Персеј (сазвежђе)
Сазвежђе | |
Латинско име | Perseus |
---|---|
Скраћеница | Per |
Генитив | Persei |
Симболизује | Персеја |
Ректасцензија | 3 |
Деклинација | +45 |
Површина | 615 sq. deg. (24) |
Најсјајнија звезда | Мирфак (α Per) (1,79m) |
Метеорски ројеви | |
Суседна сазвежђа | |
Видљиво у распону +90° и −35°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у децембру. |
Персеј је сазвежђе северног неба названо по грчом митском јунаку Персеју. Заједно са оближњим сазвежђима Цефејем, Касиопејом, Андромедом и Пегазом представља приказ мита о ослобађању Андромеде и стварању Персеидске династије. Једно је од 48 Птолемејевих сазвежђа,[1] а Међународна астрономска унија га је уврстила у листу 88 модерних сазвежђа.[2] Налази се у близини неколико других сазвежђа названих по древним грчким легендама које окружују Персеја, укључујући Андромеду на западу и Касиопеју на северу. Персеј се такође граничи са Овном и Биком на југу, Ауригом на истоку, Камелопардалисом на северу и Троуглом на западу. Неки звездани атласи током раног 19. века такође су приказивали Персеја како држи бестелесну главу Медузе,[3] чији је астеризам назван заједно као Perseus et Caput Medusae;[4] међутим, ово никада није ушло у популарну употребу.
Значајне звезде
[уреди | уреди извор]Најсјајнија звезда Персеја је Мирфак (α Персеја) магнитуде 1,79, а β Персеја – Алгол – је еклипсна променљива звезда, чија је магнитуда скоро константно 2,1, али на свака 2 дана, 20 сати и 49 минута се смањи на 3,4.
Представљање
[уреди | уреди извор]Персеј је у сазвежђу најчешће замишљан тако да држи одсечену главу Медузе. Алгол се налази на месту ока Медузе и сам назив ове звезде на арапском значи глава демона. Најчешће су звезде у овом сазвежђу повезане тако да формирају обрнуто слово У, али је Ханс Аугусто Реј, немачки илустратор, у својој књизи Звезде: Нови начин да их видите дао предлог спајања звезда који више одговара традиционалној представи Персеја као ратника.
Месјеови објекти
[уреди | уреди извор]Од Месјеових објеката, у сазвежђу Персеј се налазе расејано звездано јато М34 (NGC 1039) и планетарна маглина М76 (NGC 650).
Метеорски ројеви
[уреди | уреди извор]Од метеорских ројева, у сазвежђу Персеја се налазе радијанти два роја: Персеида и септембарских ε-Персеида.
Због бројности (ЗХР око 100) и због тога што су активни лети (од 17. јула до 24. августа) Персеиди представљају један од најпопуларнијих метеорских ројева за посматраче.
Септембарски ε-Персеиди су много слабији рој (ЗХР до 5) осим кратког пљуска сјајних метеора који се догодио 9. септембра 2008. године.
Историја и митологија
[уреди | уреди извор]У грчкој митологији, Персеј је био син Данаје, кога је краљ Полидект послао да донесе главу Медузе Горгоне — чије је лик чинио да се сви који би је погледали претвори у камен. Персеј је у сну убио Медузу, а из њеног тела су се појавили Пегаз и Хрисаор.[6] Персеј је наставио у царство Кефеја чија је ћерка Андромеда била жртвована морском чудовишту Кету.
