеа у Гаргантуи и Пантагруелу аутор у Палом инквизитору разобличава скривену страну Римокатоличке цркве, а прије свега религијско лицемјерје попут оног молијеровског у Тартифу ако не и горег. Римокатоличка црква је, као што је и општепознато, и кроз вијекове, а нарочито у посљедње вријеме имала бројне и разноврсне скандале, па није ни чудо што аутор баш њу тематизује, али овдје не треба Римокатоличку цркву схватити буквално него у једном симболичком кључу, као симбол свих вјерских (и не само њих) заједница, гдје су људи зарад частољубља и каријеризма спремни на свашта, па и на фаустофски пакт са ђаволом (чак и папа а некмоли остали). Вјешто приказан и караказан полтрона који увијек неумитно постоје око великих и моћних, па и око симбола таквих – што је у овом случају измишљени папа. Необичан је и оригиналан стил којим је приповијетка испричана, а неодољиво подсјећа на дјела барокне (под утицајем цркве, мистицизам) књижевности, по својој кићености, расплинутости, претјеривањима, латинизмима, библијским алузијама итд., што је потпуно саобразно тематици дјела, а то је критика друштва и цркве“.[2]
Литерарни утицаји
[уреди | уреди извор]Утицаји других књижевних дела на Ђукановићевог Палог инквизитора су знатни. Понајпре Раблеов Гаргантура и Пантагруел, затим Мајстор и Маргарита Булгакова, след приповедања и обиље фуснота подсећа на пародирани прозни поступак Х. Л. Борхеса, док поетика страве у готском маниру, највише наличи на стокеровску. Референтна тачка је роман Андреа Жида Подруми Ватикана. [3][4]
Награде
[уреди | уреди извор]Новела је првонаграђена Просвјетином књижевном наградом „Звонимир Шубић“ за 2021. годину, на конкурсу СПКД Просвјете[5][6], и Наградом "Лукијан Мушицки" 2022. године.[7][8][9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ђукановић, Алекса (18. 1. 2022). „Изабрана дела Алексе Ђукановића”. Конкурси региона. Приступљено 8. 2. 2022.
- ^ Часопис "Сребрни Вијенац" бр. III, СПКД "ПРОСВЈЕТА" (2021). „"Пали инквизитор", новела (прва награда "Звонимир Шубић" 2021)”. Часопис "Сребрни вијенац": 20. стр. Архивирано из оригинала 04. 02. 2022. г. Приступљено 04. 02. 2022.
- ^ Брезар, Стефан (10. 1. 2022). „"Завејана јануарска читаоница 2022" АВКФ”. https://fantasticnivodic.com/zavejana-januarska-citaonica-2022/. Приступљено 8. 2. 2022. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ Ђукановић, Алекса (2021). Пали инквизитор: готска новела. Младеновац: Друштво за афирмацију културе "Пресинг". стр. Стефан Брезар: "Несвети светац или баркони готик Алексе Ђукановића", стр.73—77. ISBN 978-86-6341-627-7.
- ^ Ђукановић, Алекса (20. 11. 2021). „Алекси Ђукановићу из Београда прва награда за најбољу причу”. "Глас Српске". Приступљено 8. 2. 2022.
- ^ Ђукановић, Алекса (31. 1. 2022). „Књижевна награда "Звонимир Шубић" Алекси Ђукановићу”. "Конкурси региона". Архивирано из оригинала 08. 02. 2022. г. Приступљено 8. 2. 2022.
- ^ admin (2022-10-03). „Nagrada Lukijan Mušicki za novelu PALI INKVIZITOR Alekse Đukanovića”. Art-Anima (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-11.
- ^ Sinhro.rs (2022-09-30). „Književna nagrada Lukijan Mušicki Aleksi Đukanoviću”. Sinhro.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 10. 2022. г. Приступљено 2022-10-11.
- ^ „Književna nagrada „Lukijan Mušicki” Aleksi Đukanoviću” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 10. 2022. г. Приступљено 2022-10-11.
Литература
[уреди | уреди извор]- Жарко Радаковић (1947) „Алтернативе историји (о прози Алексе Ђукановића)“,предговор у: Алекса Ђукановић, Пали инквизитор (Изабрана дела Алексе Ђукановића у пет књига, књ. бр 2), Пресинг, Младеновац, ISBN 978-86-6341-627-7, COBISS.SR-ID - 49833225.
- Стефан Брезар (1987) „Несвети светац или барокни готик Алексе Ђукановића“, поговор у: Алекса Ђукановић, Пали инквизитор (Изабрана дела Алексе Ђукановића у пет књига, књ. бр 2), Пресинг, Младеновац, ISBN 978-86-6341-627-7, COBISS.SR-ID - 49833225.