Персеј је спасао Андромеду од чудовишта убивши је својим мачем.[7] Он је претворио је Полидекта и његове следбенике у камен Медузином главом и поставио Диктиса за краља рибара.[6] Персеј и Андромеда су се венчали и добили шесторо деце.[7] На небу Персеј лежи у близини сазвежђа Андромеде, Кефеја, Касиопеје (Андромедине мајке), Кита и Пегаза.[6]
У новоасиријској Вавилонији (911–605. п. н. е.), сазвежђе Персеја било је познато као сазвежђе Старца (SU.GI), које је тада повезано са Истоком у MUL.APIN, астрономском тексту из 7. века.[8]
У незападној астрономији
[уреди | уреди извор]Четири кинеска сазвежђа налазе се у области неба идентификованом са Персејем на Западу. Тијанчуан (天船), небески чамац, био је трећи паранателон (звезда или сазвежђе које излази у исто време када и друга звезда или објекат[9]) треће куће Белог тигра Запада, представљајући чамце који су Кинезе подстицали да граде у случају катастрофалне сезоне поплава. Укључујући звезде из северног дела сазвежђа, садржао је Му, Делта, Пси, Алфа, Гама и Ета Персеј.[10] Јишуи (積水), Набујале воде, био је четврти паранателон поменуте куће, представљајући потенцијал необично великих поплава крајем августа и почетком септембра на почетку сезоне поплава. Ламбда и вероватно Му Персеј су лежали у њему.[11] Далинг (大陵), Велики ров, био је пети паранателон те куће, представљајући ровове у којима су покопани злочинци масовно погубљени у августу. Формирали су га Капа, Омега, Ро, 24, 17 и 15 Персеј. Гомилу лешева пре њиховог сахрањивања представљао је Ђиши (積屍, Пи Персеј), шести паранателон куће.[11] Двоструко јато, х и Чи Персеј, имало је посебан значај у кинеској астрономији.
У Полинезији, Персеј није био уобичајено признат као засебно сазвежђе; једини људи који су му дали име били су они са Друштвених острва, који су га назвали Faa-iti, што значи "Мала долина".[12] Алгол је можда добио име Matohi од стране Маори народа, али докази за ову идентификацију су спорни. Матохи („Сплит“) је повремено долазио у сукоб са Тангароа-вакапауом око тога ко од њих треба да се појави на небу, што је утицало на плиму и осеку. Поклапа се са маорским описом плаво-беле звезде у близини Алдебарана, али не нестаје како би мит указивао.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Graßhoff, G. (2005). The History of Ptolemy's Star Catalogue. Springer. стр. 36. ISBN 978-1-4612-4468-4.
- ^ „The Constellations”. IAU—International Astronomical Union. Приступљено 29. 8. 2015.
- ^ Ridpath, I. „Urania's Mirror c.1825 – Ian Ridpath's Old Star Atlases”. Приступљено 15. 10. 2015.
- ^ Allen, R. H. (1963). Star Names: Their Lore and Meaning. New York: Dover. стр. 330.
- ^ Ridpath, I. „Urania's Mirror c.1825 – Ian Ridpath's Old Star Atlases”. Приступљено 17. 7. 2013.
- ^ а б в Ridpath, I. „Star Tales – Perseus”. Приступљено 28. 7. 2013.
- ^ а б Ridpath, I. „Star Tales – Andromeda”. Приступљено 28. 7. 2013.
- ^ Dalley, S. (1998). The Legacy of Mesopotamia. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. стр. 128. ISBN 978-0-19-814946-0.
- ^ Century Dictionary. 12. стр. 944.
- ^ Schlegel 1967, стр. 346
- ^ а б Schlegel 1967, стр. 349
- ^ Makemson 1941, стр. 203
- ^ Makemson 1941, стр. 233–234
Литература
[уреди | уреди извор]- Levy, David H. (2005). Deep Sky Objects. Amherst, New York: Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-361-6.
- Makemson, M. W. (1941). The Morning Star Rises: An Account of Polynesian Astronomy. New Haven, Connecticut: Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
- Motz, L.; Nathanson, C. (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
- Schlegel, Gustaaf (1967) [1875]. Uranographie Chinoise (на језику: француски). Taipei, Republic of China: Ch'eng Wen Publishing Company.
- Staal, Julius D. W. (1984). Stars of Jade: Astronomy and Star Lore of Very Ancient Imperial China. Decatur, Georgia: Writ Press. ISBN 978-0-914653-00-4.
- Apollodorus, The Library with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. ISBN 0-674-99135-4. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
- Apollonius Rhodius, Argonautica translated by Robert Cooper Seaton (1853-1915), R. C. Loeb Classical Library Volume 001. London, William Heinemann Ltd, 1912. Online version at the Topos Text Project.
- Apollonius Rhodius, Argonautica. George W. Mooney. London. Longmans, Green. 1912. Greek text available at the Perseus Digital Library.
- Herodotus, The Histories with an English translation by A.D. Godley. Cambridge. Harvard University Press. 1920. ISBN 0-674-99133-8. Online version at the Topos Text Project. Greek text available at Perseus Digital Library.
- Hesiod, Theogony from The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA.,Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
- Pausanias, Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. ISBN 0-674-99328-4. Online version at the Perseus Digital Library
- Pausanias, Graeciae Descriptio. 3 vols. Leipzig, Teubner. 1903. Greek text available at the Perseus Digital Library.
- Publius Ovidius Naso, Metamorphoses translated by Brookes More (1859-1942). Boston, Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
- Publius Ovidius Naso, Metamorphoses. Hugo Magnus. Gotha (Germany). Friedr. Andr. Perthes. 1892. Latin text available at the Perseus Digital Library.
- Suida, Suda Encyclopedia translated by Ross Scaife, David Whitehead, William Hutton, Catharine Roth, Jennifer Benedict, Gregory Hays, Malcolm Heath Sean M. Redmond, Nicholas Fincher, Patrick Rourke, Elizabeth Vandiver, Raphael Finkel, Frederick Williams, Carl Widstrand, Robert Dyer, Joseph L. Rife, Oliver Phillips and many others. Online version at the Topos Text Project.
- Cartwright, Mark. “Perseus.” World History Encyclopedia, World History Encyclopedia, 8 Mar. 2022, https://www.worldhistory.org/Perseus/.
- GreekMythology.com, The Editors of Website. "Perseus". GreekMythology.com Website, 07 Oct. 2021, https://www.greekmythology.com/Myths/Heroes/Perseus/perseus.html.
- NSF, NOIRLab. “Perseus Mythology.” Globe at Night, 2019, https://www.globeatnight.org/mythology/perseus Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јун 2022).
- Ogden, Daniel. “Perseus.” Routledge & CRC Press, 2008, https://www.routledge.com/Perseus/Ogden/p/book/9780415427258.
- Parada, Carlos, and Maicar Förlag. “Perseus.” Perseus 1 - Greek Mythology Link, 1997, http://www.maicar.com/GML/Perseus1.html.
- “Perseus Constellation.” Constellation Guide, 2021, https://www.constellation-guide.com/constellation-list/perseus-constellation/.
- “Perseus Mythology.” Globe at Night, https://www.globeatnight.org/mythology/perseus Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јун 2022)
- Yothers, Brian. “Ishmael’s Doubts and Intuitions: Religion in Moby-Dick.” Critical Insights: Moby Dick, Nov. 2014, pp. 174–90. EBSCOhost,
- Ortiz, Cynthia. “Riordan, Rick. Percy Jackson’s Greek Heroes.” School Library Journal, December 1, 2015.
- Needham, Joseph; Wang Ling (1995) [1959]. Science and Civilisation in China: Volume 3. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-05801-8.
- Ho Peng Yoke. “THE ASTRONOMICAL BUREAU IN MING CHINA.” Journal of Asian History, vol. 3, no. 2, 1969, pp. 137–157. JSTOR, www.jstor.org/stable/41929969.
- Deane, Thatcher E. “Instruments and Observation at the Imperial Astronomical Bureau during the Ming Dynasty.” Osiris, vol. 9, 1994, pp. 126–140. JSTOR, www.jstor.org/stable/302002.
- Yung Sik Kim, “Confucian Scholars and Specialized Scientific and Technical Knowledge in Traditional China, 1000–1700: A Preliminary Overview,” East Asian Science, Technology, and Society: an International Journal Volume 4.2 (April): 207–228.
- Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures, edited by Helaine Selin. Dordrecht: Kluwer, 1997. S.v. "Astronomy in China" by Ho Peng Yoke.
- Sun Xiaochun, "Crossing the Boundaries Between Heaven and Man: Astronomy in Ancient China" in Astronomy Across Cultures: The History of Non-Western Astronomy, edited by H. Selin, pp. 423–454. Dordrecht: Kluwer, 2000.
- Chan Ki-hung: Chinese Ancient Star Map, Leisure and Cultural Services Department, 2002, ISBN 962-7054-09-7
- Gems of the ancient Chinese astronomy relics, ISBN 962-7797-03-0